Saopštenje Narodnog pozorišta Priština u Gračanici povodom teksta Jetona Neziraja: Napad je stigao sa najmanje očekivane strane

„Nakon proterivanja iz grada čije ime još čuvamo u nazivu našeg pozorišta, iz naše zgrade i sa naše matične scene kojoj nemamo pristupa, obnovili smo svoj rad 2004. godine. Od tada smo se sa svojim „privremenim sedištima“ selili od privatnog stana u Leposaviću, kuće u predgrađu Kosovske Mitrovice, dok na kraju svoju novu matičnu scenu nismo pronašli u Domu kulture u Gračanici.

Tokom tog perioda u našem pozorištu igrali smo domaće i strane klasike a predstave su nam režirali najpoznatiji srpski reditelji. Izvodili smo ih u svim mogućim uslovima na Kosovu i Metohiji: od domova kulture, u portama manastira, školskim učionicama, dvorištima seoskih kuća… Svuda gde ima naše publike, želje i potrebe da nas vide i da nastupimo.

Nastojimo, pritom, da gostujemo i u pozorištima u drugim delovima Srbije, regionu i u inostranstvu, i da prikažemo što šire svoj rad“, navodi se u ovom obraćanju javnosti.

„Za sve to vreme, privremene vlasti na Kosovu i Metohiji proglašavaju nas za ilegalnu instituciju koja nema pravo tu da postoji. Pristup nam jedino nije dozvoljen našoj zgradi u Prištini, gradu koji je u međuvremenu etnički postao najčistiji „glavni grad“ u Evropi, i gde smo ostali ne samo bez naše kuće već i bez naših gledalaca.

Najpre je bivša predsednica Kosova Jatifete Jahjaga pre nekoliko godina sa skupštinske govornice navela da je naše pozorište potrebno ugasiti, da bi nedavno napad stigao i sa najmanje očekivane strane“, kaže se u saopštenju.

„Od dramaturga Jetona Neziraja, donedavnog umetničkog direktora Nacionalnog teatra Kosova, smeštenog u onoj istoj zgradi odakle smo proterani i kojoj nemamamo pristupa, a sada direktora privatnog pozorišta i nevladine organizacije. On je, kao prijatelj naše kuće bio pozivan i prisutan na više naših premijera u Gračanici. Tako i nedavno, na premijernom izvođenju predstave „Onoj koja raspušta vojske“ rađenoj po motivima „Lisistrate“, u režiji Slobodana Skerlića.

Mislimo da karakterisanje našeg pozorišta kao „propagandnog oružja Vlade Republike Srbije u njenom pokazivanju vlasništva nad Kosovom, kao i devedesetih godina“, ne zaslužuje nikakav komentar i obrazlaganje, osim napomene da i bezbednosno i na sve druge načine ugrožava rad našeg pozorišta i njegovih zaposlenih“, ističe se u saopštenju.

„Nadamo se podršci naših kolega i udruženja u našoj borbi na naše pravo na rad i slobodno i bezbedno postojanje. Ovo saopštenje završićemo rečima Borke Pavićević, čijim citatom gospodin Neziraj započinje svoj tekst.

Ona ih je izrekla 2017. godine na TV debati u emisiji „Sprorazum“, u kojoj je gostovala upravo sa Jetonom Nezirajem i našim umetničkim direktorom Nenadom Todorovićem: „Ne mislim da je pozorište u Gračanici slučajno tu. Pored spoljnih okolnosti zbog kojih se tu našlo, ima nečega što se zove duh mesta. U takvoj konstelaciji nastaju velika pozorišta“, ističe se u saopštenju ovog kolektiva.