Sara El Sarag: „100 za jednog“ je najagresivnija izjava predsednika Aleksandra Vučića koja je mogla da se uputi s govornice Narodne skupštine

Sara je nosila ime Maje Đorđević, koju je ubio muž ispred Centra za socijalni rad, a među ostalim imenima su bila još imena ubijenih u Malom Orašaju i u Duboni.

– Nosila su se imena čuvara u Sava Maloj, Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića, Stanike Gligorijević, imena zaposlenih iz namenske, imena advokata Miše Ognjanovića, Tijane Jurić, Andree Bojanić, radnika Beograda na vodi, nosila su se imena poginulih na Peštaru, Ivane Bodrožić, Jelene Marijanović, imena rudara u rudniku Soko, zatim Milorada Nikolića koji je zbog pretnje Aleksandru Vučiću na Tviteru otišao u zatvor i nakon toga pronađen ubijen, posade majora Omera Mehića, odnosno, svih stradalih u helikopteru. Nosili su se i table s imenima živih žrtava današnjeg režima i nosile su se table s imenima žena žrtava nasilja, po broju i po godinama izvršenja ubistava. Svi ti slučajevi su posledica nefunkcionisanja sistema i poruka nosiocima funkcija da je sistem ipak zakazao – napominje Sara el Sarag .

Učesnici akcije „100 za jednog“ su šetali u tišini, a krenuli su iz Bezistana, zatim duž Bulevara Kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, zatim dalje Beogradskom ulicom do Ilije Garašanina. Stajali su na ćošku Svetogoske i Takovske čekajući odvojeni od mase i poređani jedan pored drugoga da svi ljudi prođu pored njih da bi videli imena.

Kada je kolona stala i napravila prsten nastavili su Takovskom i otišli ispred Predsedništva gde su u tišini stajali okrenuti licem ka Predsedništvu sa imenima svih žrtava.

Zatim su se okrenuli da Predsedništvu kako bi se video natpis „100 za jednog“.

Petnaestak minuta su stajali u tišini.

Sara El Sarag daje još neke podatke  u vezi sa akcijom „100 za jednog“  i objašnjava njen naziv.

– Šetali smo u tišini jer nema mesta nikakvom ni zvižduku ni zviždaljkama. Natipis „100 za jednog“ smo nosili na leđima zato što je to najagresivnija izjava predsednika Aleksandra Vučića koja je mogla da se uputi s govornice Narodne skupštine i odgovor na poruku “sistem nije zakazao”. Dakle, sistem je zakazao, jer da sistem nije zakazao verujem da do svega ovoga ne bi ni došlo – ističe Sara El Sarag. Ona dodaje da treba naravno pomenuti i novinara Slavka Ćuruviju koji je stradao dok je Aleksandar Vučić bio “samo” ministar informisanja.

Upitana o imenu i prezimenu koja je ona nosila kaže:

– Ja sam nosila ime Maje Đorđević, koja je takođe žrtva nefuknkcionisanja sistema odnosno centra za socijalni rad, koja je prilikom preuzimanja deteta po odluci suda iz gradskog centra za socijalni rad u Rakovici “preuzela dete“ na taj način što je otac deteta prethodno ubio svoje dete i tako mrtvog ga nosio u rukama prilazeći Maji Đorđević nakon čega je i nju ubio. Prema mojim saznanjima, advokat koji je zastupao Maju Đorđević je preduzeo i iscrpeo sve pravne mogućnosti tako da propusta u radu asdvokata nije billo – zaključuje Sara El Sarag.

 Nikola Kojo: More je živih mrtvaca

Zbog velikog broja ljudi i kiše na četvrtom po redu protestu Srbija protiv nasilja, akcija 100 za jednoga nije bila medijski u potpunosti ispraćena ako se izuzme fotografija glumca Nikole Koja koji je nosio tablu s imenom majora Omera Mehića, koju su preneli domaći mediji i u regionu podsetivši na tragediju iz 2015. godine. Nakon četvrtog protesta Srbija protiv nasilja novinarka Branka Mihajlović objavila je na svom Fejsbuk profilu post koji je pomogao razumevanju pomenute akcije.
Nikola Kojo: „To je akcija. 100 za jednog. 100 njegovih žrtava je nosilo 100 ljudi. Na žalost, nije medijski propraćeno..ali je delovalo na ljude. Knedle u grlu i suze, ali ohrabrenje. Dobro je. I neka svi na sledeće ptoteste nose kartone sa žrtvama; majka A.A. VII3, sestra, otac…more je živih mrtvaca koji su postradali od njega i njegovih…“