Saradnja reditelja i autora storiborda je eksplozija opcija

Namenjen je profesionalcima u oblasti režije, produkcije, montaže, kao i likovnim umetnicima i ilustratorima koji se interesuju za rad kao crtači storiborda ili kao koncept ilustratori.

– Storibording je važan element u vizuelnom narativu filma. On predstavlja ključnu, cerebralnu vezu sa rediteljem i taj odnos, kad se uspostavi, vodi ka otvaranju moćnih, realnih mogućnosti za film, više nego tekstualna podrška. To je prosto eksplozija različitih opcija do kojih dovodi ova saradnja – rekao je na konferenciji za štampu u KC „Rex“ Dejvid Rasel, dodajući da postoje veliki problemi u prenošenju znanja storibording umetnosti u Americi jer nema kurseva, a veštine se stiču samo u kompanijama za ilustraciju.

Celokupno predavanje biće praćeno slajdovima – ilustracijama i kratkim odlomcima iz filmova što ga čini vizuelno atraktivnim, dinamičnim i uzbudljivim. Na kraju prvog dana predavanja učesnici će dobiti uputstva za vežbu koju su obavezni da urade za sledeći dan, i te vežbe će biti analizirane drugog dana.

– Ne bih želeo da prenaglasim i preuveličam ulogu i važnost autora storiborda, scenario je svakako osnova svakog filma u nekoj produkciji. Uvek se zna koliki je budžet, koliko se nešto plaća, znaju se osnove snimanja, u tom smislu autor storiborda ne može menjati scenario, ali i reditelj je ograničen budžetom – istakao je Rasel naglašavajući da ono što je važno u odnosu između reditelja i storibord umetnika jeste unapređivanje scenarija.

Od prvog angažmana na šestom delu filmske sage „Ratovi zvezda: Povratak DŽedaja“ do filmskog serijala „Letopisi Narnije“ i petog nastavka „Pirata sa Kariba“, Rasel ispisuje stranice istorije umetnosti storiborda sarađujući sa mnogim rediteljima, koji insistiraju da na sopstvenoj prepoznatljivosti, a time prednost daju različitim elementima filmskog izraza. Na pitanje novinara Danasa da li je lakše raditi sa rediteljima koji zasnivaju svoje filmove na naraciji, ili onima koji se oslanjaju na vizuelno, odgovara da bi svaki reditelj trebalo da ima jak osećaj za vizuelno.

– Scene su unapred predviđene, jasno postavljene i definisane, reditelji i autor storiborda nastoje da ostvare jake veze kako bi se došlo do unapređenja. Treba reći da reditelji imaju jake vizije kako taj film treba da izgleda na samom početku snimanja.

Prisećajući se svojih početaka, Dejvid Rasel se osvrnuo i na činjenicu da je on bio jedan od onih koji su sedamdesetih godina stajali u redu kako bi kupili karte i pogledali „Ratove zvezda“, a kasnije je bio izuzetno počastvovan učešćem u stvaralaštvu i radu na jednom od njih.

– Ljudi su bili željni herojske priče u kojoj dobro pobeđuje zlo i Lukas je uspeo da stvori takvu priču koja dopire do srca ljudi prevazilazeći sve razlike. Kao što je koka-kola prepoznatljiva ljudima od Azerbejdžana preko Alžira do Avganistana po svom znaku, tako su i „Ratovi zvezda“ postali prepoznatljiv simbol širom sveta – naglasio je ljubitelj svemirske sage.

Američki ilustrator je takođe iskoristio priliku da izrazi zadovoljstvo što je u Srbiji (zemlji njegove supruge), rekao da će da poboljša svoj srpski jezik i osvrnu se na srpsku filmsku scenu.

– Kusturica je jedan od najboljih reditelja odavde, imao sam priliku da gledam određene srpske filmove od kojih bi izdvojio „Andergraund“. Kusturica ima jako dobar pristup radu i dobar je pripovedač. Njegove filmove je bolno gledati, ali ono što on radi je teško shvatljivo za američku publiku.

Govoreći još malo o značaju storiborda Rasel je otkrio da je storibord tajna umetnost. Uz svoje iskustvo na polju video igrica, on je priznao da su mu omiljeni filmski žanrovi fantastika i naučna fantastika.

Kompanija Nordeus, partner Kulturnog centra Kaleidoskop, koji je organizator gostovanja Dejvida Rasela, omogućila je besplatno učešće za 44 studenta umetničkih fakulteta na ovom master-klasu na kome se predviđa prisustvovanje oko 120 ljudi iz Srbije i Hrvatske.

Kaleidoskop

Kaleidoskop je web magazin, koji čitaocima pruža aktuelne informacije iz sveta kulture i umetnosti, ali ih i upoznaje sa neobičnim fenomenima, autentičnim pričama, umetnicima koji do sada nisu imali prilike da se predstave ili su to učinili u vrlo uskom krugu, i herojima koji su tu pored nas, a do sada nismo imali priliku da ih otkrijemo. Poput kaleidoskopa, smenjuje se likovna, filmska i pozorišna umetnost, fotografija, književnost, ples, moda, dizajn, muzika…