foto: DanasSarajevo film festival i svog četvrtog dana nastavlja da fascinira sa količinom poznatih filmskih figura koje se nalaze u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Količina velikana filma koji ovih dana prolazi kroz Sarajevo je zaista impresivna. Pritom, ko zna, možda i među svim ovim klincima koji su tu sa svojim debitanstskim filmovima, ili čak kratkim ostvarenjima od par minuta se krije neko ogromno svetsko ime koje će neke 2035. skupljati nagrade na Oskarima, Kanu ili Venciji.
Dok se to ne desi, moraćemo da se zadovoljimo sa već ostvarenim zvezdama i filmadžijama. Nekoliko njih se obratilo posetiocima četvrtog dana Sarajevo film festivala. Među njima prvo ističemo predsednika žirija takmičarskog programa, čuvenog Pola Šredera koji se još juče obratio posetiocima duhovitom rečenicom u svom stilu.
„U ovom trenutku svog života najviše putujem po svetu. Ili zato što mi je neko platio da dođem, ili zato što nikada ranije nisam bio. Prvi put sam ovde sa vama. i veoma mi je lepo. Setio sam se jedne rečenice, koju je izgovorio Džon Hjuston, rekao je da prostitutke i političari vremenom postaju ugledni, samo ako uspeju da prežive. Možda sam zato ovde“, rekao je Šreder.
Tako je i nastavio u okviru programa „Kafa sa….“ u kojoj su mnogobrojni poštovaoci njegog rada imali da mu postave razna pitanja vezana za njegovu dosadašnju karijeru. Šrederovi filmovi su oduvek uspevali da spoje likove u najtamnijim fazama života, sa filozofijom i temama egzistencijalističkih problema, ali isto tako, Šreder je oduvek znao da na jako jednostavan način priča o tim temama u intervjuima i tako je i sad bilo.
View this post on Instagram
Dotakao se svog žiriranja i posmatranja novih tendencija u svetskom filmu. I sam je rekao da je on oduvek bio advokat za „slow cinema“ pokret, ali da novi autori umeju baš da preteraju:
„Film je pasivna umetnost, ne morate da okrećete strane da bi ga konzumirali, a često i zaspite uz sam film. Lepo sam spavao uz neke od najboljih filmova svih vremena. Ali ne morate da budete toliko pasivni. Borite se, menajte se, radite nešto“ rekao je reditej filma „Oh Kanada“ koji je bio prikazan u nedelju uveče u narodnom pozorištu.
U sat vremena se dotakao ozbiljnih tema, ali i onih šaljivijih. Pa je tako rekao da je davno bio u Jugoslaviji, u Beogradu, i da je tad fotografisan po uzoru na Tita. Rekao je da ponosan na tu sliku i da se ona nalazi na sigurnom u Teksasu.
Počasni dobitnik srca sarajeva Elia Suleiman je imao svoje masterklas predavanje na kom je rešio da približi kako svoj rad, tako i neka svoja razmišljanja.
View this post on Instagram
Saznali smo da je odustao od školovanja kada je imao 15 godina i da nije išao ni u filmsku školu:
„To je bilo teško vreme. Pokušavao sam da spoznam samog sebe. Osećao sam da imam sposobnost naracije. Mogao sam da nasmejem ljude ili da ih nateram da plaču. Ali nisam imao pojma šta je film“, ispričao je, i dodao da je filmom počeo da se bavi iz bunta zbog onog što je viđao u izraelskim filmovima – a to je rasizam.
Bio je fasciniran gangsterima, ali dodao je i kako je morao da uradi nešto korisno sa svojim životom.
„Ponekad fikcija postaje stvarnost. Kada sam bio mlad, pogledao sam samo nekoliko filmova, koji su bili komercijalni“, naveo je.
Aleksandar Pejn je takođe još uvek u gradu, tako da je i sa njim je bio organizovan još jedan, vrlo posećen razgovor.
Čak dva filma su predstavljena u takmičarskom programu. Prvi je grčki film „Arkadija“, još jedan dokaz da takozvani grčki „weird wave“ i dalje aktuelan i pored toga što je najpozantiji sin pokreta Jorgos Lantimos uspeo da ode nekoliko koraka dalje, u takozvani oskarovski tretman.
Reditelj Jorgos Zois nam je predstavio priču o gubitku, žaljenju, pokajanju, iskupljenju i bolu ali na drugačiji način. Pratimo priču bračnog para koji su na putu da prepoznaju leš. Sa puno misterije koja se odmotava ispred vas, film menja žanrove i stilove pa od trilera prelazi u nešto jeziviju priču, da bi se okrenuo do kraja u dramu o onome šta ostaje posle čoveka, posle ljubavi i braka, kao i pokušajima da se stvari ostave u prošlosti i nastavi dalje. Arkadija je svakako jedan od boljih filmova koje smo videli u takmičarskom programu.
To ne može baš da se kaže i za gruzijski film „Sveti elektricitet“. Simpatična priča o dvojici skupljača sekundarnih sirovina koji prodaju neonske krsteve misleći da će se tako obogatiti je simpatično postavljena i interesantno režirana, nalik na neki video spot mladog alternativnog benda, ali ništa više od toga. Film je niz slika iz života naturščika, i sigurno će tako dobro proći na zapadu (film Tata Kotešvilija je već uzeo nagradu u Lokarnu) jer takve slike tamo mogu da pruže određeni osećaj egzotike. Za ove naše ovdašnje prilike, ove slike svako od nas vidi kad pogleda kroz gradski prevoz koji prolazi kroz prigradsko naselje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
