foto: AA/ABACA / Abaca Press / ProfimediaSarajevo film festival je i svog drugog dana ispunio očekivanja.
Drugi festivalski dan Sarajeva ostaće upamćen po filmu „American Fiction“, upečatljivom obraćanju Korda Džefersona sarajevskoj publici na masterklasu, ali i prvoj premijeri iz takmičarskog programa, filmu „Porodična terapija“.
„Up and coming“ je taj anglosaksonski termin koji je ostatak sveta prisvojio, a koji bi najbolje mogao da opiše Korda Džefersona, pisca i reditelja filma „American Fiction“ koji se prikazao sinoć na otvorenoj sceni Letnjeg Kina.
Pre toga Džeferson je održao Masterklas na kom je pokušao da nam približi kako on, Afroamerikanac iz Arizone, je kao klinac smatrao da ljudi kao što su on ne mogu da budu umetnici, a onda je došao u epicentar Holivuda i dobio Oskara za najbolji adaptirani scenario.
Njegov hit film od prethodne godine na satiričan način se bavio svim pipavim temama danas, počev od rase, do seksualnosti i pola, sa dosta humora i srca, ali i bez ustručavanja.
View this post on Instagram
„Teško je da ljudi mogu da nađu humor u svim tim stvarim kojima se ja u filmu bavim, ali ja sam već od početka u uvodnim scenama, želeo da dam ljudima dozvolu da se smeju, jer moj film adresira teška pitanja na pitak način i mislim da je to pravi odgovor da se dođe do šire publike“ rekao je Džeferson pred punom salom posetilaca njegovog masterklasa.
Ovaj reditelj smatra da čak i kad se priča o ropstvu, film mora da ima svetle note jer i likovi koji su u najcrnjim delovima istorije, a to Sarajevo dobro zna, uvek su nalazili razlog za smeh i život da bi jednostavno preživeli. Reditelj je još i dodao da je to njegova dužnost prema precima koji su pokušavali da pronađu humor gde ga možda i nije bilo, jer upravo ih je to održaalo tokom godina.
Džeferson je počeo kao novinar, tekstovima u srednjoškolskim magazinima, ali oduvek je znao i želeo da će biti pisac. Dok je kao mladić pisao, shvatio je da nema potrebe da se ograničava na samo jednu strukturu ili vrstu pisanja.
„Biti pisac je isto kao kad ste majstor ili stolar. Vi možete da napravite stolicu, ili sto, ili fotelju. Ne morate da se zadržite na jednoj formi. Tako sam i ja shvatio da moji tekstovi mogu mnogo više od novinskog članka“ poentirao je Kord Džeferson,
U filmu „American fiction“ pratimo profesora književnosti i poluuspešnog pisca Afroamerikanca (Džefri Rajt, na kog se reditelj u šali pohvalio da liči) koji dobija savete da počne da piše „crnje priče“ odnosno one koje su bliže prosečnom afroameričkom iskustvu. To našem profesoru smeta, i iz sprdnje stvara alterego, bivšeg robijaša koji piše priče pune rasnih stereotipa. Međutim, takav roman postaje hit na celoj književnoj sceni, ali i među običnim narodom, što glavnog lika dovodi u niz komičnih neprilika.
Uticaji Vudi Alena ali i Čarlija Kaufmana su očigledni ali i dosta autorskog je Džefesron utkao u ovo delo, jer bežeći od stereotipa, doneo je jednog novog lika, intelektualca srednje klase sa drugim problemima koji nisu ulica, droga, i šta sve već još je američki film donosio do sad.
Ta količina sadržaja kojim nas zatrpavaju kako mediji tako i umetnost je još jedan od problema kojim se Džeferson bavio, ali nam je i otkrio kako se svemu tome suprotstavlja.
„Bolje je ambiciozni propasti nego ostvariti mediokritetski uspeh. To je moj slogan u ovom vremenu u kom se takmičiš, ne samo sa serijama i filmovima, već i sa TikTokom i drugim sadržajem na internetu.“
Pre filma, Džeferson je bio deo scenarističkih ekipa hit serija „Succession“, „Good Place“ i „Watchmen“ na kojima je pekao zanat, a sad kaže da sprema novi vestern pod uticajem indie hita od pre par godina „Hell or high water“ ali i erotski triler jer kako nam je rekao tek je skoro gledao „Fatalnu privlačnost“ koja ga je inspirisala da napravi nešto novo što će biti trn u oku mnogima.
Na kraju smo dobili i vezu ovog mladog reditelja i pisca sa Bosnom. U filmu se pominje izmišljena knjiga „Car full of Bosnians“ jer je Kord odrastao sa dva Bosanca, a „Car full of Bosnians“ je ima njihovog nikad uspelog benda.
„Porodična terapija“ slovenačke rediteljke Sonje Prosenc prvi je fim prikazan u takmičarskom programu. U njemu pratimo porodicu slovenačkih novobogataša koji žive pod staklenim zvonom, gotovo pa bukvalno, jer njihova high class kuća i deluje kao sva od stakla u kojoj se oni nalaze odsečeni od sveta.
Nastao pod uticajem Pazolinijeve „Teoreme“, dolazak sina iz prvog braka pokreće niz neprijatnih situacija. Ipak, kraj filma kod Pazolinija je dosta tragičniji jer nam se pokazuje „smrt“ buržuazije, dok kod Prosenc deluje da ona ima više simpatije ka njima i daje im šansu.
„Bila sam meka prema njima i želela sam da im dam šansu da postanu ponovo ljudska bića i da postanu interaktivni deo društva“ rekla je rediteljka. Takođe ona smatra da prepoznaje deo sebe u ovakvim, gotovo pa plastičnim ljudima, otud je možda i kao deo terapije želela da pomogne njima a samim tim da pomogne i sebi.
U filmu malu ulogu, na iznenađenje svih, ima i naša pevačica Konstrakta. Žamor u publici „Da li je ovo Konstrakta“ se čuo još za vreme projekcije, pa je pitanje vezano za nju odmah stiglo na konferenciji za štampu.
Konstrakta nije bila u scenariju, već samo „neka“ pevačica koja je prijateljica glavnih likova. U našem film je bilo veoma važno da se pokaže društveni komentar kroz autoironiju, a to Konstrakta upravo radi u svojim pesmama i u svom nastupu“ rekla je rediteljka Prosenc o našoj pevačici koja u film pored par rečenica peva i pesmu „Nobl“.
Konačan utisak je da se rediteljka previše zaigrala sa referencama i time nije uspela da postigne nešto dovoljno konkretno svoje i originalno. Komunikacija sa Pazolinijevom Teoremom je očigledna, kao i uticaji Rubena Ostlunda koji se u skorije vreme bavio na sličan način kritikom visoke klase, ali i bizarne dramaturgije i postavke likova kao kod Lantimosa. „Porodična terapija“ jednostano, previše liči na nešto a premalo je svoja. Ostaje samo sjajna fotografija koja stvara određeno stakleno zvono oko samog filma.
U toku dana je održano još mnogo premijera filmova u drugim programima kao i raznih događaja i druženja sa glumcima i filmskim ekipama. Istakao bih još i novi film Mišela Aznavijičijusa, „Najdragoceniji teret“, animiranu ratnu dramu o holokaustu koja udara baš tamo gde treba i gde smi najranjiviji.
UNIQA je ekskluzivni sponzor i zvanično osiguranje Sarajevo Film Festivala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
