foto: Danas Petog dana Sarajevo film festivala sve oči su bile uprte u Meg Rajan i nekoliko regionalnih hitova.
Ljudi koji malo više prate američki bioskopski film znaju da filmovi sa Meg Rajan mnogi karakterišu kao žanr za sebe. Neki će čak reći da to nisu filmovi već dijagnoza. „Francuski poljubac, „Besani u Sijetlu“, „Kad je Hari sreo Sali“ ili „Stigla vam je pošta“ su filmovi iz devedesetih koje su obožavali svi oni koji se ne stide da priznaju da uživaju u romantičnim komedijama. Meg Rajan je svojim šarmom i glumom uspela da obeleži to vreme.
Takva nam je stigla na Sarajevo film festival, kao dobitnica počasnog Srca Sarajeva, ali i kao rediteljka. Promovisala je film „What Happenes Later“, a na masterklasu koji je održan u njenu čast, razgovor je vodila sa Danisom Tanovićem. Tu smo saznali da se njih dvoje znaju već 20 godina jer su žirirali zajedno u Kanu.
U tom razgovoru, Meg Rajan nam je približila svoje viđenje filma i umetnosti uz nekolicinu inserata iz filmova koji je glumila. Naravno da je sve počela citatom Hju Granta o tome kako je biti glumac kao da si balon u prostoriji punoj špenadli. Verovatno jer sličan se sličnom raduje.
Za nas koji smo odrastali uz njene filmove je malo zažigalo ispod rebra kad je saopštila da je već neko vreme u 60-im, jer to onda znači da i mi ostali možemo da se zapitamo koliko beše ono imamo godina.
Pričala je kako je počela karijeru u sapunicama, ali i kako je Top Gun prvi pravi film u kom je glumila. Pokojni Toni Skot joj je dao „sjajne“ savete.
„Imala sam dve scene, prvo mi je rekao, ok Meg u ovoj sceni treba da budeš srećna, i to je to, a onda u sledećoj mi je rekao Meg, ovde moraš da budeš tužna. I to su dva najbolja saveta koja sam mogla da dobijem“ – kroz smeh se prisećala Rajan.
Setila se i Nore Efron i Roba Rajnera i svih onih detalja vezanih za snimanja sa njma. Sve vreme pričajući sa Tanovićem, Meg Rajan je u opuštenom razgovoru stvorila čak i sa njim određenu vrstu hemije, pa u nekim trenucima kao da smo gledali rom kom ispred sebe.
Svesna je ona za žanr koji je vezuju, ali je isto tako rekla da u njenoj karijeri ima oko četrdeset naslova od kojih su samo osam romantične komedije. Ali tih osam su očigledno bili upečatljivi.
Pitali su je kako izabere scenarije, iako je probala da izbegne odgovor rekla je da je uglavnom ono nešto što je tera da okreće strane dalje, što se ipak pokazalo da ume da bude pogrešna taktika.
Saznali smo da ne žali za propuštenim prilikama, pa tako i da joj nije žao što je odbila „Kad jaganjci utihnu“.
Na kraju nam je preporučila da pročitamo knjigu Rik Rubina, da pogledamo seriju „Ripli“ i da poslušamo Tejlor Svift. Ja sam se dugo razmišljao da li da je pitam da li oseća odgovornost zbog toga što je svojim filmovima postavljala nerezonske standarde i očekivanja koje su mladi ljudi imali u svojim vezama, ali sam mislio da može biti shvaćeno kao provokacija što mi nije bila namera.
Onda sam želeo da joj kažem da u Srbiji postoji bend koji ima pesmu sa njenim imenom u naslovu, a onda sam počeo da razmišljam da se taj bend zove Eva Braun i da treba da objašnjavam u ovoj celoj cancel kultura klimi da to ne znači da su momci iz Bečeja naci orijentacije, čak da su potpuno suprotno, tako da sam rešio da se poslužim onom starom devizom Desanke Maksimovič u kojoj ću samo iz daljine da se divim heroini iz mladosti.
U takmičarskom programu predstavljen je uslovno rečeno austrijski film „Selo pored raja“, jer je produkcija evropska ali se radnja dešava u Africi. Potpisnik ovih redova nije fan autorskog filma u kom se radnja dešava u ruralnim delovima Afrike i Azije, tako da ovaj film zaista nije uspeo da mi drži pažnju.
Utorak je prošao u Sarajevu i u nekim bitnim projekcijama za region. Prikazane su prve dve epizode dugo očekivane serije „Sablja“ kao i novog filma Rajka Grlića „Svemu dođe kraj“. Međutim nemam šta da vam kažem o ovim visoko očekivanim delima, jer na ove projekcije nije moglo da se uđe jer su odavno karte bili rasprodate a novinarska akreditacija u ovim slučajevima ne funkcioniše.
Deluje da nikome nije palo na pamet da je moglo da se organizuje i neko drugo prikazivanje ovih naslova. Neka jutarnja, reprizna projekcija. Svakodnevno u ovim tekstovima hvalim festival, i hvaliću, ali ako eto, neka kritika može i treba da se uputi, to bi bilo onda to da se iz nepoznatog razloga filmovi koji zavređuju punu pažnju gledalaca i novinara emituju samo jednom, dok pak, neki drugi, manji imaju dva, tri ili čak četiri emitovanja.
Koliko bi beogradski filmski festivali imali da nauče dosta toga od Sarajeva, toliko bi i Sarajevo trebalo da nauči od, na primer, FAF-a da popularni naslovi jednostavno moraju da imaju više prikazivanja.
UNIQA je ekskluzivni sponzor i zvanično osiguranje Sarajevo Film Festivala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
