sarajevo film festivalfoto: Nihad Ibrahimkadic / AFP / Profimedia

Još danas i sutra, i polako se Sarajevo film festivalu približava kraju.

Sarajevo film festival je poprilično ponosan na svoje goste i to sa punim pravom. I to ne samo na ovogodišnje. već konstantno viđamo pre svakog filma fotografije i spisak svih onih koji su prethodnih 30 godina ovde dolazili. Intervjui, ali i anegdote se stalno prepričavaju.

Danas smo na primer, pre novog druženja sa Džonom Torturom čuli priču o tome kako se Stiv Bušemi, pre 20-ak godina kad je prvi put bio, izgubio, a kako nije bilo telefona tražili su ga celi dan. Na kraju su ga našli u nekoj prigradskoj kafani u kojoj je Bušemi bio oduševljen jer niko nije znao ko je on i mogao je slobodno da se šeta.

Torturo nije odlutao nigde, ali mu je juče na masterklasu jedna žena rekla da su joj njegovi filmovi spasili život. Na tu izjavu se osvrnuo:

„To me je nateralo da razmislim. Ne znam da li je to u potpunosti istina, ali ako sam svojim radom nekome pomogao to je velika stvar. Ako neko ko leži u bolnici ili u krevetu gleda neki film ili seriju koja mu skrene misli s bolesti, to je dobro“, rekao je glumac.

Rekao je da voli Evropu, kao i da ovdašnji ljudi su učestvovali u stvaranju Holivuda:

„Evropljani su stvorili Holivud. Prvenstveno Jevreji koji su bežali od nacista, ali i Mađari, Italijani i drugi. Neki od najboljih holivudskih reditelja svih vremena su Evropljani, tako da je Holivud evropska kreacija“, dodao je.

Sarajlijama i novinarima iz celog regiona se predstavila i ekipa filma „Majka Mara“. Mirjana Karanović koja glumi glavnu ulogu ali i režira je rekla da je prezadovoljna reakcijom publike, kao i da kolege čije mišljenje ceni su pohvalili film.

Karanović je još i navela da je ulaskom u zrelo doba stekla samopouzdanje kao žena i umetnice te da je napredovala kao osoba.

„Uz sve pozitivne stvari idu i one koje vas gurkaju u drugom pravcu. To je pitanje da li još uvek postoji život ili si ti neko ko se izborio za poziciju i želiš tu da ostaneš. Volim se baviti sopstvenim životom i životom drugih ljudi. To su dobra izvorišta za uloge koje igram i priče koje želim ispričati. To je provokacija“, rekla je. Još je i dodala da našim postupcima često rukovode porivi i potrebe koje nisu racionalno definisane.

„Mene je zanimala ta sila koja živi u njoj i za koju ona nije ni znala da postoji“, navela je.

Poslednja dva filma takmičarskog programa su se predstavila publici Sarajevo film festivala. Prvi je rumunski „Tri kilometra do kraja sveta“, koji prati priču gej srednjoškolca koji se vraća u rodno selo za vreme praznika. Kad meštani saznaju za njegovu seksualnu orijentaciju, dobija batine, a roditelji će probati da sve da sakriju, da „ne pukne bruka“.

U ovom, vrlo dobrom filmu Emanuela Parvua gledamo kako mimo velikih i glavnih gradovima, LGBT ljudi kao i druge vrste manjina nemaju gotovo nikakava prava i često su ponižavani od strane sredine na razne načine. Film se odlikuje klasičnim postulatima modernog rumunskog filma, dugi kadrovi, miks buke i tišine, i svakodnevni problemi koji ujedaju za dušu.

Predstavnik Srbije u takmičarskom programu je potpuno atipični film kako za nas, tako i za ovaj deo Evrope. „Među Bogovima“ Vuka Ršumovića je više na farsiju nego na bilo kom drugom jeziku. Ršumović je uspeo da spakuje grčku tragediju „Antigonu“ u moderno čitanje žene koja sa svojom porodicom beži iz Avganistana ka zapadu, a smrt brata će je dočekati u Beogradu, zbog čega će ona uraditi sve što treba da ga dostojno sahrani.

Poetična, tužna i realistična priča o migrantskoj krizi Ršumovića svakako ostavlja utisak, a glavna glumica Ferešte Hoseini je mnogima nakon pogledanog filma glavni kandidat za osvajanje nagrade za najbolju žensku ulogu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari