Šarlota Rempling za Danas: U vreme moje mladosti nije se mnogo govorilo o nacizmu, o tome nismo znali gotovo ništa

„Šekspir/Bah“ nastao je u produkciji čuvenog pozorišta Pitera Bruka u Parizu, na čijoj je sceni na repertoaru, i predstavlja uzbudljivi poetski dijalog Šekspirovih soneta i muzičke svite Johana Sebastijana Baha, koji izvodi zajedno sa violončelistkinjom, kompozitorkom i rediteljkom Sonjom Vider Aterton.

Prve aplauze Šarlota Rempling dobila je veče pre izvođenja predstave, na konferenciji za novinare upriličenoj u sali novosadskog hotela „Pupin“, a kako je istakao Nikita Milivojević, reditelj, osnivač i direktor Šekspir festivala, ovaj ekskluzivni događaj za našu publiku planiran je skoro dve godine.

Slavna glumica koja je odigrala više od sto uloga, sarađivala sa kultnim rediteljima – Lukinom Viskontijem, Lilijanom Kavani, Vudijem Alenom, Alanom Parkerom, Fransoa Ozonom, Sidnijem Lametom, Larsom fon Trirom, Endruom Hejgom, Polom Verhovenom…, dobila najprestižnije nagrade i svojom karijerom i životom označila jednu epohu, i u 78. godini izgleda vrlo zanimljivo, zagonetno, sa puno stila, i fine distance prema medijima.

Press konferenciju prokomentarisala je osmehom i rečima: Uh, koliko vas je, kao da su novinari svuda oko mene!

– Iako za komad „Šekspir /Bah“ to možda ne bi bila prva asocijacija, ipak se i ovaj komad dotiče sadašnjeg vremena. Govori o modernom čoveku i problemima koje ima u današnjem svetu. Sama ta povezanost Šekspira i Baha sa sadašnjim vremenom za mene je suviše komplikovana za objašnjavanje, i bolje je da o tome govori Sonja Vider Aterton.

Od nje je i potekla ideja za ovu predstavu. Osim toga, ne smatram sebe „šekspirovskom“ glumicom, ja samo govorim Šekspirove sonete. Blizak mi je Šekspir, ali eto, niko me nikad nije zvao da odigram bilo koju od njegovih junakinja. Nisam sigurna ni da bih prihvatila – izjavila je legendarna glumica.

Za brojne generacije filmofila širom sveta koje su odrastale na antologijskim ostvarenjima u kojima je igrala Šarlota Rempling – „Sumrak bogova“, „Zbogom, moja draga“, „Sećanje na zvezdanu prašinu“, „Presuda“, „Anđeosko srce“, „Poslednja proslava“, „Bazen“, „Vojvotkinja“, „Nemirna“, „Ja, Ana“.., prva asocijacija na njeno ime i danas je, ipak, kontroverzni film „Noćni portir“ Lilijane Kavani iz 1974. godine.

Podsećanja radi, ova priča se događa 1957. u Beču, gde bivša logorašica jednog dana sreće nekadašnjeg SS oficira (Dirk Bogard), koji sada radi kao noćni portir u hotelu i krije svoj identitet. Oni obnavljaju sadomazohističku vezu započetu u logoru, da bi na kraju jedini izlaz našli u zajedničkoj smrti…

Na pitanje Danasa kako sada doživljava ovaj film, sa distancom od gotovo pola veka, i šta misli o neonacizmu koji u raznim oblicima poslednjih decenija dobija sve više sledbenika, Šarlota Rempling je izjavila:

– To je izrazito teško pitanje. Film „Noćni portir“ nisam radila zbog politike i nekog političkog angažmana, već zato što je to, pre svega, neobična i uzbudljiva ljubavna priča. Niko o toj istorijskoj pozadini, kad smo snimali film, nije pričao u tom smislu.

Znala sam da je „Noćni portir“ istinita priča, ali o nacizmu tada lično još nisam znala gotovo ništa. Rođena sam 1946. godine, bila sam mlada i samo sam želela da tu istinitu ljubavnu priču prenesem na ekran.

To je bila moja jedina ideja i motivacija, a tih godina se i nije mnogo govorilo o nacizmu. U „Noćnom portiru“ nijedan od likova ne može da prevaziđe taj neizbrisivi trenutak u istoriji koji ih povezuje kao izgnanike, jer im je otkrivena najmračnija strana čovečanstva. Ali, ne bih volela da ovaj susret iskoristim kao platformu za politički razgovor.

Film koji je radila s italijanskom rediteljkom Lilijanom Kavani, kako je objasnila, nije je stvorio kako glumicu, nego je definisao.

– Velika je razlika između te dve stvari. Ne bih pričala o odnosu s Lilijanom, već o filmu koji smo napravile. Kad smo počele da radimo „Noćnog portira“ nismo imale nikakav odnos, negoo smo snimajući izgradile posebnu vezu. Sam film je priča za sebe, on je tu da vas uveri u istinu koju želimo da iznesemo na ekranu. Otkriva najdublje tajne koje kao stvaraoci nosite u sebi – izjavila je Šarlota Rempling.

Šarlota Rempling nije se plašila zahtevnih uloga

U svojoj impresivnoj karijeri, slavna glumica uglavnom je igrala komplikovane i teške, često i vrlo mračne likove, koje bi retko koja glumica mogla tako sugestivno da dočara.

Rušila je tabue, i profesionalne i privatne, čak je poljuljala i mit o mladosti – Mark Džejkobs, jedan od vodećih svetskih kreatora i dizajnera, pre desetak godina angažovao je za svoju kampanju dokazajući da je žena od stila čija lepota traje.

Na pitanje Danasa kako je sve to uspevala, šta je ono što je najviše određuje i što je najvažnije ishodište njenog života, Šarlota Rempling je najpre uzvratila osmehom.

– Opet nije lako odgovoriti. Mislim da čovek mora da reskira, da ima hrabrosti da isproba novo. Taj faktor rizika je nešto čega sam oduvek bila svesna i pomogao mi je da pristanem da radim u nekim projektima.

Sve kompleksne uloge koje sam igrala, i ono što sam uvek pružala na filmu nije moja ličnost, već ono što iznutra imam u sebi. Dajem sebe samu u tim likovima, svoje životno putovanje i sve ono što sam prošla u njemu.

– Čak ima momenata kada mi nije bilo lako, kad sam se borila i sa nekim svojim ličnim demonima, a to su takođe stvari koje dajem kroz svoje uloge. Neki kažu da je svaka nova uloga slična terapiji, i mogućnost da se ti demoni izbace iz sebe, ali se ja ne bih baš u potpunosti složila s tim.

Jeste to donekle, približno, pošto daje priliku glumcima da istražimo najdublje, najintimnije i najličnije delove sopstvene psihe.  Ali, to nije nešto što svi volimo. Neki više vole da pišu o sebi, ja sam recimo o sebi pisala na jedan vrlo poetičan način, i to samo do svojh ranijih godina – odgovorila je jedna od najposebnijih, najprovokativnijih i nekada najlepših glumica svetskog filma.

Poslednji veliki uspeh Šarlota Rempling ostvarila je 2015. u drami „45 godina” Endrua Hejga, koja joj je donela Srebrnog medveda u Berlinu, nagradu Evropske filmske akademije i nominaciju za Oskar.

Značajan uspeh donele su joj i uloge u filmovima „Vojvotkinja“ sa Kirom Najtli i Rejfom Fajnsom, „Mlada i lepa“ Fransoa Ozona, „Kako smo preživeli rat“ Toda Solondza…, a 2021. gledali smo je u provokativnoj drami „Benedeta“ ekscentričnog Pola Verhovena.

Glumica koja je na pragu osme decenije i još uvek igra neobične likove, govorila je i o tome kako vidi savremeni film, digitalizaciju i sve ono što u filmsku industriju donose nove tehnologije.

– Kada sam ja počela karijeru bilo je razvoja i napretka filma, mi smo nastojali da kroz film prikažemo realnost, ne nužno da zabavimo. Rušili smo granice tim novim talasom na filmu i predstavljali nove ideje.

U tom smislu, šezdesetih i sedamdesetih godina bilo je mnogo više slobode za priče o tabu temama koje do tada nisu bile obrađivane i prikazivanena filmu.

I upravo su te sedamdesete, kad smo radili „Noćnog portira“ i neke druge filmove, bile vreme kada je kroz filmsku umetnost moglo da se pravi inteligentno istraživanje. Osetili smo da radimo nešto što je drugačije, i na taj način smo i živeli kroz film. Zaista sam srećna što sam u tom trenutku bila deo te kinematografije.

Naravno, kako je objasnila, sa protokom vremena tehnologije napreduju.

– Dolazi do novih razumevanja, novih ideja, ali isto tako i do pojave cenzure, političke korektnosti, i promene su u tom smislu neizbežne.
Ali, mislim da niko ne može zaustaviti ljude koji su nezavisni, koji će nastaviti, bez obzira na sve promene, da pronalaze načine da plasiraju svoje ideje i da iskazuju svoje stavove.

Jeste se promenio način pripovedanja na filmu, ali verujem da će nezavisni stvaraoci nastaviti da tragaju za istinom, i da nam govore o realnosti kroz tu istinu – istakla je Rempling.

A kako je na kraju objasnila, ona nikada sebe, zapravo, nije smatrala glumicom.

– Ja sam neko ko se „uvlači“ u tuđu kožu. To sam ja, ne glumim, već predstavljam ono što osećam. Možda zvuči pretenciozno, ali uvek sam to bila ja! – izjavila je Šarlota Rempling.

Stajaće ovacije i poklon velikoj divi

U sedamdeset minuta, koliko traje predstava „Šekspir/ Bah“, dve umetnice oduševile su sinoć novosadsku, ali i brojnu publiku iz Beograda,  u kojoj je bio i profesor Vladeta Janković,  koja je došla u SNP da vidi veliku Šarlotu Rempling.

Sa nekoliko minuta stajaćih ovacija i poklon celog gledališta, odata je počast glumici koja decenijama ne prestaje da nas očarava.

Još vesti iz ovog grada

Gojković: Vojvodina prednjači kada je reč o oblasti ljudskih i manjinskih prava

Novi Sad: Kamione lizing kompanije prepisali na sebe pa ih prodali

Novosadski studenti nisu postigli dogovor sa rektorom, blokada se nastavlja

Studenti i drugu noć proveli u zgradi Rektorata, probudile ih detonacije