Saša Ilić: Čitava Strategija okrenuta ka idejama Dobrice Ćosića

Najpre je Laslo Blašković direktor nacionalne biblioteke u svom trominutnom izlaganju skrenuo pažnju svima da će biti dobro ako se shvati da je „uvek reč o procesu, a ne o stanju“.

„Predmet ove strategije je živ pa će kao voda izbiti tamo gde najmanje očekujemo – kao problem ili kao rešenje“, kazao je Blašković dodajući da ne treba s uma smetnuti tvrdnju pesnika Zbignjeva Herberta – ko ima bolju umetnost ima bolju vlast. Valja slušati pesnike, zaključio je. I taman što je trebalo po planu i programu da ministar kulture Vladan Vukosavljević započne svoje uvodno izlaganje, na „scenu“ je iznenada stupio Luka Knežević Strika i u ime Asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije apelovao da se pomenuti nacrt odbaci i o svemu povede otvoren, a ne fingiran razgovor. Nadovezujući se na Blaškovićeve reči, on je uzvratio: „Mi ne mislimo da je ovo proces nego unapred donesena odluka“. „U ime Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije pozivamo sve organizacije civilnog društva pojedince umetnike kulturne radnike i javne institucije iz polja kulture da javno odbace ovaj nacrt zbog nestručnog i metodološki neutemeljenog pristupa pisanju teksta, netransparentnosti, pošto i dalje ne znamo ko je napisao ovaj tekst, fingiranja javnih rasprava, izlaganja spiska lepih želja… Gde smo i mi eventualno pozvani da pridružimo svoje, pa ako se vlastima svide da i ih oni dodaju. Rasprava u kojoj nije obezbeđeno minimalno stvarno učešće u procesu, zainteresovanim organizacijama i na kraju, zbog toga što ova Strategija ozbiljno ugrožava demokratiju u oblasti kulture“, zaključio je Strika i poručio da ukoliko neko želi dalje da porazgovara o ovim pitanjima u zaista otvorenom razgovoru, da će oni biti ispred. Pošto su predstavnici NKSS podelili svoj Proglas (inače objavljen u celosti na stranama Danasa u jučerašnjem broju) učesnicima skupa, uključujući i ministra, napustili su salu što je propraćeno aplauzom. Ministar Vukosavljević je potom prokomentarisao da je maločas viđen trijumf demokratije i na delu.

„Čuli smo zanimljive opservacije, ne znam već čega i koga. Recimo da oni sami sebe nazivaju Nezavisna kulturna scena, pa ćemo, naravno, ovo što je dato kao njihov prilog pročitati i osvrnuti se na to, ovom ili nekom drugom prilikom“, kazao je Vukosavljević zahvalivši se predstavnicima NKSS na učešću i na kreativnom doprinosu radu skupa.

Nakon desetak minuta na ulazu u Narodnu biblioteku pojavile su se dva policajca i dve policajke, a na pitanje Danasa radniku u Biblioteci zašto su tu odgovorio je: „Vidite, najavljuju se neki neredi“. U tom trenutku atmosfera na ulazu u zgradu i u foajeu Biblioteke je bila uobičajena i mirna, ali i u sali gde se održavao skup. Smenjivali su se govornici koji su uglavnom hvalili inicijativu Ministarstva kulture i Strategiju, kao izuzetno važan dokument, koji nam je dugo nedostajao i koji se između ostalog zalaže i za očuvanje srpskog jezika i ćirilice, kulturnog nasleđa itd. Konstatovano je i da će biti drugačijih mišljenja, ali da je i to dobro, jer nacrt, konačno postoji, a time i osnova o kojoj može da se diskutuje.

Prilično dugotrajna izlaganja bila su oživljena ponekom reakcijom iz publike kao recimo, kada je tačno u podne nekoliko učesnika u poslednjim redovima podiglo naslovne stranice Danasa u znak protesta protiv medijskog mraka, ali se govornici na ovaj gest nisu obazreli.

Žustriju polemiku sa ministrom kulture i njegovim pomoćnicima, pokrenuo je Saša Ilić, pisac i komentator Peščanika.

„Ova strategija ima temeljni problem, a to je regresija“, istakao je Ilić dodajući da strategija razvoja kulture ne unapređuje naš sistem. Ovo je propraćeno jakim  aplauzom a Ilić je poručio: „Naša građanska i moralna dužnost je da korigujemo ovu strategiju i da je ne usvojimo u ovakvom obliku. Negovanje pisma i jezika je nešto što stoji u Ustavu Republike Srbije i ne možemo Strategiju razvoja kulture Srbije koristiti za razvoj ideologije čuvanja jezika i pisma. Jezik i pismo se podrazumevaju i nema razloga da se od toga pravi militantni program u vidu razvoja Strategije kulture.“

„Tako je!“, uzviknuo je deo auditorijuma i pozdravio njegove reči aplauzom, dok je drugi deo uzvratio da „nije tako“. Ilić je dodao i da mu je važno da se čitav događaj snima i beleži, zbog toga što želi da ostane za budućnost i to da neki ljudi u Srbiji, koji nisu bili u mogućnosti da učestvuju u javnoj debati, a ova ovde i nije zapravo to, jer mnoge institucije kulture, lokalni delatnici, mnoge bitne organizacije u kulturi koje postoje ovde nisu bile uključene, niti u formulaciju ovakvog programa. Ilić se osvrnu na izlaganje profesora Veljka Brborića, koji se zalaže za očuvanje ćirilice i srpskog jezika, uz ocenu da je njegov program „vrlo opasan“.

„On ne govori o afirmaciji, nego o diskriminaciji par ekselans“, istakao je Ilić, dodajući da se zapravo traži usvajanje zakona po kojem će se favorizovati knjige koje se pišu na ćirilici, mediji koji su ćirilični , firme sa logom na ćirilici. „O čemu govorimo, šta se dešava sa onim ostatkom kulture, važnim delom srpske savremene kulture?“, zapitao se Ilić. 

„Ovde su bili ljudi iz NKSS sa proglasom koji je potpisalo 80 bitnih organizacija u kulturi ove zemlje. Te organizacije imaju veoma značajne programe evropskih dimenzija i vi ne možete da kažete da je ta scena nebitna. Ona je itekako važna, a čitava ova strategija je okrenuta ka prošlosti, ka nekim idejama, kada govorimo o kulturnom prostoru – idejama Dobrice Ćosića i Milorada Ekmečića, koji imaju punu podršku ovog Ministarstva kulture. Mi ne želimo tako nešto, nego modernu strategiju srpske kulture. Ukoliko idemo ka toj Evropi, daj da imamo i takvu strategiju“, zaključio je Ilić. Njegovo pitanje na kraju upućeno autorima Strategije je glasilo – zbog čega od ove strategije pravite ideološki i nacionalistički program kad imamo rešen problem jezika i pisma?

Ministar Vukosavljević je odgovorio Iliću da bi bilo bolje da slične opservacije budu formulisane pisanim putem radi preciznosti i predložiti adekvatniju. „Tako jedino možemo doći do rešenja“, rekao je Vukosavljević i istakao da se ne slaže sa Ilićevim stavom.

 „Ne slažem se sa vašim ocenama. Mislim da ste upotrebili nekoliko opštih mesta koja se pojavljuju kad god se pomenu pridevi srpski ili srpska kultura… Paušalne procene da je Ministarstvo okrenuto idejama Dobrice Ćosića i Ekmečića bi zahtevalo izvesna preciziranja kako se ne bi pretvorilo u izvesne ideološke invektive“, konstatovao je ministar i predložio da bi s tim u vezi mogla da se organizuje posebna debata.

„Važno je precizirati na koje ideje Dobrice Ćosića i Miodraga Ekmečića se misli i šta je u njima sporno… Otvoreni smo za dijalog. Nije tačno da ignorišemo NKSS“, naglasio je takođe, dodajući da je Ministarstvo sa njima razgovaralo i o Strategiji i da je nekoliko njihovih predloga prihvaćeno.

„Što se tiče javnosti i mogućnosti za debatu, mi nismo, priznajem, uspeli da smislimo na koji način bi se jedna razumna javna rasprava mogla odigravati osim na ovaj način“, zaključio je Vladan Vukosavljević ovaj deo svog odgovora.

Neutralnost – anacionalnost

„Mislim da je Strategija s ideološkog aspekta neutralna osim ako za pretpostavku ne uzmemo da je svako pominjanje, eksplicitno ili implicitno identitetskih pitanja jedne kulture samim tim i ideološki stav, što se može uzeti i kao tačno i kao tema za polemiku“, kazao je, između ostalog, Vladan Vukosavljević odgovarajući na postavljeno pitanje Saši Iliću. On je dodao da je Ministarstvo istinski zainteresovano za takvu vrstu dijaloga i da poziva Ilića, njegove kolege koji zastupaju slične stavove, predstavnike NKSS i sve druge koje žele da o tome vode debatu. Ilić je uzvratio da smatra da je Strategija za 10 godina po sebi ideološki produkt, kao da misli da je on pogrešno percipiran jer nije, kako je rekao, ni „antinacionalan, ni anacionalan“, ali da bi želeo da ova Strategija bude nešto što trasira ovu kulturu ka modernim tokovima.

Finalni dokument Strategije biće gotov polovinom oktobra

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je u svom uvodom izlaganju da je ovo prvi put u istoriji da Srbija ima dokument koji treba da opredeli glavne puteve razvoja kulturne politike. On je napomenuo da strategije nisu alat konkretnog rešavanja problema, već da su, kada se usvoje, dokument koji predstavlja razumno i čvrsto opredeljenje kojim putevima treba ići, a koje nove puteve treba trasirati.

„Strategija sama po sebi neće dati rezultate, ali će biti znak temeljnog opredeljenja društva u datom trenutku“, smatra ministar. 

On je podsetio da su dve načelne stvari koje se nalaze u uvodu Strategije definicija srpskog kulturnog jezgra, što je ujedno i prvi pokušaj da se domaća kultura definiše, i srpskog kulturnog prostora. Po njegovoj oceni ono najbitnije što se nalazi u Strategiji je pokušaj da se država Srbija opredeli da počne sa većim izdvajanjima za kulturu.

„Naša izdvajanja za kulturu su mala, ali kroz ovaj strateški dokument predložili smo da povećanja iz budžeta budu veća, stabilna, određena, jasna i stimulativna“, napomenuo je Vukosavljević. On je dodao da su naglašeni i kapitalni investicioni projekti koji bi u narednih deset godina morali da budu dovršeni. Kako je napomenuo, neki od njih će uskoro biti i otvoreni poput Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu.

„Bez obzira ko bude na vlasti do tada, strateški dokument ovog tipa bi trebalo da predstavlja opšte društveni konsenzus oko onih pitanja koja su nesporna među poslenicima kulture“, istakao je ministar Vukosavljević.

On je rekao da je stiglo puno stavova, mišljenja i predloga i istakao da su kritike već uzete u obzir, ali i da će na njih dodatno biti usmerena pažnja nakon okončanja javne rasprave. Finalni dokument, uz usvajanje određenih sugestija, treba da bude gotov polovinom oktobra. Pored Vukosavljevića uvodne govore održali su i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti Nikola Šuica i direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić. Javne rasprave o predlogu „Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027“ do sada su održane u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu. 

NSK: Sa usvojenom strategijom moguće je bolji Zakon o kulturi

Nacionalni savet za kulturu je na 53, 54. i 55. redovnoj sednici razmatrao nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine, saopštio je NSK. Članovi Saveta izrazili su zadovoljstvo što je konačno pred javnost iznet tekst koji bi, uz izvesnu doradu, izmene i dopune mogao biti kvalitetan osnov za zaokruživanje zakonske regulative u oblasti kulture. Tek sa usvojenom strategijom moguće je donošenje boljeg Zakona o kulturi a iz tog krovnog proistekli bi svi pojedinačni zakoni koji u ovom trenutku nedostaju – o pozorištu, zaštiti baštine…, smatraju u NKS.

„U delu u kojem se nabrajaju dimenzije srpske kulture svakako je, pre mnogih koje su navedene, potrebno dodati humanističku i kritičku dimenziju. Zadatak kulture je, između ostalog, da odneguje i ohrabri samosvesnu individuu a to je, čini se, u Nacrtu strategije nedovoljno jasno istaknuto“, navodi se u saopštenju. Oni napominju da će njihove primedbe biti dostavljene Ministarstvu kulture i informisanja.