Ilić: Naprednjaci u pozorišnoj iluziji sveta kakvim ga vidi predsednik 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)

Gala večera i štikle na klaviru Narodnom pozorištu u Beogradu, svadba u Etnografskom muzeju, promocija knjige Ace Lukasa u Pozorištu na Terazijama, modna revija u Belom dvoru, a sada i izvršitelji kada to požele mogu da imaju svoju pozorišnu scenu.

Nije fake news, zaista se desilo, ovi fini ljudi proslavili su svoj dan uz svoju predstavu „Izvršitelji (ni)su ljudi“ i to u Narodnom pozorištu u Nišu a ovaj, može biti poučan, komad takozvana obična publika nije mogla da vidi.

Predstava je bila zatvorenog tipa, cena zakupa poslovna tajna, kazao je direktor ove institucije uz objašnjenje novinarima u stilu „čemu toliki svetski bol, zašto praviti aferu bez razloga“.

O gotovo svim navedenim događajima na stranama kulture u medijima se najpre pisalo pod oznakom „skandal“, ali bi se na kraju došlo do konstatacije da je to uobičajena stvar, novi poslovni običaj institucija kulture u eri liberalnog kapitalizma.

S druge strane, umetnici, peva se već o tome, nemaju ni knjižicu.

Gde su granice i da li kad neko ima para može da radi šta hoće ili ovo društvo, ako postoji, mora samo da proizvede kriterijume, crvenu liniju preko koje se ne sme ići.

Pisac Saša Ilić komentarišući ceo slučaj s izvršiteljima koji su „zaplenili“ Narodno pozorište u Nišu konstatuje da je naprednjačka vlast očito otvorila vrata za novi vid teatra, pošto ih je prethodno zatvorila za savremenu dramsku produkciju.

– Budući da su pozorišta u Srbiji zatvorena za savremenu dramsku produkciju, naprednjačka vlast, bar u Nišu, pokazuje da je i te kako otvorena za jedan novi vid teatra koji nastaje iz same vlasti. To je ono što će i timovi za kreativnu industriju premijerke Brnabić pozdraviti kao novi iskorak u zonu kreativnosti. Dakle, javni izvršitelj iz Niša, Žarko Dimitrijević, čije podatke o imenovanju nalazimo na sajtu Ministarstva pravde, obavljajući ovu dužnost od 2012. naovamo, dobio je angažman od gđe ministarke da napravi zatvorenu predstavu o izvršiteljima, za izvršitelje – kaže Ilić, dodajući da poetika ovog novog teatra očito izranja iz samog zakona.

– Poetika ovog novog teatra rađa se iz samog “Zakona o izvršenju i obezbeđenju”, koji kaže da „javni izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo javni izvršitelji“. Ovo zakupljivanje Narodnog pozorišta u Nišu za ortake iz ministarstva, gradske uprave i stranke bilo je samo demonstracija poželjnog vida pozorišne umetnosti u Srbiji – navodi Ilić.

Prema njegovim rečima, slične stvaralačke aktivnosti mogle bi se očekivati i od vojske, policije, crkve.

– Slične umetničke aktivnosti mogle bi se očekivati i kada je u pitanju vojska ili policija ili crkva. Novac ostaje u krugu porodice, dobijamo „umetnost sa ljudskim licem“, a ne one gluposti koje bi ljudi iz pozorišta želeli da nam serviraju. Dakle, konačno naprednjaci gledaju sebe na daskama koje život znače, ali u pozorišnoj iluziji sveta kakvim ga vidi pre svega predsednik. Reč je zapravo o totalitarnom konceptu kulture. Ali to više nema ko da objavi – ističe Saša Ilić.

Podsetimo, u tekstu „Izvršitelji ‘zaplenili’ pozorište ali i glumce za predstavu – o izvršiteljima“ objavljenom 31. 5. 2022 u Danasu navedeno je, između ostalog, da je komad „Izvršitelji (ni)su ljudi“ napisao niški izvršitelj Žarko Dimitrijević povodom Dana izvršitelja a da je pozorište “stavilo na raspolaganje” prostor, glumce, tehniku i produkciju.

Prema rečima direktora niškog Narodnog pozorišta Spasoja Ž. Milovanovića, ova predstava izvedena je „jednom i nikad više“ izuzev ukoliko neko ponovo ne bi zahtevao da ona gostuje, i za to ispuni uslove.

Salu u pozorištu na čijem je čelu, kako je objasnio, mogu da zakupe, za potrebe svečane akademije ili predstave, svaka institucija, udruženje ili pojedinac “koji ne vređaju bilo koga na nacionalnoj, rasnoj, verskoj ili rodnoj osnovi”, a “žele da pokažu svoj kreativni potencijal”.

Drugi uslov je da takva predstava ne remeti redovni pozorišni repertoar, a treći da zakupac sale ima novac da je plati, objasnio je direktor niškog narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.

Dramski pisac Željko Hubač kaže da ga ovakve situacije, kao što je ova s izvršiteljima u Nišu uopšte više ne iznenađuju i da mnogi producenti komercijalizaciju teatarskog prostora pravdaju pozivajući se na to da takva praksa odavno postoji u svetu.

– Mene ovakve stvari više ne iznenađuju. Bacanje pozorišta na tržište i zanemarivanje umetničkih kriterijuma dovode do apsurdnih situacija poput ove. Setite se svečane večere na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i fotografija nogica prilično razgolićenih dama sa štiklama na koncertnom klaviru. To se desilo samo pre nekih godinu dana, a tu vrstu komercijalizacije teatarskog prostora su pravdali mnogi producenti pozivajući se na sličnu praksu iz inostranstva. Naše pozorište je u nekoj vrsti vakuuma u kojoj ga država još uvek štiti, ali ne uspostavlja pravnu regulativu koja bi mogla da ga unapredi. Ono samo, zarobljeno između dva sistema vrednosti (socijalističkog i kapitalističkog) preživljava kako može, polagano relativizujući umetničke kriterijume što neminovno vodi ka sunovratu. Taj proces dugo traje, ali je, nažalost, nezaustavljiv – zaključuje Željko Hubač.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari