Satiričar koji je i onoj vlasti umeo da skreše

Vladimir Bulatović je rođen u selu Sopotsko u Makedoniji 1931. godine. Majka mu je bila seoska učiteljica, a otac sudija za prekršaje zaposlen u obližnjem gradiću. Usled Drugog svetskog rata porodica se seli u Kragujevac, rodni grad njegove majke a on svoje obrazovanje završava na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Profesionalni pisac i humorista, kako je sam za sebe voleo da kaže, postao je 1955. godine kada je stupio na funkciju urednika kultnog časopisa „Jež“. Nakon toga, od 1963. postaje urednik u dnevnom listu „Politika“ a vremenom i njen zaštitni znak. Tu piše rubriku „Beleške s predumišljajem“ u kojoj objavljuje svoje satirične priče, reakcije na aktuelne događaje. Kasnije nastaje i rubrika „Korak nazad“ u kojoj je objavljivao aforizme. Bio je i glavni i odgovorni urednik „Politikinog zabavnika“ u njegovim najslavnijim danima.

Vladimir Bulatović, čovek nesumnjivo britkog uma i oštrog jezika još u ono vreme je primećivao: „Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava“, ili da prokomentariše: „Potrošnja je velika, ali je grupa koja troši mala.“

Tokom XIX Satira festa koji je bio posvećen devedesetogišnjici njegovog rođenja, razgovarali smo sa istaknutim srpskim satiričarima o tome ko je bio VIB, u kakvim vremenima je živeo i radio, kao i koliki je značaj njegovog dela.

Njegov lični prijatelj a sadašnji urednik rubrike „Satirikon“ u listu „Politika, Dragutin Minić Karlo se prisetio sa kakvom je veštinom VIB koristio satiru i vešto „plivao“ između dozvoljenog i nedozvoljenog u ono vreme:

– To su bila vunena vremena, da tako kažem, teško je bilo biti satiričar. Teško je bilo skupiti hrabrost a VIB je to uspevao. Za čudo, bio je toliko vešt u tome da je umeo da prođe sve Scile i Haribde i da ostane netaknut. Za razliku od njega, ja sam zbog satire isteran iz „Politike“ svojevremeno, pa sam bio u azilu u „Ježu“ četiri godine.

Kolika je bila Bulatovićeva hrabrost koju Minić pominje, vidi se i iz aforizma: „U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, u srcu ljubav za radničku klasu.“, ili iz zapažanja o svom vremenu: „Idealisti su se snašli materijalno, a materijalisti idealno“.

Istaknuti aforističar i zamenik predsednika Beogradskog aforističarskog kruga, Aleksandar Čotrić, objasnio nam je položaj i značaj satire nekada i sada:

– U vreme komunizma, reč je imala veću težinu. Za nju se moglo dobiti i nekoliko godina zatvora. Bilo je slučajeva da su satiričari zaista završavali na sudu, čak i u zatvoru. Danas može sve da se kaže ali reč više nema tu težinu. Na nju se manje obraća pažnja zato što je satira zatrpana tabloidnim informacijama, rijaliti programima i bori se za svoje mesto pod suncem. VIB je možda bio poslednji satiričar koji je imao tu sreću da bude prepoznat. Danas je on u percepciji mnogih ljudi možda i najbolji naš posleratni satiričar iako se, ruku na srce, posle njega pojavilo još mnogo, mnogo kvalitetnih autora sličnog formata ali su ostali nekako u njegovoj senci upravo zato što je u to vreme bilo manje medija i satira je imala značajniju ulogu nego što je to danas slučaj.

Stvaralački opus Vladimira Bulatovića obuhvata i nekoliko književnih dela: „Budilnik“ (1963), „Menjačnica ideala“ (1965), „Veliko spremanje“ (1971), „Korak nazad“ (1976) i „Šta je pisac hteo da kaže?“ (1981) a posthumno je objavljena i njegova knjiga „Okretne i druge igre“ (1994).

Dobitnik jedne od VIB-ovih nagrada, dr Slobodan Simić je naglasio koliko je „za istoriju naše satirične književnosti jako važno postojanje Vlade Bulatovića VIBa, kao i Duška Radovića, tih ljudi koji su joj bili stožeri“, i izrazio nadu da oni kao generacije koje im slede predstavljaju „neki nastavak tog kontinuuma satire.“

Zbog toga članovi BAK-a, čiji je Simić predsednik, „koriste svaku priliku da velikane srpske satire pomenu i podsete javnost na njih i na tekovinu koju su nam ostavili.

Pred kraj života, Vladimira Bulatovića je bolest sprečila da piše i objavljuje. Preminuo je u Beogradu 1994. godine. U njegovu čast, list „Politika“ svake godine dodeljuje nagradu za stvaralaštvo iz oblasti satire koja je po njemu nazvana – VIBova nagrada i predstavlja najprestižniju nagradu iz te oblasti.

Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.