Savetnik ministra kulture Dragan Hamović podneo ostavku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pocelo je. Ljudi ipak imaju obraz!

2. Gospodin Hamović je u izjavi za Večernje novosti pre dve godine doslovce izjavio:
   „Govori se da nije problem ćirilica nego opšti nivo pismenosti. Tačno, ali je očito da se baš polupismen svet okrenuo latinici, prateći opšte trendove i brendove.“

   Kao jedan od tih „polupismenih“ mogu samo da kažem da mi je drago što je podneo ostavku i što više nije nekakav posebni savetnik ministra kulture ma šta to značilo!

3. Podneo ostavku. Pazi ga. A šta će uopšte u toj priči ako je iole normalan. Kao čoveku bih mu mogao oprostiti, ali, kao pesnike, ne.

4. Нажалост, Хамовић је имао одличну намеру – да помогне у спасавању српске културе, као националне вредности, посебно у спасавању српске линчоване ћирилице међу Србима све време од Новосадског договора о српскохрватском језику до данас. Хамовић је имао сасвим племениту и корисну намеру да се (са)чува српска ћирилица међу Србима, али не у ових бедних неколико процената изузетака, него ад се сачува на једини могући и у Европи ис вету примењен начин – кроз давање апсолутног суверенитета и српском писму у језику Срба. Али, у старту су кренули погрешним путем и Хамовић и лингвисти из Одбора за стандардизацију српског језика који су помагали и њему и министру културе. Сви су кренули погрешно од заакона, уместо да крену на онај начин чувања сваког другог писма у сваком другом језику. Они нису схватили (чудно је да то ни лингвисти нису схватили) да се српско писмо ћирилица данас може вратити у пуни живот тек када се измени одредба у Правопису српскога језика Матице српске у коме се једино српском народу одређују два алтернативна писма (српска ћирилица и хрватска латиниац – гајица).
   Само се преко исправног нормирања српског језика не у четири данашње варијанте (две по изговору и две по писму) и преко правописа с једнописом могу спасити и српски језик, и српско писмо и српски народ.
   Ми смо на то указали на пријему код министра културе, али то ни њему ни лингвистима није помогло да схвате да се сваки језик и писмо спасавају само њиховим исправним нормирањем у употреби језика и писма, а не саамо у законима. Они су погрешно кренули у тај посао да само сачине одговарајући закон, а не даа првенствено саачине одговарајућу норму учевног језика и у осталим правилима и у правилу о једноазбучју које се примењује у свим другим језицима Европе и света. Све друго не може донети успех, па ни друге стратегије и закони. Дакле, помаже само исправно језичко-правописно нормирање, пре свега.