Savremena arapska zabranjena priča u 50. Laguninom književnom klubu

Reč je o delima devetorice buntovnih savremenih arapskih pisaca iz sedam arapskih država o kojima će večeras u knjižari Delfi u SKC-u, pored Srpka Leštarića, govoriti i Dragana Đorđević, docent na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta, i Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka.

Ova zbirka, koju je pre 14 godina objavila Narodna knjiga – Alfa, doživela je pre pet godina i englesko izdanje, čiji je izdavač bila Evropska kulturna fondacija, a za koje je predgovor napisao čuveni libanski pisac, sociolog i akademik Amin Maluf, koji je na „fotelji broj 29“ Francuske akademije nasledio antropologa Kloda Levi-Štrosa. To nekomercijalno evropsko izdanje delilo se od Haga do Kaira na kulturno-političkim skupovima.

Srpko Leštarić u pogovoru ove antologije objašnjava da je „ovaj mali izbor zabranjivanih ili kojekako drukčije osuđivanih i napadanih priča savremenih arapskih pisaca ‘srednje generacije’ prevodio tokom 12 godina“.

„Sve priče u ovoj zbirci spadaju u bisere kratke proze. Neke od njih izašle su iz pera vrlo poznatih pisaca, ali gotovo polovinu napisali su oni kojima se slava, bila ona sreća, bila jad, bila jedno i drugo, nije nasmešila, mada su, ako je suditi po ovim pričama, i oni zaslužili da steknu bar neki njen deo. Svi ti pisci su, u neku ruku, pesnici koji slave prozni izraz, a ne zaboravljaju da, svojom rečju, iznad svega slave ljudsku slobodu pod sumanutom stegom apsolutističkih režima i drevne, a surove društvene tradicije koju nadmeni evrocentrizam olako naziva zaostalošću i azijatskim despotizmom“, ističe Leštarić.

On ukazuje da među autorima ove antologije nema akademika, diplomata ni profesora književnosti, već da je reč o ljudima različitih profesija – od kovačkih kalfi, TV spikera i inženjera do srednjoistočnih sledbenika Edgara Alana Poa, Akutagave i Borhesa, čijim je sudbinama, kao i u slučaju njihovih junaka, nemoguće ući u trag. Deo ovih priča, prema Leštarićevim rečima, pronađen je u časopisima i dnevnim listovima. „Provlačeći se kroz rešeto cenzure, kao kamila kroz iglene uši, one su bile uzrok rasturanja redakcija časopisa, smenjivanju urednika listova, javnim zabranama knjiga, ako su uspele ući u koju, utamničenja autora ili njihovom tajnom stavljanju na crne liste“, objašnjava Srpko Leštarić.

U njegovom izboru „Dvanaest nemogućih“ našle su se priče pisaca iz Saudijske Arabije, Maroka, Kuvajta, Iraka Sirije, Jordana i Egipta, a iza njih slede Leštarićeve „Priče u pričama“ – eseji o svakom od autora ponaosob, njihovim ličnim i sudbinama njihovih dela, uz uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „zabranjene“ priče, sa političkim posledicama i po priču i po pisca.

Podsticaji i novine

– Jedan od razloga što je Laguna odlučila da objavi zbirku „Dvanaest nemogućih“ jeste činjenica da je Maroko prošle godine bila prva arapska zemlja počasni gost Beogradskog sajama knjiga, a da će to ove godine biti Egipat. Ali istovremeno, želeli smo da čitaocima u Srbiji približimo arapsku književnost koja ima izuzetne kvalitete, a ovde je malo poznata – kaže za Danas Tanja Vučković, koja je u Laguni zadužena za odnose sa javnošću. Laguna je najavila da od jubilarnog 50. književnog kluba uvodi „malu novinu“ – od sada će i čitaoci moći da predlažu knjige koje mogu biti tema razgovora.