Foto: Lična arhivaU kulturne sadržaja ne može nikad dovoljno da se ulaže i jer uvek može bolje, ali se može reći da se njihov sadržaj i raznovsnost iz godine u godinu poboljšava, što je za svaku pohvalu.
Mislim da su na to uticale i ekonomske prilike koje su se poboljšale nakon perioda krize, tako da ljudi sada pored nekih egizstencijalnih potreba imaju i potrebu za nečim novim, savremenim, onim što neće morati samo da posmatra sa ekrana nego da i aktivno učestvuje u istom. To je donekle dovelo do stvaranja malo veće podrške umetnički krugovima mladih. Pre svega, došlo je do većeg profesionalnog edukovanja mladih. Ta početna ulaganja koja se tiču formalnog obrazovanja uglavnom polaze od porodice, a onda se širi radijalno na prijatelje pa i celu okolinu koja dolazi u dodir sa pojedincem. Mladi se danas usuđuju da im umetnost bude opredeljenje jer je sada i novopazarska sredinadruštvo otvorenije ka tim sadržajima. O tome koliko su ulaganja u te mlade ljude bitna pokazuju i rezultati koje oni daju. Mi sada imamo u Novom Pazaru školovane glumce, pa time i aktivno kvalitetno Regionalno pozorište. Isto tako, mladi i muzički i likovni umetnici iz Novog Pazara školujući se doprineli su da i okolini koja ih okružuje postaje blisko ono čime se oni bave. Nisu više retko posećeni koncerti klasične muzike, a ni izložbe u otvorenom i zatvorenom prostoru. Polako i naša zajednica razume da je tim mladim ljudima potrebna podrška i da će time što njima daju materijalni i neki drugi podstrek doprineti poboljšanju kulturne svesti društva u kom živimo – ocenjuje Zehra Škrijelj, novopazarska slikarka i istoričarka umetnosti.
* Kakva je kulturna scena u ovom gradu?
– Kada uporedim kulturnu scenu, dok sam bila na osnovnim studijama i sada, mislim da je mogućnost iskazivanja znatno dostupnija i lakša. Za to može da se zahvali, pre svega, novim umetničkim medijima koji sada egzistiraju paralelno sa onim tradicionalnim, koji su i dalje prisutni. Takve vrste umetničkih izraza su najviše uticale na vizuelne umetnosti, jer se tu, da kažem, trendovi najviše menjaju. Sada više nije dovoljna olovka, četkica, boja za stvaranje umetničkog dela. Naravno, od toga se polazi, ali savremena likovna scena traži nešto više. Mislim da se nove generacije, kako u Novom Pazaru tako i šire, dobro snalaze u pokazivanju svojih talenata i sposobnosti kako putem različitih onlajn dostupnih platformi, ali i u nekom klasičnom izložbenom prostoru koji se ni kod nas danas ne odnosi samo na galeriju Kulturnog centra.
* Od čega zavisi, u ovoj sredini, zavisi afirmacija mladih stvaralaca?
– Ima mnogo faktora koji utiču na afirmaciju. Primarni je svakako sam stvaralac ali on ne može da opstane bez interakcije sa drugim bitnim činiocima. Ovde mislim na porodicu, obrazovanje, kulturne institucije, društvo. Svi ovi faktori utiču jedni na druge, pa će tako odobravanje društva doći vrlo često nakon stečene diplome u određenoj oblasti ili nakon podrške određene institucije, jer oni daju relevantnost pojedincu. Poslednjih godina osim formalnih institucija veoma aktivno deluju i neformalne grupe sprovodeći različite aktivnosti daju mladim stvaraocima entuzijazam da istraju u odabiranju umetničkog poziva. Smatram da ukoliko ovi faktori pozitivno i uz podršku deluju na mlade, oni će sigurno dati više nego što je uloženo u njih. Oni koji stvaraju ne rade to zato što se to od njih očekuje već zato što je to njihova potreba i zato što tako funkcionišu kao individue.
* Koliko je Vama trebalo da se afirmišete kao likovni stvaralac?
– Sa ove vremenske distance deluje mi da je, nekako, došlo prirodno. Svesna sam bila, da ću odabirom ovog zanimanja uvek imati nešto da učim. Rad i otvorenost ka novom su me u jednom trenutku „šetali“ iz jednog umetničkog polja u drugo. Međutim, sva ta iskustva donela su mi znanje i izoštrile viziju sebe kao umetnika. Iako sada nisam neko ko je anoniman na likovnoj sceni u Novom Pazaru, smatram da se rad i napredovanje nije završilo već da samo teče. Na umetnički put utiču sve okolnosti stvaraoca. Nadam seda će moj put još dugo trajati.
* Kada biste bili u prilici da uređujete kulturnu scenu za mlade u Novom Pazaru, kako bi ona izgledala?
– Uređenje bilo kakve strukture nije lak posao, posebno kada se radi o nečemu što nije egzaktno kao što je kultura. Kulturna scena nije nešto što se može planski urediti i pustiti u pogon. Smatram da je to donekle „živa forma“ koja postoji na osnovu onog čime se hrani. To znači da ako se neguju različita umetnička stvaralaštva potrebno je da „se osveže“ s vremena na vreme, a to se može postići samo ukoliko se da podrška mladima koji će doneti nove ideje i razmišljanja. Oni uz pomoć kompetentnih iskusnih stručnih lica na pozicijama mogu puno doprineti stalnom praćenju aktuelni pravaca i pojava na području umetničkog delovanja.
* Da li se dovoljno ulaže u kulturu?
– S obzirom da se iz republičkog budžeta najmanje izdvaja za kulturu,onda ono što se dešava u Novom Pazaru nije nešto što nije posledica toga. Međutim, nisu samo državne institucije te koje treba da ulažu u kulturu za mlade. U svakom sistemu jedna od najvažniijih karika je obrazovanje. Formalnom i neformalnom edukacijom se može uticati na menjanje svesti o temama na polju umetnosti. Ako se podstakne svesnost o kulturi danas, u budućnosti će sigurno biti pozitivnog pogleda na neke stvari koje su nekad bile strane. Doprineće da se cene one stvari koje nisu, ali i da se implementiraju primeri dobre prakse iz drugih sredina. S druge strane, moraju se i mladi više aktivirati. Ponekad deluje da nisu svesni svoga talenta ili posebne veštine koju poseduju, a vrlo često i postoji doza straha kako će okolina reagovati na njihov rad. Ako se uspostavi kontinuitet u radu na afirmisanju kulture, promena nabolje ne može izostati.
* Novopokrenuta likovna manifestacija u Novom Pazaru je Artmarket. Šta je to?
– Artmarket je prodajna izložba koju je, ove godine, prvi put organizovala Galerija Multimedijalnog centra. Bilo je izloženo 13 radova od isto toliko autora. Među njima sam bila i ja. Ovim projektom je Galerija želela da se na neki način zahvali nama umetnicima na prošlogodišnjoj prodajnoj izložbi „Umetnici za Sandžak“, kojom su umetnici iz Sandžaka i okoline dali svoje radove kao podršku u borbi sa korona virusom. Sa te izložbe svi radovi su prodati, a novac je doniran zdravstvenim ustanovama u ovom kraju. Pored toga, Artmarket ima cilj i da približi likovnu umetnost građanima Novog Pazara i zato je, u pešačkoj zoni, organizovana izložba sa motivima iz Novog Pazara. Predstavila sam se sa radom u ebru tehnici, koju sam imala prilike da naučim u Turskoj. Rad se zove „Sabır“ ili kako se kod nas kaže sabur, što znači strpljenje, a to je nešto što nam je uvek svima potrebno.
DUNP, Filozofski, doktorske studije u Turskoj
Zehra Škrijelj je rođena u Novom Pazaru. Diplomirala je 2009. godine grafički dizajn na Departmanu za likovnu umetnost na Državnom univerzitetu Novi Pazar (DUNP). U toku studija učestvovala je na raznim programima i izložbama(Bijenale studentskog crteža, Bijenale studentske grafike, Welcome to Germany, Putujemo u Evropu). Kao studentkinja bila je stipendista Fonda za mlade talente „Dositej“.
Od 2010. članica je SULU. Godine 2014. završila je master studije iz istorije umetnosti naFilozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2016. je na doktorskim studijama iz istorije umetnosti u Turskoj,gde istovremeno učestvuje na brojnim izložbama simpozijumima i kreativnim radionicama. Do sada je učestvovala na nekoliko likovnih kolonija i na više od 40 kolektivnih izložbi u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Turskoj.
Tekst je deo projekta „Mladi u kulturi i umetnosti Sandžaka“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
