Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) najavio je u naredna dva meseca veliku putujuću izložbu savremene nemačke umetnosti koja obuhvata radove nastale od druge polovine 20. veka do danas.
Izložba „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke“, koja će biti otvorena od 24. januara do 25. marta, obuhvata oko 300 radova oko stotinu umetnika iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas, koji je i suorganizator, uz Gete institut u Beogradu.
Izložba je najvećim delom uređena hronološki, a u okviru te hronologije dela su data poređenjem različitih izraza, susretima Istoka i Zapada, te dovođenjem u specifične kontraste. Za određene teme centar interesovanja je koncentrisan i prenaglašen, na primer – posleratna umetnost između realizma i apstrakcije, pop art, Fluksus, socijalna fotografija, Beherovi i njihova škola…
Među umetnicima koji su zastupljeni su: Diter Apelt, Vili Baumajster, Bernd i Hila Beher, Sibil Bergeman, Jozef Bojs, Arno Fišer, Katarina Frič, Elze (Tvin) Gabrijel, Iza Gencken, Herman Glekner, Andreas Gurski, Matijas Hoh, Hana Heh, Kandida Hefer, Rebeka Horn, Barbara Klem, Norbert Krike, Rajnhard Muha, Nam Džun Pajk, Helga Pariz, Oto Pine, Zigmar Polke, Gerhard Rihter, Klaus Rinke, Julijan Reder, Diter Rot, Tomas Ruf, Rajner Rutenbek, Karin Zander, Mihael Šmit, Bernar Šulce, Emil Šumaher, Tomas Šite, Oto Štajnert, Tomas Štrut, Katarina Ziverding, Volfgang Tilmans, Ginter Iker, Volf Fostel, Korine Vazmut, Vols, Ulrih Vist…
Na izložbi se, između ostalog, može sagledati kako video-radovi i video-skulptura postaju sve značajniji i u tehničkom, i u smislu istorije recepcije. Fotografija se od 50-ih godina razvila u autonomni pravac u umetnosti, ali ipak ostala povezana sa drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu sveta umetnosti i društvenih i političkih tema. Od 70-ih godina 20. veka, paralelno sa društvenim razvojem, uloga umetnika dobija na značaju. Tako radovi Ulrike Rozenbah, Rebeke Horn, Katarine Frič, Rozemari Trokel i drugih, dokumentuju feminističke teme u umetnosti, kao i sve veće prihvatanje i značaj žena umetnica u umetničkom svetu. Važan aspekt izložbe, kako je saopštio MSUB, predstavlja i lična veza kustosa i umetnika koji su često pripadali istoj generaciji, što je rezultiralo impresivnim fokusom na radove umetnika koji su pripadali pokretu Fluksus.
Dok je istorija umetnosti Istočne Nemačke ranije bila sagledavana kao poseban slučaj u zatvorenim okvirima, na ovoj izložbi se otvaraju nove mogućnosti da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u dve Nemačke, čime se ukazuje na to da istorija umetnosti ne sledi samo zahteve političke istorije.
Upoređivanjem sličnosti i razlika radova i umetnika, prate se paralele između Gerharda Altenburga, Bernara Šulca i crteža Jozefa Bojsa, između Hermana Gleknera i Hansa Ulmana, Arnoa Fišera i Šaržeshajmera, Sibile Bergeman i Barbare Klem, između Manfreda Bucmana i Klausa Šteka, ili u najmlađoj generaciji – između Julijana Redera i Volfganga Tilmansa.
Kao poseban kvalitet izložbe najavljeni su radovi na papiru – od Hane Heh do Norberta Krikea i Zigmara Polkea do Jorinde Fojt.
Izložba uključuje različite medije: slikarstvo, crtež, grafiku, fotografiju i skulpturu, koji se posmatraju kao integralna celina.
Umetnička zbirka ifa uključuje i delove kolekcije Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe (East German Centre for Art Exhibitions), budući da su se dve institucije spojile 1991. godine.
Ifa (Institut für Auslandsbeziehungen) je važan nosilac nemačke kulturne i obrazovne politike u inostranstvu i vodeća organizacija u međunarodnom dijalogu i razmeni u polju umetnosti. Institut radi na oblikovanju međunarodne razmene kroz izložbe savremene umetnosti, dizajna i arhitekture iz Nemačke koje putuju svetom. Zbirka ifa sastoji se od više od 23.000 dela i predstavlja jedinstvenu istoriju savremene umetnosti stvarane u Nemačkoj u 20. i 21. veku. ifa trenutno organizuje oko 30 izložbi na kojima predstavlja više od 200 umetnika i pruža uvid u likovne umetnosti, fotografiju i film, dizajn i arhitekturu.
Tokom trajanja izložbe u MSUB, čija je kustoskinja Žaklina Ratković, najavljeni su prateći programi, radionice, razgovori sa kustosima i umetnicima.
MSUB je, nakon desetogodišnje pauze zbog rekonstrukcije, otvoren u oktobru 2017. godine izložbom „Sekvence“ sa radovima iz svojih zbirki, a potom je, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine, organizovao retrospektivu Ilije Šoškića „Akcione forme“. Za jesen je u MSUB najavljena retrospektiva Marine Abramović „Čistač“ koja gostuje u sedam gradova u Evropi, a u Beograd stiže posle Stokholma, Kopenhagena, Osla, Bona, Firence i Toruna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.