Grci koji su napravili revoluciju: Svet je kvaran, a umetnost je lek za bolest

Ovi stoneri poznati su po žestokim i sirovim nastupima, ali i po tome što pripadaju grupi legendarnih bendova sa tog područja koji su krajem 2010. godine, u jeku finansijkog kolapsa zemlje, napravili revoluciju na grčkoj muzičkoj sceni.

Bend je trenutno na turneji “We Play Loud on Stage”, kojom promovišu novi album „Youth of Dissent“, i tim povodom govore za Danas.

Ovo nije vaša prva poseta Srbiji, bili ste ovde i 2017. imate li isčekivanja ?

– U Srbiji nastupamo još od ranih dana. Svirali smo više puta u Beogradu i Novom Sadu, i naravno na EXIT festivalu, dva puta. Nije bila zamisao da protekne pet godina da bi se vratili, međutim, kao što znate, desila se pandemija. Tako da zaista jedva čekamo da se vratimo u veći i bolji prostor, da sviramo što glasnije možemo i da doživimo nezaboravnu noć!

Već neko vreme ste na “We Play Loud on Stage” turneji, da li ste tokom ovog perioda doživeli neke interesantne momente koje biste podelili sa fanovima u Srbiji?

– Na turneji smo skoro mesec dana. Sve je proticalo tako glatko i lagano, da budemo iskreni i više nego uobičajeno, da smo pomislili da nešto vreba iza ugla… Vanstandardna i šokantna situacija se dogodila tokom naše posete Rigi, gradu koji nije mnogo kilometara udaljen od Rusije. Par sati pred nastup čuli smo pucnjavu iz vatrenog oružja, mnoštvo plamtećih pušaka, eksplozije granata i sličnih stvari. Prestravila nas je pomisao da je počeo Treći svetski rat, a zapravo, to je bila vojna vežba koja se odvijala jedan kilometar od mesta koncerta. U je*enu subotu uveče!

Čim je izašao, vaš prvi album „Super Van Vacation“ napravio je požar na sceni. Publiku ste zapalili, a kako je vama bilo u tom periodu? Prisetite se uspomena iz ranih dana…

– Mi smo svi prijatelji od malena. Skupljali smo se da zajedno slušamo muziku, išli na svirke i sanjali o tome da jednog dana napravimo bend. Kada se to desilo, kada smo oformili grupu nismo imali planove niti „velike snove“. Želeli smo da sviramo muziku koju volimo i pravimo svirke gde god možemo. Od tog momenta, svašta se dogodilo, ali je motivacija ostala ista. Sviramo muziku koji volimo širom zemaljske kugle.

Vaš pomenuti prvi album producirao je Billy Anderson, producent koji je radio sa gomilom sjajnih bendova kao što su Swans, Melvins, Sleep… a poslednji, najnoviji „Youth Of Dissent“ Matt Bailes, producent koji je radio sa jednako sjajnim grupama Soundgarden, Pearl Jam… Kako je došlo do tih saradnji?

– Oduvek smo bili veliki „štreberi“ fanovi kada je muzika u pitanju. Tako da obraćamo pažnju na informacije o studiju, ljude koji su uključeni u rad i slične stvari. I uvek smo spontani. Znate, u onom smislu da isprobavamo stvari koje nekim ljudima zvuče ludo ili nemoguće. Kada je došlo vreme da se snima „Super Van Vacation“ rekli smo – nemamo šta da izgubimo ako probamo da kontaktiramo Billy Andersona. Odmah je odgovorio, smatrajući da je odlična ideja da poseti Grčku i snimi naš prvi album. Isto se desilo i sa Mattom. Ogromni smo fanovi njegove muzike, i mnogo dugo vremena smo želeli da snimamo u SAD-u. To se ostvarilo.

Kako biste opisali saradnju sa velikim producentima, na koji način su oni uticali na vaš zvuk?

– Oba snimanja su bila veliki brzi kurs, sa mnoštvom stvari koje smo naučili u jako kratkom vremenskom periodu. Naravno, oba su bila u potpunosti različita i u različitim fazama benda, i drugačijim situacijama u studiju. Prvo snimanje se desilo u okruženju kućnog studija, pored grčkog mora, a „Youth Of Dissent“ je snimljen u dva najlegendarnija studija u Sijetlu. Svaki put kada sarađujete sa ljudima sa tolikim iskustvom vi steknete, muzički i u vezi sa zvukom, toliko mnogo toga. Upoznali su nas sa novim pristupom u snimalju i celokupnom doživljaju.

„Youth of Dissent“ se poprilično razlikuje od prethodnih albuma na kojima dominira stoner zvuk, dok je poslednji album grunge… Kako je došlo do ovog zapleta i eksperimenta, šta vas je inspirisalo na promenu?

– Naši grunge i drugi uticaji iz devedestih su još od „Super Van Vacation“ tu, samo što nisu toliko očigledni. Kada smo započeli produkciju „Youth Of Dissent“ albuma shvatili smo da smo muzički bliži njima u ovom momentu, nego što smo bili na prethodnim albumima. To je bio konkretan razlog zašto smo se dohvatili putovanja u Sijetl. Kao što smo pomenuli, mi smo bend koji se kreće spontano, jureći momenat. Tako smo se u tom momentu osećali. Želeli smo tu atmosferu, to je to.

Šta vas generalno inspiriše da stvarate muziku i tekstove pesama?

– Uglavnom svakodnevni život. Turneje po svetu, upoznavanje novih ljudi i kultura. Sveobuhvatna globalna situacija i borbe kroz koje ljudi prolaze.

Pojavljujete se u dokumentarcu koga je režirao Miguel Angel Cano Santizo „Greek Rock Revolution“, rame uz rame sa bendovima Nightstalker, Nakatras, Villagers of Ioannina City. Kakav je osećaj biti jedan od bendova koji su izneli revoluciju grčke muzičke scene?

– Hah. Nemamo taj osećaj. Osećamo da radimo naš deo najbolje što možemo i da od samog početka i drugi ljudi našeg uzrasta i kulture žele da urade isto, tako što pomažu jedni drugima da idu napred. Na kraju dana, to donosi revoluciju. Nije u pitanju osećaj da vi radite nešto veliko, već da se trudite da radite što bolje možete, uprkos svim problemima i situacijama.

Kako je izgledao taj period formiranja scene, život i nastupi u tom momentu, stvaranje nečeg velikog?

– Mislim da to nismo doživljavali kao nešto veliko. Naravno, delovalo je neverovatno što je sve više ljudi počelo da posećuje naše nastupe, a sve veći broj bendova producirao zaista dobre albume želeći turneje u inostranstu, što nije bio slučaj u Grčkoj pre 2010. Sećam se da su svi bendovi, uključujući i nas, davali sve od sebe i gurali ka tome da se naša muzika čuje svuda u svetu. Mi smo bili neka vrsta autsajdera evropske muzičke scene. Nismo imali pomoć niti popločan put. To nije bila sreća, to je bila čista strast i težak rad.

Film ne govori samo o sjajnim muzičarima koji su kreirali celu jednu scenu, već i o ekonomskoj krizi kroz koju je Grčka prolazila u tom periodu. Sad je na neki način, ako mogu tako da se izrazim, ceo svet u krizi. Kako gledate na to?

– Svet je kvaran (namešten). Pandemija je ubrzala sve probleme koji bi se svakako desili u nadolazećim godinama. Nažalost, svetski lideri nastavljaju sa nameštanjem ne mareći za ljude. Takođe nažalost, nismo ni malo optimistični povodom toga šta će budućnost doneti.

U dokumentarcu ste kazali da je „finansijska kriza podstakla rok scenu i tako pomogla umetnosti da procveta“ i izgleda da se tako nešto dešavalo kroz celu istoriju. Šta je za vas muzika i umetnost, da li ona može da bude, da tako kažemo, lek za bolestan svet?

– Umetnost jeste lek za bolestan svet. Ona neće rešiti ni jedan veliki problem niti ga promeniti, međutim, individualno i kolektivno umetnost pomaže ljudima u nevolji da se izraze i uživaju. Ona nas, čak i trenutno, okuplja da uživamo u životu. Umetnost cveta kroz krizu, jer tokom krize mnogi ljudi shvataju da je sistem namešten/kvaran i da je većina naših „snova“ i onoga što je „normalno“ za društvo, uglavnom laž. Umetnost je jedna od stvarnih/iskrenih stvari koja će uvek biti tu za čovečanstvo.