Aca Seltik: Ne želim više da glasam protiv nečega, već za

U Srbiji je do devedesetih irska muzika bila nedovoljno poznata, smatra sagovornik Danasa, Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik – pevač, frontmen grupe Orthodox Celts.

– Sticajem okolnosti malo ljudi je bilo upućeno u žanr. Naš početak je bio najspontanija stvar na svetu, u nekom trenutku nas četvoro smo se našli i zaključili da se najbolje izražavamo kroz irsku muziku – priča on.

Od proslave Dana Svetog Patrika 1993. u Beogradu i njihove prve svirke, kreće tradicija koncerata srpske rok scene kombinovane sa irskom folk (tradicionalnom) muzikom, koja se održava kako svake godine, pa i ove subote, na Dan Svetog Patrika.

* Svake godine organizujete svirku na Dan Svetog Patrika, šta za tebe predstavlja 17. mart?

– U mom slučaju taj dan ima trostruko značenje. Ako se baviš irskom muzikom a ne sviraš na Sent Petriks dej (Saint Patrick’s Day), onda je i bolje da se ne baviš, to je prosto irski fazon. A s druge strane, ako pogledamo naše religiozno, versko nasleđe, taj isti Sveti Patrik je i naš svetac. Treće, u našem slučaju na neki način, za najšire mase važno je to što je nama tada rođendan. Naša prva zabeležena svirka je bila na Sent Petriks dej 1993. i to je zvanično i početak koncertnih aktivnosti grupe Orthodox Celts. Kako god okreneš, nama je ovaj datum bitan.

* Planirate da putujete za Irsku, gde ste veoma popularni, šta vas tamo očekuje?

– Krajem aprila nas očekuje pet dana aktivnog snimanja za spot, obilazaka lokaliteta, i ja se iskreno nadam da ćemo imati dovoljno inspiracije i dovoljno kapaciteta da montiramo neki dobar dokumentarac. To kasnije, u nekoj formi televizijske emisije, može zaista da bude dobar dokument, pokazatelj toga koliko smo radili i dokle smo stigli za sve ove godine. Insistiraću da što više vremena provodimo sa lokalnim muzičarima, jer ono što Irce izdvaja nisu koncerti u punom smislu reči, nego neplanirane svirke. Ono što oni zovu kejli (ceili), što bi naši rekli poselo ali ne u bukvalnom smislu. Ko se zadesi uhvati se instrumenta i ako se odluči da se svira, svi sviraju. Svako dođe na red, odsvira svoj deo i molim lepo. To ume da potraje i ume da bude jako dobro.

* Da li ste pre imali iskustva sa „kejlijem“?

– Prošli smo kroz školu. Vatreno krštenje nam je bilo u Vukovaru sa nekim irskim bendom i bilo je ludo potpuno. Najveći kejli je bio u Švedskoj i tu je bilo mnogo ljudi uključujući i irskog pobednika Evrovizije DŽonija Logana. Najbolje u celoj toj priči jeste to da ne postoje zvezde i anonimusi, svi su jednaki, tačka, ende. Svako ima pravo da se muzički izrazi i kaže šta ima. Tu školu ne možeš da izučiš muzički ako nisi na licu mesta.

* Kada bi mogao da biraš da se rodiš kao Srbin ili Irac, šta bi odabrao i zašto?

– Srbin. Imam filozofiju, koliko god bio nadnacionalan u nekoj svojoj priči, isto toliko imam poštovanja za nacion kome pripadam. S druge strane, gde god odeš ti si stranac, tvoje je samo ono odakle si. To se malo pojačava kako godine idu. Koreni sa očeve strane su iz istočne Srbije i Rtanj me u poslednjih par godina neodoljivo privlači.

* Ima li plana za novi album?

– Mislim da smo na dobrom putu da nam sledeći album bude lajv (live). Deo repertoara koji sviramo lajv nikada nismo snimili studijski, i ako ga ne zabeležimo uživo, ostaće nezabeležen potpuno. Biće na Jutjubu nekih snimaka, ali neprofesionalnih. Konkretno mislim na pesmu „Bog Down In The Valleyo“ koja se u originalu zove „Battlin’ bog“, i koja je potpuni koncertski favorit ali nikada je nismo snimili u pevanoj verziji, tako da bi bilo šteta da jednog dana za 50 godina kada završimo karijeru, ha ha ha, kako sam skroman, nemamo snimljenu pesmu.

* Od svih pesama koje izvodite koja vam je najdraža?

– Imam najdražu, koju nikada nismo svirali. Zove se „Your song“ i to je pesma koju sam inicijalno napisao mom sinu kad se rodio, a nikada je nismo svirali prosto što je ona potpuno neobična i više se uklapa na Sgt. Pepper album Bitlsa nego na album Kelta i veoma mi je draga. A ako me pitaš za pesme koje redovno sviramo, moja trenutno najdraža pesma, pošto se to trenutno menja od situacije do situacije, jeste „King of the hill“. Zato što ona na neki način pokazuje sve ono što ja u stvari mislim, a to je da je kralj brda mali čovek a ne onaj veliki, za bliže objašnjenje pročitati tekst pesme.

* „Many Mouths Shut For The Things To Be Said“ naziv je vašeg poslednjeg albuma i deo teksta pesme. Kome su usta zapušena, ko im ih je zapušio i zašto?

– Uvek može da se izvuče politička konotacija te rečenice, kao i lična, ali prvenstveno se svodi na to da treba sve da se govori. O svemu treba da se priča, i svakome treba da se kaže ono što se misli. Postoji izreka koja kaže: „Svaku reč koju progutaš utiče na to da ti se ubrza pojavljivanje čira na želucu“. Ja bih rado da izbegnem tu situaciju.

* Kakva je naša muzička scena po tvom mišljenju, i da li možeš da je uporediš sa kulturno-političkom scenom?

– Pozvaću se na mog jako dobrog prijatelja, istoričara Sašu Rakovića, čoveka koga sada zovemo doktor za rokenrol, koji zastupa tezu da je rokenrolu istekao rok trajanja. Ne u smislu muzike već u smislu upotrebne vrednosti. Kompletan r’n’r je zloupotrebljen, i tu nema nikakve dileme. R’n’r kao kultura bunta je svojevremeno odigrao svoju ulogu, i onda je nemilosrdno sklonjen u stranu.

* Šta bi menjao u društvu?

– Drug koji se preselio u inostranstvo mi je jednom prilikom poslao rezultate istraživanja koji kažu da na ovom nivou tehnološkog razvoja čovečanstvo ima kapacitet da ne postoje nezaposleni na planeti, a da radno vreme svakog čoveka bude 10 sati nedeljno. E, to bih ja uradio da mogu.

* Da li je istina da si na neki način podržao Dveri i, ako jeste, na koji i zašto?

– Moj stav je da ja kao javna ličnost ne želim da budem iskorišćen na bilo koji način, niti me zanima da bilo koga javno podržavam. U mojoj publici su svi i ja ne želim da razočaram nikoga od njih, što bi se reklo „nas slušaju svi, ja ne slušam nikoga“.

* Da li možeš da napraviš paralelu između devedesetih i današnjice?

– Od devedesetih sam naučio jednu vrlo važnu stvar – nikada više u životu neću da idem protiv nekoga, samo da bih išao protiv nekoga. I svako neplansko glavinjanje ne donosi rešenje. Išli smo na to da promenimo nešto, a nismo znali šta dovodimo. Ne želim više da glasam protiv nečega, već za. Dajte mi to „Za“.

* Je l’ ima danas tog „Za“?

– To znam ja.

* Omot za poslednji album vam je radio italijanski crtač stripa, poznat po Zagoru, Valter Venturi. Kako je došlo do saradnje?

– Na Međunarodnom sajmu stripa 2015. na kome je već preraslo u tradiciju da budem domaćin, otišao sam da pogledam izložbu Zagora, i tamo se upoznam sa Morenom Buratinijem, koji je scenarista Zagora. Ispostavi se da Moreno zna za Kelte, da nas je gledao… i ja u nekom trenutku pitam: „Šta misliš o tome da nam nacrtate naslovnicu?“ Kaže on „Pa naravno, samo mi reci koga hoćeš od crtača“, ja mu kažem: „Pa vidi, Valter je tu, Valter je super, Valter je čak imao svoj speed metal bend italijanski i sad znam i ja da je u tom filmu negde…“ Kaže on, „Važi, upoznaću vas“. „Hello amigo, fratelo…“, kaže Valter, ispostavi se da navija za Romu, a Seltik i Roma idu ruku pod ruku. I ‘oćeš? „‘Oću“. Super! Pitam ja – kolko para? Kaže on „Ejjj…“, odmahnuvši rukom.

* Na Dan Sv. Patrika tradicionalno svirate svake godine, šta možemo da očekujemo ovog 17. marta u Domu omladine?

– Pa, ako ne znate šta možete da očekujete, nemojte ni da dolazite, šalim se! Zna se tu šta ide a šta ne ide, ne ide nijedan plavi dres u salu, inače ja ne pevam, a ide sve ono što publika zahteva. Specifičnost ovog koncerta će biti u ikonografiji, u samoj sali, jer ćemo da se vratimo na onaj sirovi navijački početak, a opet ćemo ostati ovakvi kakvi jesmo danas. Šaraćemo prošlost i sadašnjost jer bez ta dva nema budućnosti.