Ako umetnost drži ogledalo društvu treba pažljivo posmatrati taj odraz: Aidan Baker pred nastup u Beogradu

Sastav čine multiinstrumentalista Aidan Baker i basistkinja i vokal Leah Buckareff, a njihova muzika opisuje se kao ambijentalni doom, dreamsludge ili metalgaze – prepoznatljiv zvuk koji kombinuje atmosferske teksture shoegazea i ambijentalne/elektronske muzike sa težinom, gustinom i bukom metala, noisea i industriala.

Izdali su brojne albume za mnoge različite andergraund izdavačke kuće, uključujući i sopstvenu etiketu, „Broken Spine Productions“, a binu su na brojnim svetskim nastupima delili sa umetnicima poput: Earth, OM, Khanate, Neurosis i Godflesh.

Povodom predstojećeg nastupa razgovarali smo sa autorom projekta Najda Aidanom Bakerom.

Ako se ne varam, ime benda je vaše ime, Aidan, napisano unazad, sa slovom J zamenjenim sa I, kao referenca na lik – Nadja, iz knjige koju je napisao Andre Breton. Da li biste nam pojasnili priču koja stoji iza nastanka imena?

– Ambijentalnu/eksperimentalnu muziku počeo sam da pravim pod svojim imenom početkom 2000-ih, a zanimala me je takođe heavy i noise muzika, te sam želeo da istražim i taj žanr. Odlučio da napravim još jedan projekat sa drugim imenom. Pošto sam u suštini koristio iste metode i opremu za oba projekta, samo različite zvučne izraze, bilo mi je smisleno da koristim svoje ime obrnuto – kao da su projekti naličja jedno drugom. Snimio sam nekoliko demo snimaka kao Nadja, – solo projekat, međutim kada sam počeo da dobijam pažnju i zahteve da nastupam uživo, zamolio sam svoju partnerku Leu (Leah Buckareff) da se pridruži kako bi projekat bio više od studijskog.

Što se tiče I u J… Bretonova Nadja je ‘misteriozno drugo’, figura nejasnog identiteta, što se činilo relevantnim i za muziku i estetiku projekta. Tu je i istoimeni vampirski film iz 1994. čiji je reditelj Michael Almereyda, a producent David Lynch, koji govori koliko o atmosferi i identitetu, toliko i o vampirskom predanju.

Omote albuma vam rade umetnici, a vaša muzika je uglavnom prepuna referenci iz filmova, knjiga i umetnosti generalno, da li možete da nam pojasnite njihovu povezanost?

– Često nalazimo inspiraciju u drugim medijima, bilo da su to knjige ili filmovi ili druga muzička dela. Ovo odražava naše lične interese, a deljenjem tih interesa kroz našu muziku, mi delimo i interesovanja sa našim slušaocima. To je još jedno sredstvo povezivanja izvan, jednostavno, muzičkog.

Da li možete da nam date primere umetnosti koja je inspirisala vašu muziku, kao i razlog zbog kojeg vas je inspirisala?

– Naš najnoviji album, „Labyrinthine“, ozbiljno je inspirisan poslednjim romanom Haruki Murakamija „Killing Commendatore“, i delom „The Tombs of Atuan“, čija je autorka Ursula K. LeGuin, i oba sadrže lavirinte i podzemna putovanja. Takođe, opet, oba romana su se bavila istraživanjem identiteta i udubljivala se u prirodu onoga što jeste i nije monstruozno. Da li je to uopšte vidljivo u pesmama na „Labyrinthine“ albumu, na slušaocu je da interpretira, naravno – jer ne želimo da diktiramo iskustvo – ali pokušaj da se književne teme prevedu u muzički izraz je nešto što nam je uvek izazovno i zanimljivo.

S tim u vezi, kakav je vaš stav o ulozi savremene umetnosti u globalnom društvu? Mislite li da još uvek ima isti transformativni potencijal za pojedinca, kao što je imala, recimo, u 20. veku?

– Teže je da umetnost zadrži uticaj koji je nekada imala jer danas postoji toliko konkurencije, u smislu drugih oblika medija ili sadržaja koji često odvlače pažnju na, ponekad, negativan način. Kao takva, relevantnost umetnosti bi sada mogla biti važnija nego ikada… posebno ako neko veruje u ideju da umetnost drži ogledalo društvu. S obzirom na trenutno stanje u svetu, trebalo bi da pažljivo i kritički posmatramo taj odraz.

S obzirom na snoviđajne i povremeno nojzične kvalitete vaše muzike i njene svakako nekonvencionalne vibracije, šta biste rekli da su primarne emocije koje vas pokreću kao njenog tvorca i da li postoje neke dominantne ideje koje pokušavate da prenesete?

– Našim albumima i, posebno, našim nastupima, pokušavamo da stvorimo imerzivna zvučna iskustva. Dakle, manje nešto što bismo mogli da predstavimo ljudima, na primer kao zabavu, već pre kao kolektivno iskustvo zvuka.

Ako ne grešim, neka vaša muzička dela inspirisana su i astrofizikom, a budući da postoji neosporna veza između muzike i matematike, možete li nam reći nešto o vašim pojedinačnim istraživanjima, o toj vezi?

– Nismo ni naučnici ni matematičari, pa je naše interesovanje za ovu temu isključivo amatersko. Međutim, matematika kao sredstvo objašnjavanja našeg sveta i stvarnosti je nešto što smatramo zanimljivim. A stvaranje muzike – fizika prevođenja vibracija u slušni materijal – mogla bi se uzeti u obzir kao naš pokušaj da objasnimo prirodu stvarnosti. Možda to izgleda pretenciozno, a ponekad jednostavno volimo da pravimo muziku jer nam se sviđa kako zvuči. Balansiranje te estetske vrednosti sa nekom vrstom matematičke filozofije je deo kreativnog procesa koji nas privlači.

S obzirom na vaš bogat muzički opus, možete li nam reći nešto o set-listi koju pripremate beogradskoj publici?

– Planiramo da izvedemo materijal sa nedavnih izdanja „Labyrinthine“ i „Luminous Rot“, u miksu sa nekim starijim stvarima sa albuma poput „Autopergamene“ i „The Stone Is Not Hit By The Sun, Nor Carved With A Knife“.