Album koji miriše na Panoniju

I tako osamljen, „na pola puta“, Jovanović je promišljao šta nam se dešava – jednom nedeljno „tera“ na razmišljanje slušaoce Radija 021, a u Vikend izdanju našeg lista ima redovnu rubriku „Centar za razmišljanje“. I na doktorskim je studijama na Fakultetu tehničkih nauka, na odseku Inženjering i menadžment medija.

– Radim to jednom nedeljno. Uopšte, svoje sam socijalno-društvene angažmane artikulisao kroz rad nevladine organizacije „Centar za razmišljanje“. Kao što spavam i jedem, tako moram i da razmišljam. U društvu vlada jedna takva apatija, malodušnost, a upravo je taj gubitak nade ono najgore što može da nam se desi. Aktivizam ljudi je danas na nikad manjem nivou. Zato moram, bar jednom nedeljno da podstaknem ljude na razmišljanje, a kada samo pomislim da Koraks i Basara rade to svaki dan… svaka im čast.

l Kako je došlo do toga da se nakon decenija rada sa našim poznatim muzičarima – Rambom Amadeusom, Zdravkom Čolićem, Šabanom Bajramovićem, Bajagom, grupom Leb i sol, odlučite da snimite svoje pesme?

– Za vreme bombardovanja 1999. godine sam napisao pesmu „Ljudi od zemlje“ i ta me tema nije napuštala sve ove godine. Ceo ovaj album miriše na Panoniju i rečima i muzičkim motivima i mojim izrazom… vokali su dugi, način izgovaranja „č“ i „š„ navode na to da nema greške u zaključcima odakle sam i iz kog sam ambijenta stvarao ovu muziku. Album je vrlo ličan. Prošlog proleća sam uzeo splav na Dunavu. Imao sam samo gitaru i ogromno jato labudova koji su kružili oko splava, i krenulo je samo od sebe, napisao sam jednu pesmu, pa drugu… Uspeo sam da se „resetujem“ od svakodnevice, da ispraznim „recycle bin“ i da krenem u kreaciju. Kada sam video da imam dovoljno pesama za album, pozvao sam drugare iz „Dobrovoljnog kovačkog društva“. Mi smo, inače, ad hoc orkestar i skupljamo se samo po potrebi. Do sada smo radili za nekoliko filmova, pozorišnih predstava… Ekipa se, sve do jednog, odazvala kao u onim američkim filmovima kada tajni agenti žive miran, porodični život a onda ih pozovu i oni ko iz topa kreću u tajne misije. E, tako je i s nama. Dovoljan je jedan poziv i svi smo na okupu.

l „Dobrovoljno kovačko društvo“ je, pored projekta „Romano raj“, učestvovalo i u projektu „Privatno“. Da li ste na albumu „Ljudi od zemlje“ otpevali neku pesmu Šabana Bajramovića ?

– Da budem iskren, razmišljao sam o tome. Međutim, mislim da bi to bilo vrlo neskromno s moje strane. Mogao sam da stavim i snimke gde zajedno pevamo, ali to bi baš bilo „prst u oko“. Odlučio sam da to ne diram. Uradio sam za njegovu muziku dosta i ponosan sam na to. Ovo je moj autorski projekat i na njemu je, između ostalih, jedna autorska pesma – omaž Bajramoviću i inspiraciji koju stalno dobijam iz romske kulture.

l Kao i u svim kantautorskim delima, reči su bitne…

– Reči su jedan od glavnih aduta ovih pesama. Inače, reči su meni užasno važne i kada slušam druge autore koji sami pevaju svoje pesme. Kada čujem loš tekst, muzika može da bude genijalna, ali meni to onda nije to. Odmah prestajem to da slušam jer imam tezu: ako ti tekst nije bitan, što ga uopšte pevaš. Dugačke su mi pesme, teško ih je naučiti napamet. Svaka pesma ima neku priču. To su pesme atmosfere. Ako govorim o ruskoj emigraciji posle Prvog svetskog rata u Sremskim Karlovcima, koketiram sa ruskim etno motivima i tako redom.

l Ko vam je pomogao na projektu?

– Rambo Amadeus je pomogao savetima, preslušavanjem materijala… U produkcijskom smislu mi je pomogao Voja Aralica koji je radio i zvuk na filmu o Milevi Marić Ajnštajn, a radili smo zajedno i na „Vratiće se rode“. U video produkciji mi je puno pomogao Bert Binig iz Konstanca u Nemačkoj. Upoznao sam ga kada sam sa projektom „Windows 99“ te godine bio gost u Konstancu i držao predavanja i radionice na Visokoj školi za dizajn. On se prosto „zalepio“ za mene i došao u Novi Sad gde je radio sa nama u „Hammer“ produkciji dve godine. Danas on ima svoju agenciju „Homebase“, postao je saradnik te Visoke škole za dizajn i postao je uspešan čovek.

Intelektualna prostitucija

Sve što sam radio, rezultat je moje potrebe da se lečim od intelektualne prostitucije kojom smo svaki dan okruženi. Živim od marketinškog delovanja. Iako sam, u međuvremenu, magistrirao sa temom „Upravljanje robnom markom“, zaista bih želeo da mi neko objasni šta znači marketinško delovanje u Srbiji. Mi smo u predmarketinškom dobu. I u ona najgora vremena, meni nije padalo na pamet da odem iz zemlje, a prošle godine sam prvi put pomislio da ovde više zaista nema šta da se traži. Osećam da ovde nema kreativnog prostora u kojem bih mogao da se izrazim. Upravo iz tog osećanja skučenosti su i nastale ove pesme sa albuma „Ljudi od zemlje“.

Video-muzički album

– Ima ljubavnih pesama, ali ima i dosta socijalnih tema. Nekako, mislim da ih ima pola-pola. Ima i jedna politička pesma. Pesme su žanrovski dosta različite, od bluza, jednog kvazi narodnjaka „Biće skoro propast sveta“, ima i jedan manuet, jedan tango, sving, sve to preliveno džez vanil šećerom… Radi se i o video muzičkom albumu jer svaku pesmu prati i spot. Ali, kako je trend da se u muzičkoj produkciji objavljuje jedan po jedan spot, pa se od toga pravi vest, i mi ćemo „izbacivati“ jedan po jedan singl koji će pratiti spot. Iako, kako imam studio i radim za sebe, gotovo su svi spotovi već gotovi – kaže Hammer.