Album koji ove godine puni pola veka, a sa kog znate sve pesme: Kada ih je čuo, Tito je rukama pokrio uši

Album „Šta bi dao da si na mom mestu“, Bijelog dugmeta osmišljen je u malom mestu kraj Rogatice, a snimljen je u Londonu. Prodat je u više od 200.000 primeraka. Nakon samo godinu dana Bregović je rekao za Džuboks.
„Na našoj rok sceni nema ničega osim Bijelog dugmeta, jer sve ostalo manje-više trčkara za nama i pokušava na brzinu nešto ušićariti“, rekao je tada muzičar, zbog koga je njegova izdavačka kuća morala da izmisli pojam „dijamantska ploča“.

Priprema albuma na selu

Nakon ogromnog komercijalnog i kritičarskog uspeha debi albuma Bijelog Dugme, Kad bi bio bijelo dugme, i turneje koja je usledila, bend je u jesen 1975. otišao u selo Borike u Istočnoj Bosni da radi na pesmama za sledeće album.
Veliki pritisak im je pravila činjenica da novi album mora da bude bolji od prvog.
I dok su daleko od javnosti, čanovi benda u Jugoslaviji dobijaju sve više na popularnosti, a o njima, od usta do usta počinju da kruže najneverovatnije izmišljene priče, od toga da je neko čuo da su svi izgubili život u saobraćajnoj nesreći, do toga sa su u sukobu sa policijom zbog droge.
Priče su se toliko proširile, da je saraajevsko Oslobođenje bili prinuđeno da objavi demanti da su svi članovi benda dobro i da nije bilo nikakve saobraćajne nesreće.

Snimanje u Londonu

Snimanje albuma počelo je novembra 1975. godine u Londonu. Album je producirao Nil Harison, koji je prethodno radio sa Koknijem Rebelom i Gonzalesom.
Bas gitaru na albumu svirao je vokal benda Željko Bebek, pošto je bas gitarista Zoran Redžić povredio srednji prst neposredno pre početka snimanja albuma.
Tokom snimanja albuma, bend je snimio pesmu na engleskom jeziku „Playing the Part“, koja nije objavljena na albumu, ali se pojavila na promo singlu koji je distribuiran novinarima.
Tekst pesme „Playing the Part“ napisao je Dejv Taunsend; Izvršni direktor Jugotona Veljko Despot, koji je tokom snimanja albuma boravio sa bendom u Londonu, tražeći nekoga da napiše tekst na engleskom, kontaktirao je umetničku agenciju koja je poslala Taunsenda.

Publika

Album je postigao veliki komercijalni uspeh u Jugoslaviji, pesme „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, „Došao sam da ti kažem da odlazim“, „Ne gledaj me tako i ne ljubi me više“ i „Požurite, konji moji“ koji postaju hitovi širom zemlje i album se prodaje u više od 200.000 primeraka.

Nakon prvih 50.000 prodatih ploča, Šta bi dao da si na mom mjestu postao je prvi jugoslovenski album koji je upisan kao dijamantska ploča. Posle više od 100.000 prodatih primeraka, postala je prva platinasta ploča u istoriji jugoslovenske diskografije, a nakon što je dostigla tiražu od 200.000 primeraka, označena je jednostavno kao „2× dijamantska ploča“.

Šta bi dao da si na mom mjestu….

Dobro jutro. pic.twitter.com/eDvR5D0OA8

— Kemp (@Kemp40S) January 23, 2024

Šta bi dao da si na mom mjestu i Duško Trifunović

Pesma po kojoj je i album iz 1975. godine dobio ime, nastala je kao posveta tadašnjem pevaču grupe Željku Bebeku. Inače to je jedina pesma na albumu za koju tekst nije napisao Goran Bregović, već Duško Trifunović.
„Željko je sjajan umjetnik, ali je “štos” u tome što je bio mršav, imao je tanke nožice, a glava mu ogromna, zato što mu je frizura u to doba bila natapirana. I ja znam da ga ne vole, govore “Ma što se pravi važan”. Ali, kad je ušao u kafanu, odjednom su se svi ozarili i tad sam shvatio njega mrze, ali mu se dive. Otišao sam kući i to napisao pesmu– ispričao je Duško Trifunović, jednom prilikom, Antena M.

Omot albuma

Omit albuma radio je čuveni dizajner Dragan S Stefanović, po struči akademski slikar, koji se uspešno bavio fotografijom i dizajnom.
„Omotom smo hteli da istaknemo haotičnost sveta u kome živimo. Ljudi vole da zavide nekom. Oni vole da znaju šta se krije iza tih pop-zvezda. Vole da znaju šta jedu, kako spavaju sa kim se druže. Zato o njima može toliko da se laže. To činim i ja, veoma svesno, na omotima ploča., ispričao je Stefanović za Džuboks 1976. godine.
Na pitanje novinara da je naciji od terojiskog objašnjena omota, zanimljivije čija se zadnjica nalazi na omotu, Dragan Stefanović je rekao:
„Moji prijatelji novinari mi često dolazi sa tim pitanjem, na koje ja, zbog profesionalne etike, ne mogu da odgovorim. Neki mi govore da ne moram ništa da kažem, oni će, a ja samo treba da klimen glavom. Tako sam, radi prijateljstva veoma često klimao glavom, i više od 50 devojaka može da se pohvali da im je zadnjica na ploči. To je međutim jedna anonimna devojka, koju niko ne zna, rekao je za Džubosk, a prenosi Yugopapir.

Novogodišnja svirka za Tita

Odmah po izlasku albuma zakazana je početna promocija na novogodišnjem koncertu 1976. godine u beogradskoj hali sportova uz Pop mašinu, Buldožer i Cod kao predgrupe. Međutim, pet dana pred Novu godinu, bend je otkazao koncert zbog poziva da nastupi za predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu u okviru proslave Nove godine.

Nastup za osamdesettrogodišnjeg predsednika nije išao onako kako je bend očekivao, o čemu je Bregović pričao u raznim medijskim istupima nakon raspada Jugoslavije:
„ Po onome što smo saznali, razlog zašto je uopšte znao za nas bili su neki od njegovih unuka koji su voleli da pevaju uz „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, pa su njegovi voditelji zaključili da će mu se svideti da to čuje lično. Već smo svirali kada su Tito i Jovanka ušli u pozorište da zauzmu svoja mesta i za nekoliko sekundi se pokrio ušima jer nije mogao da podnese buku. To je bio momentalni signal predsedničkim ljudima koji su počeli da nas šuškaju: ‘Tiše, tiše’ nakon čega je ni minut kasnije usledila naredba ‘Prekinite sve’. Oterali su nas sa bine, a oni su doveli operu i balet… To je bio naš nastup za Tita — dvadeset taktova muzike. Još jedan utisak iz te noći bila je erotska energija koju sam osetio kako visi u vazduhu u trenutku kada su Tito i Jovanka ušetali u pozorište. Prostor bekstejdža bio je pun balerina i pevačica iz hora i mogli ste da čujete jauke u ovom skoro histeričnom uzbuđenju…”

U godinama nakon toga, Bebek se osvrnuo i na nastup benda za Tita. 1976. godine, mesecima nakon nastupa, pisao je za časopis Džuboks o ličnim osećanjima koje je događaj izazvao u njemu.
U objavljenom delu, pevač izražava oduševljenje što je dobio priliku da nastupi za „najpoštovanijeg i najdražeg gosta“, dok povlači paralele sa uzbuđenjem svog jedinog prethodnog ličnog viđenja Tita tokom Štafeti mladosti u Sarajevu. Međutim, tokom televizijskog intervjua 2018. godine, on se mnogo drugačije prisetio nastupa Bijelog dugmeta za Tita:
„ Naš menadžer Vladimir Mihaljek nam je rekao: ‘Zvali su iz Predsjedništva, morate za Novu godinu svirati za Tita u HNK u Zagrebu’, a mi smo bili: ‘Dobro, ako moramo’. Problem je bio u tome što smo već bili rezervisani za nastup u Beogradu koja će nam doneti ekvivalent od 100.000 dolara u današnjem novcu — veoma unosna suma za jedan nastup koja bi bila odlična za naš slabašan finansijski rezultat u to vreme . Ali Titovi momci su nas uveravali: ‘Ma ne, nema problema, nema potrebe da se osećate loše zbog otkazivanja svirke u Beogradu jer ćete ovde dobiti platu’. I bili smo plaćeni, ali je bilo samo 2.000 dolara. Pojavili smo se u HNK dan prije nastupa i nismo smjeli otići do sutradan. Zaglavili su nas u podrum pozorišta, a obezbeđenje nije htelo da izađemo napolje niti da se krećemo po zgradi. U osnovi smo bili zaplenjeni u podrumu HNK dva dana. Podigli su nas na scenu kao pacove, a onda se odmah vratilo posle kratkog izvođenja „Patim, evo, deset dana“. Bilo je ponižavajuće. Celo iskustvo je ostavilo veoma gorak ukus u mojim ustima. Što se tiče utiska koji smo na njega ostavili, on nije mogao manje da brine o nama. Puhao je u lulu, pokazujući vrlo malo interesovanja za to ko smo i šta radimo. ”

Mesto u istoriji YU roka

Rekordna prodaja albuma, kao i ogromna popularnost numere „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac” među svim slojevima jugoslovenskog društva, pored velike rotacije na jugoslovenskom radiju, podstakli su režiserku Soju Jovanović da uvrsti hit pesmu u njen TV film Televizije Beograd iz 1976. godine Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo.
Album se 1998. godine našao kao 17. na listi 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma, a 2015. godine omot albuma Šta bi dao da si na mom mjestu zauzeo je 10. mesto na listi 100 omota jugoslovenskog roka.

Lista pesama na albumu Šta bi dao da si na mom mjestu

„Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac“ (3:52)
„Hop-cup“ (2:18)
„Došao sam da ti kažem da odlazim“ (3:36)
„Ne gledaj me tako i ne ljubi me više“ (6:46)
„Požurite konji moji“ (7:17)
„Bekrija si cijelo selo viče e pa jesam, šta se koga tiče“ (2:47)
„Šta bi dao da si na mom mjestu“ (7:42)

Muziku i tekst napisao Goran Bregović (osim pesme „Šta bi dao da si na mom mjestu“, čiji je tekstopisac Duško Trifunović).

https://www.youtube.com/watch?v=TJ3iiXcMhPE

Članovi Bjelog dugmeta na tom albumu bili su:

Željko Bebek – vokal
Zoran Redžić – bas-gitara
Ipe Ivandić – bubnjevi
Vlado Pravdić – sintisajzer
Goran Bregović – gitara

Saradnici

Nil Harison – producent
Veljko Despot – urednik
Dragan S. Stefanović – omot
Piter Henderson – snimatelj
Najdžel, Ros i Gari – operatori
Kris Bler – snimao je ploču