Album Vizelja oraspoložiće građane više nego naša reprezentacija na Svetskom prvenstvu

Specijalni gosti te večeri biće Headhop.

Kada je istoimena pesma „Ne vidim te od dima“ prvi put ugledala svetlost ekrana, svi koji su bili upućeni u dotadašnji rad Vizelja, ostali su u šoku, a svaka sledeća stvar koja je izlazila donosila je nove turbulencije, zabrane spota, drame…

Juče je izašao ceo album, a šok nije dovoljno jaka reč za ovaj, muzički i produkcijski, izvanredan projekat koji ipak nije za one koji gaje klasičniji muzički ukus, pa i slabije srce, jer album nosi etiketu „Explicit Content“, a omot je delo Petra Micića.

– Album je sniman tri godine, kroz njega je prošlo mnogo rada, truda, krvi, znoja i puno puno C Vitamina i šejkova od brokolija i karfijola. Osećaj je kao da sam porodio kamen, kao da sam bio trudan sa sedimentnom stenom i sada smo ga izbacili – uvodi nas Nedić u priču o nastanku albuma.

Sve što se čuje na njemu, dodaje on, odsvirao je, probrao i napravio neko iz benda, bez ikakvih spoljnih uticaja, a producirao ga je Veljko, gitarista i pevač Vizelja.

– Videćemo da li će ljudi shvatiti ono što smo hteli da kažemo. S jedne strane on jeste koketiranje sa modernim prizvucima, a sa druge je sličan prethodnom izdanjima, u smislu da smo mi svoji, i to je to. Ovim albumom smo mnoge izvođače prešišali, priznaće oni to sebi kad tad. – ukazuje Nedić. Zato smo ga upitali – ko su oni.

– Grupa entuzijasta koja voli da se za*ebava sa muzikom, izdavaštvom, novim stvarima i razmišlja van standardnih okvira. Videćemo dokle će nas to dovesti. Ako nešto, ovaj album će više oraspoložiti naše građane nego naša reprezentacija na Svetskom prvenstvu, to je sigurno. Osim Mitrovića, on mi je baš super lik – kaže Nedić.

Iako je generalni utisak zvuka eksperimentalni drum and bass, poslednja pesma albuma otvara vrata univerzuma u kome Stoja upoznaje Kventina Tarantina i pravi obradu pesme After dark, sjajnog Tito & Tarantula benda, „domaću verziju“ kultne filmske scene gde Salma Hajek igra sa zmijom i Tarantinu ispunjava fetišističke fantazije. Pesma nosi naziv Umri.

Upitali smo Aleksu ko je bio inspiracija, – Stoja ili Selma, i kako je nastao ovaj ni od kud očekivani spoj Stoje i dumčine.

– Ranije si imao bendove i folk muziku, danas se dublje uranja u estetiku oba te je nastala neka sredina. Nama je taj goth folk pravac, gde si imao Stoju, Jami, Janu, Dunju Ilić i tu ekupu, bio neki andergraund, kol’ko to može biti andergraund, u samom folku. Rešili smo da damo jedan omaž tome, jer prvo, ta pesma je neverovatna – ukazuje Aleksa.

Kao drugo, kaže Nedić, tekst ove stvari je fantastičan, baš kao i način na koji ga Stoja iznosi. Prema njegovim zapažanjima, ljudi koji su pisali i aranžirali pesmu, tačno su znali šta su radili.

– Na probi smo odsvirali pesmu i shvatili da toliko prirodno leži… Možda ljudi sa estradne scene neće razumeti zašto smo to uradili, ali mi smo se ozbiljno potrudili da pesma zvuči perfektno. Nek ljudi interpretiraju kako god hoće, ali nije u pitanju ironija – pojašnjava Nedić.

Prema njegovim rečima, sama pesma Umri ga ne „ganja“ toliko, koliko to ispuštanje duše dok se peva.

– Moje vokalne sposobnosti nisu ni blizu dobre kao Stojine, ali naš način interpretacije je takav da ja to stvarno osećam. I tako će biti od sad pa na dalje. Na albumu ide pop, pop, pop, pa – Stoja, doom metal, dub obrada za kraj, kao udarac zbog toga što ste slušali ostale pesme. Bez te pesme ovaj album ne bi bio kompletan – zaključuje Nedić.

Inače, njihov predstojeći nastup u DOB-u najavljuje se kao „prvi solo koncert grupe Vizelj“, ali nije. Prvi se desio u klubu Dragstor, na dan kada je većina naših državljana, verovtno većina regiona, kao i dobar deo svetske populacije, gledalo Konstraktin nastup na Evroviziji.

Na pitanje kako su se odlučili za ovako sulud, pomalo drzak i veoma hrabar momenat u karijeri Aleksa kaže:“ Gledali smo je i mi u bekstejdžu“.

– Zanimalo nas je koliko će ljudi doći u Dragstor dok u isto vreme nastupa Konstrakta. Mogu reći da je adekvatan broj naših dragih fanova izabrao da podrži nas, pre nego da prate šta će da uradi jedna, za našu kulturu i scenu, jako bitna žena. Sav respekt prema Konstrakti, nismo to uradili protiv nje. Imali smo Dragstor, ranije i Elektropionir nastupe, a mislim da je Dom omladine nešto kao viza za ostatak karijere, ako on prođe dobro, to je to – zaključuje Nedić.

Za kraj upitan, na koji način album korespondira sa trenutnim vremenom, – da li donosi promene na sceni, u svetu u kome je već sve rečeno, Aleksa odgovara: „Mi nismo ti koji ćemo da promenimo svet i društvo, ali možda možemo da utičemo na njega u onom smislu na koji utiču Death Grips, a ne Malcolm X“.