Algiers: Naši koncerti i muzika su poput utočišta

Muzički, Algiers su naelektrisani izliv sirove energije postpanka, panka, elektro upliva, uz oslobađajući uzlet gospela i soula, eksperimentalni rok, beskompromisni hip-hop i glas britke savremene poezije naoružane antikapitalističkim, antirasističkim, antikolonijalističkim i ljubavnim narativima – to bi bila jedna od mogućih deskripcija benda. Druga i jednostavnija glasila bi – ubojito emotivno moćni.

Zajedništvo je oduvek deo etosa Algiers, a novi album je živa manifestacija toga, jer su na njemu gostovali revolucionarni savremenici andergraund muzike.

Bend čine: Frenklin DŽejms Fišer (Franklin James Fisher) pevač, gitarista, pijanista, čelista, koji svira i perkusije i druge instrumente; Rajan Mahan (Ryan Mahan) svira bas, sintisajzer, klavir, perkusije, peva prateće vokale… Met Tong (Matt Tong) bubnjar, takođe angažovan na perkusijama i pratećim vokalima. Kao i Li Teše (Lee Tesche) gitarista, koji izvodi „petlje“ u muzici, svira perkusije i peva prateće… Teše je povodom novog albuma benda bio sagovornik Danasa.

– U Beograd se vraćamo u oktobru i jako smo uzbuđeni. Naš poslednji koncert kod vas je bio sjajan. Na Balkanu i zemljama bivše Jugoslavije imali smo neverovatne nastupe, a u Beogradu uživali i stekli brojne prijatelje. Jedva čekamo da se vratimo, biće to jako dobra turneja – kaže Teše najavljujući njihov dolazak na jesen.

Stvorili ste sjajan album, verujem da iza njega stoje neverovatne priče, podelite neke od njih…

– Hvala puno na komplimentu, priča o nastanku ploče kreće na samom početku pandemije – bili smo na sredini turneje – promociji prethodnog albuma. Odjednom, sve se zatvara. U Sjedinjenim Državama počeo je „lokdaun“ na dan našeg koncerta u rodnom gradu, Atlanti. Poslednji koncert na duže vreme, vrlo čudno veče, uzbudljivo, ali i zastrašujuće. LJudi su iskoristili poslednju šansu da izađu van. Istinski nezaboravno. Našli smo se zatvoreni u rodnom gradu, gde, sem mene, niko iz benda nije duže vreme živeo. Vratili smo se porodičnim domovima, a Frenklin se uselio kod Rajana i njegovog rođaka u Istočnoj Atlanti. Sve se pretvorilo u šestomesečni period praznog hoda i pravljenja muzike. Pokušaj nalaženja smisla cele situacije. Taj period postavio je bazu za album. Kasnije te godine, Frenklin je rekao – hej, imam iznenađenje – poslao nam je „municiju“ za oko dvadesetak pesama koje je napisao. Uzbuđeni, narednu godinu proveli smo „češljajući“, snimajući, gradeći iz početka i stvarajući od tog materijala celinu. Tajming se super potrefio – dobra strana kovida – jer smo prethodnih godina toliko „turnejisali“, da je to uzimalo danka. Kao bend smo bili u lošem stanju. Trenutak koji je usledio dozvolio nam je da se opet povežemo i posvetimo muzici.

Šta je od toga preživljavanog utkano u album?

– Niz stvari, za mnoge je to loš kreativni period, a nas je podsetio na početke, jer, iako smo prijatelji skoro celog života, živeli smo u razdvojenim gradovima, tako da smo pesme i ideje razmenjivali na daljinu. U album je utkana potreba da donesemo radost, fokusirali smo se na optimistične pesme. Rajan i Frenklin su osvežili međusobnu ljubav i prema hip-hop i rep muzici, preslušavali smo muziku na kojoj smo odrasli, ronili, kopali, pravili bitove… Razmišljali smo o muzici Atlante koju volimo i crpeli iz nje. U proces stvaranja utkali smo radosne momente. Naravno, za nas ovaj album nije „kovid ploča“, on je međusobna ponovno povezivanje i ponovno samoosmišljavanje. Kreativno, istinski zabavan period.

Vaša slojevitost je zapanjujuća, muzički ste gotovo neuporedivi, te i nesvakidašnji. Kako se rađao zvuk Algiersa?

– Odrastajući, svi smo poticali iz različitih „bekgraunda“, i muzički smo delili dopadanja ali i imali izvođače koje individualno volimo. Život u bendu sastojao se od toga što svi „stavljamo na astal“ različite stvari. Zajedničku ljubav delimo prema Nini Simon, i ona je sjajan primer umetnika koji dotiče iste stvari kao i mi – gospel i soul, kao i političnost. Kao politički aktivna umetnica, njena muzika sadrži supstancu i refleksiju svakodnevice koja je na nju uticala. Mi takođe referišemo na stvarnost koju i zapisujemo. Tu je i naše odrastanje na pank rok muzici i postpanku, njihove elemente koristimo i oni su umetnuti u teksturu zvuka i način na koji pristupamo pisanju pesama. Sjajno je da imamo drugačija interesovanja, fokuse i talente – Frenklin je neverovatan tekstopisac, talentovan vokalista, i jedan od najboljih gitarista koje znamo, iako na prethodnim albumima nije bio fokusiran na gitaru, već na pevanje. Za ovaj album napisao je toliko sjajnih gitarskih pesama, a ja za njih stvorio kul gitarske deonice…

Vreme je da se dotaknemo ideja i poezije. Ona je spoznajna, u korelaciji sa vremenom ali i istorijom, opažajna, komentatorska, prožeta socijalnom filozofijom. Kombinujući je sa vašim zvukom stvarate umetnost.

– Ne mogu da govorim iz Frenklinovog ugla, on dok piše crpi iz mnogih izvora. U to spadaju društvene ideje, uticaji tokom njegovog odrastanja, teme lične prirode – poput veza i ljubavi. No, lično je političko, sve je utkano. Dok sam ja odrastao, bio sam fan pank muzike koja je dolazila iz Vašingtona – bendovi: Fugazi, Minor Threat, Bad Brains… Fugazi je bio briljantna osnova/baza za mene, zbog specifičnih moralnih vrednosti i načina predstavljanja svoje muzike i umetnosti. Fugazi su bili vrlo antikomercijalni, fokusirani da njihovi koncerti budu dostupni svima, da svi mogu da priušte ulaznicu. NJihovi koncerti, koje sam toliko posećivao tokom odrastanja, neverovatno su zajedničko iskustvo za mene, ali i druge ljude. Retki momenti kada na svirci osećaš sveprisutnost zajedništva, kao da si deo benda, deo energije u prostoriji. Jako uzbudljivo. Taj pristup je uticao da naši koncerti i muzika budu poput sigurnog mesta, utočišta u kome razgovaramo o okruženju, socijalnim problemima, stvarima koje nas uznemiravaju i slično. Da pokažemo solidarnost i zajedništvo jedni s drugima. S druge strane, Frenklin je odrastao u crkvi. Dok je meni kao belcu iz prigradske Atlante crkva bila mesto „zatvorenog uma“, za Frenklina i afroameričku zajednicu crkva je bila jedino sigurno mesto. Bivanje u bendu sa drugačijim ljudima različitog porekla otvorilo je moj um za pojmanje drugačijih perspektiva. Mislim da to izvire, to se oseća u našoj muzici – taj pokušaj razmene i razgovora sa publikom i ljudima iz sveta muzike.

Lepo rečeno, i tera da se čovek zapita da li kolektivno, civilizacijski, možemo da delimo takvo iskustvo…

– Teško je na to odgovoriti, neki ljudi žele da pobegnu jer im je svakodnevica teška, pa i interakcija sa drugim kulturama/ljudima, što razumem, i sam nekad imam tu crtu. Nema ničeg pogrešnog u tome. Vratimo se na ploču – kao i svi, tokom pandemije smo se osećali izolovano. Izgarali smo u želji da se povežemo sa prijateljima. Zato imamo toliko gostovanja na albumu. Dobar deo albuma je zajedničko stvaranje sa prijateljima. Da Frenklin ne bi bio vokal na svakoj pesmi ubacili smo drugare, povezali se sa uzorima iz detinjstva – poput izvođača Big Rube iz Dungeon Family. Rajan i Frenklin su slušali toliko hip-hop grupa – OutKast i Goodie Mob, u ranom periodu pandemije u Atlanti i pravili pesme koje na to referišu. Big Rube je bio glas znanja i mudrosti iz naše prošlosti – narator ploče. Saradnja sa ekipom prijatelja iz života je podvlačenje svega što bend radi od početka, jer je uvek važilo da uključujemo druge u stvaranje umesto da se fokusiramo na sebe. To se sve vraća na ono što ste pitali – jednostavno, morate da postavite primer pravljenjem muzike u nadi da će i drugi reagovati, pronaći nešto, jer kada muzika izađe iz vas, ona se sama prezentuje i više nemate kontrole nad njom. Mi volimo žive svirke i povezivanje sa ljudima, zato se trudimo da zadržimo pozitivan mentalitet u bendu. Bitno je istrajati u teškim momentima. Takve jednostavne stvari dosežu daleko.

Da li, s tim u vezi, smatrate da umetnost može da utiče na pozitivne promene u svetu?

– To je dobro pitanje, ali i teško. Kratak odgovor je ne. A duži se sagledava na dva načina: uhvaćeni smo u prostor gde ultimativno moramo da budemo svesni da pravimo umetnost. Jednom kada nešto objavimo ili nastupimo – to nije više naše, podeljeno je – umetnost je materijalizovana, a ljudi daju povratne informacije, uzvraćaju. Tako sam i sam obogaćen i srećan jer sam u mladosti slušao određene albume, gledao određene filmove, koji su mi u potpunosti izmenili život. Izmenili su mi putanju i promenili sve, od „politike“ do toga kako se nosim, govorim i angažujem sa drugima, socijalno i politički, u svakom smislu. I naravno da te stvari utiču. To je kompletna poenta umetnosti, do određenog stadijuma. A to – da li mi imamo neku agendu da izmenimo svet ili napišemo pesmu koja će nešto da promeni – to nije cilj. Prosto moraš da stvaraš u nadi da će se ljudi pronaći. Mnogo toga je za mene uzvraćanje – muzičari, filmski stvaraoci, pisci koji su uticali na mene kada sam bio tinejdžer ili mlad čovek – vraćam im nazad sve što su oni meni dali.

Pomenuli ste muzičare, da li biste izdvojili reditelje ili književnike koji su izmenili vaš svet?

– Svi bi mi iz benda dali milion različitih odgovora, brojni stvaraoci su izvršili uticaj na nas. Imamo drugačije ukuse i poglede, stvari koje volimo, i delom zato stvaramo muziku kakvu stvaramo. Lično, pomenuo sam Fugazi – ogromna referentna tačka mog odrastanja koja mi je promenila ceo svet. Kao malom, majka mi je puštala stari „Motown“ (record lable) i staru soul muziku. Kako sam se interesovao za filmove, pokretne slike, snažno su me obeležili reditelji poput Andreja Tarkovskog. Taj uticaj i dalje traje i predstavljen je u vizualima na našim lajv nastupima.

Moram da primetim da su i vaši spotovi artistični…

– Hvala. No, u suštini koga god iz benda da pitate za uticaj, svako će vam dati drugačiji odgovor. Frenklin voli Boba Dilana, Rajan je u repu… a sve to igra ulogu u našem stvaranju. DŽon Koltrejn i Nina Simon, The Birthday party, The Pop group Marka Stjuarta… Mnogo je upliva … Otud naše uzbuđenje u stvaranju muzike, konekciji i deljenju sa drugim ljudima. Verujem da je to suština muzičke kulture – pronalaženje sličnih ljudi sa kojima deliš razumevanje i stanovišta.

Umetnici koji gostuju na albumu

Umetnici koji su sarađujući sa Algiers svojim učešćem iz različitih perspektiva oplemenili album Shook su: Zack de la Rocha (Rage Against The Machine), Big Rube (The Dungeon Family), Billy Woods, Samuel T Herring (Future Islands), Jae Matthews (Boy Harsher), LaToya Kent (Mourning ŠAĆ BLKstar), Backxwash, Nadah El Shazly, Deforrest Brown Jr (Speaker Music), Patrick Shiroishi, Lee Bains III i Mark Cisneros (The Make-Up, Kid Congo Powers).