Asian Dub Foundation: Vatra u nama još uvek gori

* Koje su Vam prve impresije nakon nastupa na Beer festu?

Stiv – Prilično je nadrealno u stvari. Sve mi deluje kao mešavina nekakvog korporativnog događaja i vizije raja, verovatno zbog svih ovih devojaka obučenih u belo, poput anđela.

* Svirali ste na Exit festivalima, Arsenal festu prošle godine. Kakva su vam iskustva sa tih nastupa?

Prvi put smo svirali u Novom Sadu na košarkaškim terenima davne 2001. godine i bilo je sjajno. Na Exitu smo bili 2002. godine, kao i 2014, i na Arsenal festu prošle godine u Kragujevcu. Svaki put je bio drugačiji osećaj. Ali u svakom slučaju sjajan.

* Da li srpska publika reaguje na pravi način na vašu muziku?

– Ne postoji pravi način, oni jednostavno osećaju našu energiju, a nama je to i više nego dovoljno.

* Znate li nešto o rok sceni bivše Jugoslavije? Bila je prilično jaka.

– Ne znamo mnogo o roku generalno. Čuli smo za Lajbah. Prilično zanimljiv bend.

* Podsećaju li Vas na Ramštajn?

Stiv – Ne, Lajbah je prilično satiričan bend, a njihova poseta Severnoj Koreji je veoma bizarna. Volim bizarnost, a Ramštajn nema taj smisao za humor. Upoznao sam ekipu iz Lajbaha pre nekoliko godina u Sloveniji, fini momci.

* Aktivni ste na sceni od 1993. godine. Da li se u međuvremenu nešto promenilo u vašem pristupu muzici?

– Imamo vrlo fleksibilan pristup muzici. Mislim da je jedan od razloga zašto još uvek postojimo taj što instiktivno kombinujemo više muzičkih stilova, bez da mnogo razmišljamo o tome. Mi samo radimo i nastavljamo da stvaramo. Na primer, ako slušamo neki dub ritam ili dub step, onda jednostavno ubacimo nekakve elemente indijske folk muzike bez mnogo premišljanja. Naša muzika konstantno evoluira, ali uvek zadržava i nikad ne gubi taj ADF element u sebi.

* Imate li plan, dokle ćete nastaviti sa radom?

Ahmed – Koliko god da uspemo da održimo plamen živim. Ne možemo znati do kada će to trajati, ali za sada čini nam se da smo jako daleko od kraja.

* ADF je misteriozni miks elektronike, dub stepa, ragea, densehola, pa čak i pank roka… Mnogo stilova za jednu grupu?

– Svi ljudi u bendu su potpuno različiti. Svako u bend donosi nešto svoje, a to se iskazuje u muzici. Neki članovi odlaze i vraćaju se, neki su od starta tu, a par njih su u bendu više od 20 godina.

* Da li ste imali neke idole na samom početku karijere?

– Znaš, bilo je prilično teško odrastati kao Azijat u UK. Teško je bilo naći prave uzore, modele, nije bilo mnogo primera ljudi koji su iz tog društvenog sloja bili uspešni muzičari u Britaniji.

Ahmed – Ja sam došao u bend 1999. Za mene je ADF bio bend za koji sam čim sam ih čuo rekao „čoveče, ovo ja želim da radim“. Oni su ti koji su pokazali da je moguće za nekoga sa tamnom kožom, ko dolazi iz južne Azije, da se bavi ovako nečim. Kao klinac mislio sam da je nemoguće biti Azijat, praviti muziku i biti uspešan u britanskoj muzičkoj industriji. Mislio sam da moraš biti ili crn ili beo.

Stiv – Sly Stone je mene zaista inspirisao. Inače, volim post pank muziku, fan sam Joy Division-a, Gang of Four… Veoma volim Public Image i Public Enemy. Odrastao sam u kući gde se istovremeno slušala indijska klasična muzika, indijska narodna muzika i rokenrol 50-ih. Moji roditelji su išli na rokenrol koncerte, slušali su uživo Little Richarda ili Buddy Holly-a. Mislim da su to sve skupa najveći uticaji na moj muzički stil.

* Kako novi klinci reaguju na vašu muziku?

– Na koncertima vidimo dosta mladih ljudi, a neke od naših pesama nastale su pre nego se njihova generacija rodila. Muzika je nešto vanvremensko. Zanimljivo da je dosta klinaca saznala sa nas preko video-igrica na Plejstejšnu. Dolaze na naše nastupe sa roditeljima, koji su naše godište, koji stoje sa strane dok klinci đuskaju u prvim redovima. Dešava se da priđe neki klinac i kaže: „Najviše volim vaš CD iz očeve kolekcije.“ To je zaista kul, moram priznati.

* Vaši tekstovi uglavnom su društveno angažovani i antirasistički nastrojeni. Jel to glavna inspiracija?

– Šta vidimo u svetu, mi o tome pišemo. Ne stvaramo pesme zbog komercijalnog efekta, već kroz tekst izražavamo naše mišljenje i emocije. To samo izađe iz čoveka. Možda zvuči čudno, ali mnogo ljudi radi potpuno suprotno. Pišu isključivo da bi izazvali nekakve reakcije, pažnju. Mi pišemo šta mi želimo.

* Za kraj, koliko znam u pripremi je vaš novi album?

 Da, novi album izlazi sledeće godine. Večeras smo svirali pet ili šest novih pesama. Biće drugačiji od prethodnog albuma. Vatra još uvek gori. Isprobavamo drugačije pristupe, da prvo napišemo tekst pa da onda uklopimo muziku. Rad na albumu je pri kraju. Biće interesantan. Čak smo već započeli rad na još jednom novom albumu, ali o tome nekom drugom prilikom.