„Bartonova akademija“ optužena za plagijat uoči večerašnje dodele Oskara: „Postoji veliki problem u vezi prava na projekat viskog profila!“

Scenarista Sajmon Stivenson poslao je mejl 12. januara Udruženju pisaca i scenarista Amerike tražeći hitan sastanak. Stivenson, inače poznat po zapaženim animiranim ostvarenjima „Luka“ i „Paddington 2“, u svom pismu je istakao:

– Postoji veliki problem u vezi prava na projekat viskog profila!

Prema saznanjima magazina „Varajeti“, koje prenosi Nova.rs u prepisci se može pročitati da scenarista piše da je „Bartonova akademija“ plagirana reč po reč iz njegovog scenarija „Frisko“, drame usredsređene na sredovečnog dečjeg doktora koji je umoran od sveta i petnaestogodišnjeg pacijenta o kojem brine.

Pejn i scenarista Dejvid Hemingson, u centar priče svog poslednjeg ostvarenja „smeštaju“ skromnog profesora prestižne američke škole, koji je primoran da tokom božićnog raspusta ostane u kampusu i vodi računa o nekoliko učenika koji nemaju gde da odu za praznik. Profesor, kojeg igra Pol Đamati, međutim razvija neočekivanu povezanost s jednim od njih i to emotivno oštećenim, veoma pametnim, ali problematičnim učenikom (tumači ga Dominik Sesa) i školskom kuvaricom koja je izgubila sina u Vijetnamu (glumi je Devajn Džoj Rendolf). „Bartona akademija“ je nominova za čak pet Oskara, uključujući onu za najbolji scenario.

Još 2013. godine, podseća poznati magazin, „Frisko“ je bio jedan od najboljih scenarija kada je zauzeo treće mesto na „crnoj listi“, godišnjem istraživanju najboljih neproduciranih holivudskih scenarija koje je osnovao Frenklin Leonard. Pejn i Hemingson su odbili da komentarišu ove navode, a Stivenson je potvrdio autentičnost mejlova, ali je odbio dalje komentare.

Stivensonova pritužba izazvala je dugotrajan sukob između pisca i njegovog saveza koji se nastavio tokom ove nedelje bez rešenja. „Varajeti“ je pregledao prepisku između nekoliko zaposlenih u WGA i britanskog pisca – čiji je najveći trenutni projekat adaptacija njegovog romana „Set My Heart to Five“. U središtu Stivensonove žalbe je tvrdnja da je Pejn imao scenario „Frisko“ i 2013. i ponovo krajem 2019. godine, neposredno pre nego što je Pejn pozvao Hemingsona u vezi saradnje na ovom projektu. Tvrdnja je potkrepljena mejlovima koji uključuju nekoliko holivudskih agencija i producenata.

Osnivač „Verve“ Brajan Beser poslao je 28. avgusta 2013. mejl brojnim ljudima, uključujući Stivensona, u kojem je napisao: „Brzo ažuriranje: dali smo FRISCO producentskom partneru Aleksandra Pejna, Džimu Berku, koga smo juče odveli na ručak. Naše mišljenje je da je u idealnom svetu ovo najbolji put u Searchlight.“

Četiri meseca kasnije, Džef Morli iz „UTA“ kao da je ukazao da je Pejn pročitao „Frisko“, pišući: „Razgovarao sam direktno sa izvršnim direktorom Aleksandra Pejna Džimom Berkom i on mi je rekao da se Pejnu sviđa, ali da nije zainteresovan za produkciju ili režiju“.

Godine 2019. došlo je do prepiske sa bivšom izvršnom direktorkom „Netfliksa“ koja je napisala da joj je žao što je Pejn pročitao i odbio da režira, ali videće šta drugi misle o tome.

Tokom protekla dva meseca, ove poruke je prosleđivalo nekoliko ljudi visokog profila u industriji, dok je Stivenson iznosio svoj slučaj WGA, a „Varajeti“ ih je pregledao. I iako je Hemingson jedini zaslužni pisac za film „Bartonova akademija“, Pejn je priznao u mnogim intervjuima dosad da je on oblikovao scenario:

– Uključio sam se u scenario, iako ne pripisujem zasluge za to.

Možda je dobro napomenuti i da je Hemingsonu „Bartonova akademija“ debi u igranom filmu. Govoreći o radu na projektu Pejn je jednom prilikom kazao:

– Imao sam ideju za film, koju sam „ukrao“ iz francuskog filma iz 1935. koji sam gledao na filmskom festivalu pre desetak godina i pomislio sam: „To je dobra premisa za film.“ I tako sam godinama razmišljao da moram da odem jednog dana u tu školu i istražim ideju, pošto nisam iz tog sveta. A onda sam pre otprilike pet godina, potpuno nasumično imao u glavi pilot. Pozvao sam Hemingsona i stvarali smo zajedno ideju. Slao bi mi različite verzije o tome šta bi priča mogla da bude dok nismo bili potpuno zadovoljni.

Na kraju, „Bartonova akademija“ je nezavisno finansirana iz budžeta od 13 miliona dolara. Bio je to negativan potez za „Focus“, koji je kupio film za 31 milion dolara na Filmskom festivalu u Torontu, što je označilo najveći ugovor o pravima na tom tržištu ikada. Neobično, Hemingson je dobio punu producentsku zaslugu za film, što je retkost za scenariste, a kamoli za početnika.
Poslednjih nedelja Stivenson ne odustaje, te je ponovo poslao mejl WGA sadržine:

– Taj plagijat sada srlja ka Oskaru, a ja mogu da dokažem da je taj scenario moj! Takođe, mogu da dokažem da je reditelju poslat, i da je pročitao moj scenario. Ukrao je sve – likove, priču, strukturu, scene, dijaloge, celu stvar! Pisac i scenarista sam već 20 godina – u svojoj rodnoj Velikoj Britaniji pre nego što sam došao u SAD – i veoma sam svestan da ljudi često mogu imati iznenađujuće slične ideje i ponekad se nekoliko elemenata može ‘pozajmiti “ itd. Ovo jednostavno nije takva situacija. Dva scenarija su forenzički identična!

Stivneson je istakao da je ovo možda najbolji trenutak da se pozabave zakonom o plagijatima i nedostatkom smislene zaštite. U prepisci iz WGA su, prema pisanju „Varajetija“, delovali saosećajno, ali su insistirali na tome da to nije stvar udruženja iako su i Stivenson, Hemingson i Pejn članovi.

– Tužbe vezane za plagijat i/ili kršenje autorskih prava nisu arbitrabilne prema MBA. Plagijat i radnje za kršenje autorskih prava nužno zahtevaju opsežno utvrđivanje i otkrivanje činjenica, koje vam ne bi bile dostupne u postupku po članu X. Tužba ostaje najizvodljivija opcija u ovim okolnostima – glasio je odgovor.

Dana 5. marta, dva dodatna člana odbora obratila su se Stivensonu i rekla da se o tom pitanju još uvek interno raspravlja, ukazujući da je slučaj izazvao debatu unutar WGA. Najmanje jedan smatra da su optužbe uznemirujuće, navodi se u prepisci. Ali nije jasno gde se trenutno nalazi slučaj unutar udruženja.

Istorijski gledano, slučajevi plagijata scenarija – barem oni koji dospeju u oči javnosti – bili su donekle retki. Najpoznatiji slučaj dogodio se kada je humorista Art Buchwald tužio „Paramount“ zbog komedije Edija Marfija „Coming to America“. Buchwald je pobedio u sedmogodišnjoj pravnoj sagi i dobio je 825.000 dolara. U skorije vreme, imanje pokojnog dramskog pisca Pola Zindela optužilo je Giljerma del Tora da je uklonio elemente iz Zindelove drame „Let Me Hear You Whisper“ za njegov Oskarom nagrađeni film „Oblik vode“ i tužio je zbog kršenja autorskih prava. Slučaj je odbačen. Pravna definicija plagijata je široka i dvosmislena i svodi se na nepriznato kopiranje. Međutim, neki vide „Frisco“-„Bartonovu akademiju“ kao primer onoga što tek dolazi sa tehnologijom koja zbog AI postaje sofisticiranija u prepoznavanju ovakvih obrazaca. Ali, mnogi podsećaju i na moć i veze koje Aleksandar Pejn ima u WGA.

Da li će ovo uticati na Pejnov put ka Oskarima, videćemo večeras!