Beer Fest: Konji vrani i stari rokeri

Ušće se polako puni posetiocima zagledanim u nebo, jer oblaci ponovo prete. Ako ćemo verovati meteroolozima, koji kažu da su šanse da večeras u glavnom gradu padne kiša male, sada je trenutak da naoružani dobrom verom krenete na Ušće.

Stari vojvođanski šarmer Zvonko Bogdan na ravno Ušće doveo je konje vrane, osam tamburaša s Petrovaradina i Mariju ciganku – od koje, kako pesma kaže, nema lepše devojke. Od zvonkih tambura nije zaigralo srce samo onima koji su zaboravili da ga ponesu. „Ne brinite, još nije kraj“ obradovao je Bogdan okupljene koji su ga zvali na bis. I staro i mlado, mnogi zagrljeni, rumeni – ali ovaj put od piva, zapevali su „Ko te ima taj te nema“ prisećajući se onih koje sanjaju. Fijaker stari odvezao velikog gospodina.

A nakon njega nastupio je domaćin „Bajaga“

„Mi putujemo dugim prugama života već 33 godine, ali nas uvek sačeka ovako mlada i lepa publika“ prolomilo se Ušćem. Huk publike otpozdravio je Momčilu i njegovim instruktorima.

I da, godine prolaze nervoznim korakom, ali njihove pesme su uvek tu. I biće. „Ovo iznad nas je nebo“ i to ono koje se opet razvedrilo onda kad treba. Prepuno Ušće horski peva o Janji, najpoznatijoj ribarevoj kćeri, i o onoj, koja kad hoda ne zastajkuje. Duboki autentični glas prefriganog šmekera sa beogradskog asfalta talasao je beogradsko Ušće, ali se nijedan talas nije razbio o stenu.

Odlazili su nazad do bine i vraćali do publike, nošeni gitarskim rifovima i akordima poznatih stvari, potpomognuti ritmom – još jači. A onda „Zažmuri“ i niko nije žmurio. I „Tišina“, a niko nije ćutao. Neki su plesali, neki se ljubili. Neki uzdignutih ruku pokušavali da uhvate note. Neki mirno stajali i posmatrali, ispijajući pivo. Ali jedno je sigurno – niko nije ostao ravnodušan. Jer na Beer festu ravnodušnost se oduzima na ulazu.

Organizatori su večeras saopštili da je drugo veče festival posetilo više od 100.000 ljudi.