Bend Brdo nastupa na B.A.B.R. festivalu: „Trenutna kulturna ponuda je devijacija koja decenijama razara društvo“

„Prvo izdanje B.A.B.R. festivala nudi fantastičan program i garantuje odličnu zabavu za sve ljubitelje kvalitetne muzike“, najavljuju organizatori događaja Vračar Rocks, a Miloš Bjelobrk iz grupe Brdo potvrđuje iščekivanu dobru atmosferu.

– Očekujemo veliku posećenost i pravu priliku da najavimo promociju našeg prvog albuma Ordija, koja će se uskoro dogoditi – kaže Bjelobrk, i tim povodom govori za Danas.

Iako je grupa Brdo relativno skoro formirana, sastavljena je od iskusnih muzičara, koji su duže vreme na sceni?

– Brdo je mladi sastav sačinjen od iskusnih (matorih) momaka (smeh). Čine ga bubnjar Rastko Ličina – poznatiji kao Rale, pre je svirao u raznim grupama od kojih je najpoznatija In From The Cold, bas gitarista i vokal Darko Lukić – poznatiji kao Lule, takođe je bio u raznim sastavima od kojih su najpoznatiji Edvardovi, i moja malenkost, Miloš Bjelobrk – gitarista i vokal iz grupe Rikošet.

Zašto Brdo?

– Kad smo se okupili u septembru 2021, bilo nam je važno da što više sviramo i stvaramo, nismo razmišljali o imenu benda. Ime dolazi samo od sebe… I tako jednoga dana, na probi, dok smo pravili pauzu uz kaficu i cigaru, kroz razgovor smo se setili da nemamo ime. Ideja da se zovemo Brdo – sinonim za Banovo brdo, potekla je od toga što smo sva trojica lepim uspomenama vezani za taj kraj Beograda. Lule je veći deo života proveo na BB, Rale je takođe živeo i išao u školu tamo, a ja sam proveo detinjstvo i kasnije često svraćao u taj kraj. Takođe je ime Brdo slika i prilika onoga što sviramo, veliki i moćan zvuk rokenrol gruva… Kad može naš veliki uzor da bude grupa Mauntain, možemo i mi makar da budemo Brdo (smeh).

Kako biste opisali zvuk, uplive i uticaje koje koristite kao referentni sistem?

– Naš zvuk je energični spoj nekoliko rokenrol pravaca kao što su hard, pank, psihodelik i bluz. Ima tu i primesa progresiva i soula, ali glavni oblik u našem izražavanju je zapravo stoner rok. Jednostavnije rečeno, mi smo pravi gitaroški rok sastav kakav samo može da bude jedan tročlani bend. Sva trojica slušamo i volimo sličnu muziku, ali mislim da je najveći uticaj izvršila muzika 1970-ih godina.

Vaši tekstovi kritički preispituju društvo. Gde su izvori inspiracije?

– Pišemo o uobičajenim stvarima, o svakodnevici naših života. Najveća inspiracija nam je vreme u kojem živimo, događaji iz našeg okruženja, razna stanja i zbivanja u našim životima. Naravno, kritika društva je neizostavna, bunt, nezadovoljstva raznih vrsta. Tako posmatrano ispada da smo mnogo negativni. Realno, ‘ajde neka mi neko kaže da imamo razloga da budemo pozitivni u ovo današnje vreme i da pišemo lepršave tekstiće. Onda bi to bilo ozbiljno foliranje, suprotno našim osećajima, i svemu kako jeste. Ali zvuk naše muzike i sam narativ ima neku notu optimizma, pa mislimo da je cela stvar ipak pozitivna i dopadljiva.

Šta vas pokreće?

– Pokreće nas ljubav prema muzici, prema zvuku, prema druženju i međusobnom razumevanju. Velika je to radost, ona prava – dečja, kad se mi okupimo u studiju da sviramo. Tek da nas vidite kada treba da snimamo nešto novo, pa to je potpuna klinačka euforija (smeh). Volimo to i bezrezervno se dajemo. Mnogi će reći da smo ludaci i fanatici jer se danas rok slabije sluša, ali mi se ne obaziremo na te komentare i teramo po svome jer iskreno volimo i živimo sve to. Znamo da će se rokenrol uvek slušati, čak imam osećaj da će se slušati mnogo više nego ikad.

Sa kojim se „preprekama“ muzičari suočavaju na domaćoj sceni?

– Kroz naša iskustva, sa raznim preprekama, počevši od ljudi s kojima smo svirali u bendu do onih ljudi koji nešto organizuju ili se pitaju za neke stvari. Što naš narod kaže, sto ljudi – sto ćudi. I pored toga, mnoge okolnosti utiču na opstanak jednog benda na ovoj nazovi sceni. Prepuno nemogućnosti, a premalo šansi da se uspe. Uvek su prisutni problemi: od opreme do prostora za vežbanje, od potražnje za novim članovima grupe do razumevanja sa istima, od jurnjave za klubovima gde bi smo svirali do potražnje kontakata za učešće na festivalima itd. Nažalost ima puno nerazumevanja i spoticanja od kojih čovek može samo da pobesni i odustane, a razlog tome je upravo vreme u kojem živimo i premalo prostora za prave i iskrene vrednosti.

Kako biste opisali trenutnu scenu, rokenrol i njegovu „misiju“? Nosi li ovaj žanr progresivnost i bunt?

– Domaća scena, šta je to? Nemam pojma šta se sad vrti od bendova. Ono što sam znao ili više ne postoji ili uz muku egzistira. Prepreka je bilo uvek, ali ih sad ima još više. To nešto što se zove scenom kod nas je veštačka tvorevina, prepuna svega i svačega, uglavnom gluposti i foliranja. Sad ću biti drzak i kritičan: danas imamo miks ovih matoraća koji su dojadili i Bogu i narodu i novih grupa koje su bledi pokušaji ovih pomenutih seniora. Jedan bućkuriš bezvrednog zvuka koji neko uporno gura i od kojeg mi ostali ne možemo da dopremo do to malo ljudi što žele da čuju nešto normalno. Kod nas je prisutan fenomen gde postoje dve scene – zvanična sa odabranim bendovima i ova paralelna gde smo mi. Ponekad se neko probije od nas do ove zvanične scene, ali odabrani su zastupljeni na TV i radiju, dok smo mi prisutni samo na internetu.

A rokenrol i bunt?

– Pod scena mislimo na ovu rok scenu koja je ionako mala da ne može biti manja, a kad kažemo nešto normalno, onda mislimo na bunt i progresivnost koji se očekuju od svakog zdravorazumskog i pravomislećeg bića. Rok postoji i postojaće da bi se svojim iskrenim i pravim kvalitetom suprotstavio ovom blesavom vremenu prepunom ludila i gluposti.

Sa kojim se problemima u kulturi, ali i civilizaciji ljudi suočavaju?

– Društvo i kulturu vidimo u očajnom stanju. LJudskosti nema nigde, vladaju pokvarenština i zloba. Sve ono najgore kod čoveka je izašlo u prvi plan i dominira. Kulture takođe nema, ili je ima u tragovima. Danas morate sami da se snalazite i tragate za kulturom, jer ova koja nam se nudi uglavnom je neki devijantni oblik koji razara ovo društvo više decenija. Tačnije, to je nekultura, ali nema predaje. Borimo se dalje da pobedimo u borbi protiv gluposti i ništavila.

U čemu je konkretno problem?

– Problem je taj što je danas sve dostupno, a ponajviše ono što ne treba i ne bi smelo da bude. Nažalost, puno površnosti i baš takvi se sadržaji forsiraju i truju mlađe naraštaje, pa se posle pitamo kako nemamo više nikakav sistem vrednosti i kvaliteta. Da ne mračim mnogo, dobrih ljudi i iskrenih duša ima i dalje, pa zato nema brige, stvari mogu samo da se menjaju nabolje u odnosu na ovu situaciju sada.

Kako se „muzički“ borite protiv tih problema?

– Kao što sam i rekao, stvaraćemo još, i svojim tekstovima kritički suprotstavljati surovoj stvarnosti. Trudićemo se svim silama da imamo što više uživo nastupa – jedino tako grupa i rokenrol mogu da postoje. Doći će do otrežnjenja, siguran sam, jer govorim iz iskustva. Znam koliko se ljudima smučilo da gutaju gluposti koje im se serviraju dugi niz godina. Željni su da čuju nešto novo, sveže i drugačije od svega dosad, samo nemaju kako, jer to do njih ne može da dopre od mulja koji se nameće kroz medije.