(FOTO) Bez selfija, mobilnih i maski – trenuci zaustavljeni u vremenu na fotografijama Dragana Teodorovića Zeka

Autor knjige i izložbe želeo je da na svojim fotografijama sačuva i prenese onaj duh i atmosferu iz 80-tih godina prošlog veka kada se na koncerte dolazilo bez mobilnih telefona i maski.

Iako bez njih, brojnih muzičara i grupa ne bi bilo ovih fotografija knjiga i izložba nisu posvećene njima, ako ih ima tek su u drugom planu – već publici. Zbog toga nije navodio koja je grupa, grad, zemlja ili godina u pitanju, već je sve posvećeno emotivnom susretu gledalaca sa izvođačima.

– Zbog toga je izložba jedinstvena. Obično, kada su koncerti u pitanju vidite fotografije kao „iz publike”. Objekti su okrenuti ka bini, izvođačima. A, ovde je obrnuto. Imate ugao kao da ste vi na bini, gledate publiku. Vidite ta osećanja da li neko plače ili se smeje, veselje, uživanje… emocija koju primaju. To je ona emocija koje izvođači na sceni, koji tu energiju „proizvode” primaju tokom nastupa od svoje publike, pojašnjava Zeko, dodajući da „izložba prati knjigu ili obrnuto”.

Trudio se da taj duh iz 80-tih prenese tokom tri decenije fotografisanja grupa i muzičara na nebrojenim događajima, festivalima, koncertima i turnejama.

– To je zaista bilo neko lepše i srećnije vreme. Pre svih ratova, mobilnih, pandemija… I, neće se nikada više ponoviti. Mobilni su „ubili” atmosferu i provod. Danas dođe čovek na koncert i samo se bakće sa mobilnim, slika selfije i gleda binu od 30 metara kroz kameru na mobilnom, smatra on.

Dodaje da još samo u Argentini, gde je bio krajem oktobra sa Emirom Kusturicom&The No Smoking Orchestra ljudi i danas na koncerte dolaze bez mobilnih i gadžeta već da se zabave, uživaju i provedu.

– Evo, i sada prilikom proslave tutule svetskog prvaka u fudbalu, detaljno sam pregledao snimke sa dočeka i nisam mogao da pronađem na njima nijednu osobu sa mobilnim. Svi su došli da odaju počast fudbalskim velikanima i uživaju u istorijskom trenutku a ne da se selfiraju, ističe Zeko, posle ko zna koje turneje po Južnoj Americi i koncertima u Kolumbiji, Čileu, Meksiku i Argentini.

Da je to zaista bilo neko lepše i srećnije vreme slaže se u autorskom tekst u knjizi i sam Bora Đorđević po čijim je stihovima Zeko naslovio svoju fotomonografiju i izložbu, dodajući da se zbog toga „oseća privilegovanim”.

„I jeste bilo lepše i srećnije. Nepotrebno je reći da je 80-ih godina prošlog veka jugoslovenska rok scena bila praktično treća na svetu, odmah iza engleske i američke, predvođena velikim autorima, sjajnim instrumentalistima, autentičnim i značajnim bendovima… Dobri Zeko i njegova kamera svedoci su tog vremena i onog što se dešavalo kasnije, a uspešno zadržalo duh 80-ih”, ističe Đorđević.

I on naglašava da svi ti bendovi, svirači, autori, nisu glavna tema Zekovih briljantnih fotografija.

„Glavni junaci su oni koji tim ljudima na sceni daju svoju dušu, ljubav, snagu, suze… publika (ne volim taj izraz, zvuči potcenjivački). Bolje rečeno, Zeko slika ljude koji su važniji od samih izvođača, koji nesebično daju sebe bez rezerve koji, povratnom spregom, prave koncert veličanstvenim događajem, dvočasovnom bajkom u kojoj se privremeno zaboravlja surova stvarnost koja nas okružuje”, kaže Borisav Bora Đorđević.

Po njegovom mišljenju slikajući okupljene, Zeko na najbolji način čini da se to neponovljivo lepše i srećnije vreme ne zaboravi.

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

„Naizgled malog rasta i skromnog nadimka, Zeko iza sebe ima stotine hiljada pređenih kilometara, ko zna koliko hiljada koncerata, renomiranih i manje važnih, ali uvek odrađenih profesionalno. Zeko je bio ton majstor, majstor za svetlo, binski radnik, prodavac karata, organizator… i šta sve ne, ali uvek isto – profy!”, napisao je Branislav Kovačević Cole povodom Zekove izložbe u kragujevačkom Narodnom muzeju 2006. godine.

Još kao tinejdžer aktivno je u svetu muzike od 1984. godine kada sa „Zabranjenim pušenjem” kreće na turneju. Tada je „Pušenje” gostovalo u njegovom rodnom Mostaru, a njihov menadžer Dragoslav Gane Pecikoza od njega je otkupio binsku rasvetu.

– Sa njom je „kupio” i mene i angažovao me da radim turneju. Imao sam 16 godina, bežao od kuće, iz škole, seća se danas sa osmehom Zeko tih dana od pre skoro četiri decenije.

U Kragujevcu se našao 1991. godine radeći Koncert za mir sa Neletom Karajlićem i Dinom Merlinom.

– Tada sam već imao ozbiljnu rasvetu i kamion i Preža i Cole iz SKC-a su mi ponudili da je otkupe. Još uvek su postojali OUR-i pa smo se dogovorili da „udružimo sredstva i rad” i da me isplate kroz plate tako što ću se zaposliti u Studentskom kulturnom centru. Moj otac je Kragujevčanin, imao sam ovde babinu kuću, tako da mi je to izgledalo prihvatljivo, priča Zeko dodajući da ga zbog toga sledeće godine nije zatekao rat u Mostaru kao što jeste njegovu majku i brata.

Fotografijom je počeo da se bavi još ranije, 1980. godine na radnoj akciji ORA Ibar-Lepenica u Prištini, gde je kao trinaestogodišnjak bio vodonoša.

– Tada je na radnim akcijama bilo obavezno da se pohađa neki kurs i ja sam se opredelio za fotografiju. Svoj prvi aparat – „smenu 8” kupio sam tada u Hali „Boro i Ramiz”. Njime su nastale neke fotografije kao tada popularne lokalne grupe iz Mostara „Šareno kamenje”, priseća se on.

– Kada sam 1999. godine krenuo na turneje sa Kusturicom i No smoking orkestrom Emir je nabavio jedan od prvih digitalnih fotoaparata, a već su počeli da se pojavljuju sajtovi. Pored tehničkih poslova od njega sam dobio i poseban zadatak da slikam koncerte, priča on, koji je tako „zabeležio” više od 800 njihovih nastupa širom sveta.

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Foto: Dragan Teodorović Zeko

Od prvog dana, takođe je bio i jedini zvanični fotograf Kusturičine opere „Vreme Cigana” i njegove fotografije se nalaze na omotima CD-a i DVD-a „Le Temps des Gitans”.

– Imao sam najboljeg profesora na planeti, Kusturicu, koji je objašnjavao sve stručne detalje – prvi i drugi plan, zlatni presek, odabir kvalitetnih fotografija, ističe ne bez ponosa Zeko.

Tokom pauza u Kragujevcu usavršavao se i kod poznatog kragujevačkog fotografa Nebojše Rausa koji mu je puno pomogao da zanatski sazri.

Ove nedelje fotografisao je, posle 23 godine rada, poslednji koncert „Emira Kusturice & The No Smoking Orchestra”.

Njegova fotomonografija „To je bilo neko lepše i srećnije vreme” završava se jedinom slikom sa maskom, nastalom na Bajaginom koncertu u Zagrebu posle korone. Atmosfera iz 80-tih nepovratno je nestala i sada „živi” samo na njegovim fotografijama.

– Nikada ništa više neće biti isto, sa setom zaključuje Zeko koji je ovu svoju knjigu posvetio prijateljima sa kojima je radio tokom ovih decenija od 1984. godine a koji više nisu živi.

Zekova izložba je pre kragujevačke imala svoju promociju u oktobru u Galeriji „Ozon” u Beogradu. Kragujevačka publika će izložbu u SKC-u moći da pogleda do 10. januara.

Posle Kragujevca izložba u februaru gostuje u Londonu na manifestaciji Mesec srpske kulture a potom u aprilu u Zrenjaninu.

Izložbe, fotomonagrafije, knjige, omoti…

Dragan Teodorović Zeko (56) izlagao je na više samostalnih i zajedničkih izložbi fotografije u zemlji i inostranstvu: BiH, Argentina, Italija, Češka, Poljska i Francuska.

Pre ove objavio je četiri fotomonografije: „Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra”, „Time of the Gypsies”, „Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 10 godina” i „Sibirski prozori”.

Njegove fotografije nalaze se i u knjigama „Rokopisi” Petra Pece Popovića i „Uživo autobiografija” Miše Aleksića, kao i na brojnim albumima CD i DVD izdanjima poput „Kemal Monteno i prijatelji – Uživo Beograd”, „Gladijatori u BG Areni”, „Le Temps des Gitans”…

Izdavač dvojezične (srpski i engleski) fotomonografije „To je bilo neko lepše i srećnije vreme” GMR doo Beograd (za izdavača Dragoslav Gane Pecikoza), recenzent Borisav Bora Đorđević a uvodni tekst u knjizi je napisao Petar Peca Popović. Urednik izdanja Ivan Arsenijević a odabir fotografija uradili su Predrag Ilić i Igor Đuričić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Tragedija pred kojom čovek može samo da zanemi: Saučešće Nikole Dašića, gadonačelnika Kragujevca porodicama žrtava u Novom Sadu

Maša Cvetković Ženska mreža (SSP): Od krivičnih dela femicida i osvetničke pornografije i dalje ništa

Koncertni ciklus „Istočnik” u Srbiji: Divna Ljubojević i Melodi u Sabornoj crkvi u Kragujevcu

Ima nešto što nas spaja i ove godine: Festival najboljih rakija u kragujevačkom Exclusive event centru