Bljesnula nova generacija autora

Zato i ne čudi da je žiri, na čelu sa Injarituom, bio pred veoma delikatnim i teškim zadatkom. I, kako je i sam rekao – nagrada je bilo jako malo, a veliki je bio broj onih koji ih zaslužuju. No, složićete se, bolje da je bilo tako nego obratno.

Iako su slavni i renomirani sineasti, koji su učestvovali u selekciji, samo potvrdili svoju reputaciju – od Kena Louča, Terensa Malika, Pedra Almodovara, braće Darden i dr., nova, mlađa generacija talentovanih autora je prosto bljesnula na ovom festivalu, svojim smelim i provokativnim ostvarenjima. I, čini se, da je žiri ove godine bio spremniji da afirmiše upravo njihova dela.

Zlatna palma je više nego zasluženo pripala korejskom reditelju Bong Joon-ho, za Parazita, fantastični triler o klasama, društvenom statusu i nepravdi. Sa makijavelističkim scenarijem, virtuoznom režijom i savršenom glumačkom interpretacijom.

Mati Diop, prva crna žena čije je delo uvršteno u kompeticiju, nagrađena je drugom najvećom medaljom – Grand prix-jem za inteligentan poetski i izazovni film Atlantik, u kome se bavi pitanjem migranata, sirotinje i kapitalizma. To je koliko delo bunta i besa, toliko i supernaturalna misterija.

Nagrada žirija pripala je ex-aequo dvojici angažovanih autora – Ladj Ly-ju za njegove fascinantne Jadnike i Brazilcu Mendosa Filhu za nadrealističko delo Bacarau. Veliko i zasluženo priznaje Ladj Ly-ju za njegov prvi film, koji je sinoć, svoje moćno i hrabro delo posvetio -„svoj sirotinji Francuske“.

Zlatna palma za režiju pripala je starim znancima festivala – braći Darden za njihovog Mladog Ahmeda, o islamskoj radikalizaciji jednog adolescenta. Iako je ovo vrsno urađen film, mislim da je žiri nagrađujući ga, pre svega želeo da podvuče i ukaze na izuzetan značaj teme koju delo tretira.

Druga žena koja je sinoć osvojila prestižnu nagradu je Celine Sciamma i to za scenario, za svoju izuzetnu romantičnu, istorijsku i kostimiranu dramu o ljubavi dve mlade žene – Portrait of the lady on fire. Imajući u vidu na kakav je odziv film naišao kod publike i kritike, očekivalo se da će se ona za ovaj svoj kinematografski biser možda i pridružiti DŽejn Kempion i osvojiti Palmu, ali i nagrada koju je dobila je već vrhunsko priznanje za njen izvanredan film.

Što se tiče palmi za glumačka ostvarenja, verovatno nijedna, pored Zlatne, nije primljena sa tolikim oduševljenjem i odobravanjem kao ona uručena Antoniju Banderasu, za njegovu briljantnu interpretaciju u filmu Bol i slava, Pedra Almodovara. Na neki način, svi su to doživeli kao nagradu obojici – i glumcu i personi koju je glumio.

Nagradu za žensku ulogu, osvojila je Emily Beecham, za ulogu naučnice, u hladnom, čudnom, futurističkom delu Mali Joe, Jessica Hausner.

Ovu listu nagrada, žiri je upotpunio i specijalnom pohvalom za delo palestinskog reditelja Eliu Silejmana – To mora da je raj, koje govori o identitetu i nacionalizmu. Žanrovski teško svrstivo, ali bogato humorom i finom ironijom.

Naravno nije bilo mesta za sve, tako da su bez nagrada ostali Ken Louč, Terens, Malik, Marco Belokio i dr., no, uverena sam da to neće nimalo smanjiti užitak publike u otkrivanju njihovih vrhunskih dela. Tarantinu, za koga se takođe očekivalo da će se pojaviti na podijumu sa nekom od nagrada, ostalo je da se uteši sa zasluženom palmom za svog psa.

Sve skupa, ovo je bio jako, jako dobar festival, i iznad svega veoma angažovan i to ne samo u zvaničnoj, već i u propratnim selekcijama. Klasna borba, nejednakost, rasne i socijalne razlike, migracija, ženska prava, zaštita čovekove sredine, itd.,itd, su bile glavna preokupacija sineasta. Drugim rečima – observacije o svetu koji je na ivici eksplozije!

Jer, ne zaboravimo, Parazit je jako moćan i uništava sve pred sobom!