Osećaj je uvek isti, i onda kad sam prvi put stao na festivalsku pozornicu, i sada kao svetski poznat i priznat virtuoz na trubi.
To se ne menja. Iako sam nastupao na mnogobrojnim festivalima, na različitim kontinentima i državama, ta atmosfera i energija koja vlada na bini ne može se opisati rečima – to jedino može da se doživi – kaže majstor trube Boban Marković, koga je ugledni engleski časopis „Songlajns“ (SongLines) svrstao među 50 najboljim muzičara na planeti.
Od koga ste učili da svirate trubu u koji je vaš najveći trubački uzor?
– Moji najveći trubački uzori, od kojih sam mnogo naučio, bili su Bakija Bakić i Junuz Ismailović. Ipak, najviše dugujem čoveku koji me je naučio da sviram to jest mom ocu, Dragutinu Markoviću.
Da li je tačno da vam uvek prilikom otvaranja festivala, kad se iz truba dve stotine trubača začuje himna “Sa Ovčara i Kablara”, krenu suze na oči? Kako se u tim trenucima osećate?
– Osećaj je neverovatan! Tačno je da, kad istovremeno grune dvesta truba, ne mogu da zadržim suze.
Guča će ove godine u potpunosti biti u znaku trube, neće biti komercijalnih sadržaja. Da li ste srećni zbog toga i da li smatrate da takav koncept festivala treba da se zadrži?
– Meni lično ne smetaju komercijalni sadržaji, ali mi je ipak jako drago što će ove godine festival u Guči biti kompletno u znaku trube. Dobro je i to što će se trubači, osim u takmičarskom delu, publici predstaviti i koncertima.
Ugledni engleski časopis Songlajns proglasio vas je najboljim trubačem sveta, i svrstao među 50 najboljih muzičara na planeti. Kakav je osećaj biti najbolji na svetu?
– To je zaista divno, što bi klinci rekli, osećao sam se kao Kristiano Ronaldo kad u finalu „Lige šampiona“ postigne pobednički gol.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
