Boris Vlastelica: Ne ložimo se na tehniku, već na kontakt s publikom

Dolazak Repetitora na scenu donosi novo vreme, prekretnicu u istoriji zvuka sa ovih prostora i naboj sirove i žestoke energije koja je iz mrtvila digla, u tom momentu, ušuškani rokenrol.

„Sveto trojstvo“ benda čine: Boris Vlastelica, Ana-Marija Cupin i Milena Milutinović, a povodom reizdanja prvenca, Boris nas vraća u momenat kada je sve počelo.

Vaš prvi album otvorio je drugu dimenziju na domaćoj sceni, kako se osvrćete na momenat njegovog nastanka, koliko je album slika/refleksija vašeg tadašnjeg života i generalno atmosfere koja se oko vas odigravala? Da li ste imali nekih problema prilikom njegovog izdavanja?

– Kad smo se pojavili dve-tri godine pre izdavanja prvog albuma podigla se velika prašina, tako da je bilo dosta iščekivanja kod publike. To je bilo vreme sa mnogo više infrastrukture za novi bend, postojao je Popboks, televizije su još uvek znale da puste poneki domaći spot, često i alternativnih bendova, radio-stanice su imale autorske emisije gde nije išla samo muzika koja prolazi fokus grupe, već šta god hoće DJ da pusti. Postojao je bermudski trougao SKC-DOB-Akademija, gde si kao nepoznati bend mogao da dođeš do nove publike jer ljudi su tamo išli kad je koncert, nema veze koji, čim je tu, nije loš. Od svega toga samo je Dom omladine kako tako opstao. Ostalo je pojelo tržište koje ostavlja sve manje prostora za nekomercijalne omladinske sadržaje. Bila je i velika glad za novim bendovima, a nije ih bilo puno, bar ne dobrih i mladih, tako da nas je sve to iznelo, da dođemo do prvih nastupa, publike, besplatnog snimanja i izdavanja albuma, štampanja i tako.

Koje emocije vam sada naviru pred ovaj koncert i promociju?

– Naviru razni fleševi na probama, nismo dugo, dugo neke pesme svirali, preko deceniju. Ali mišićna memorija je čudo, u prstima su i dalje.

Pretpostavljam da je album nastajao i da je sniman u BIGZ-u, videla sam da su stavili one zastore za renoviranje na njegovu fasadu… Da li biste podelili neke od vaših najdražih sećanja sa snimanja albuma, uspomene sa probi i svirki iz tog perioda?

– Album je nastao u BIGZ-u ali je sniman pola na Slaviji u studiju „Digimedija“ i pola u Puli u studiju „Partyzan“. Produkciju je radio Boris Mladenović iz Jarbola. Kao fanovi grupe Jarboli mnogo nam je značilo što nam je Boris bio zajedno sa Kojom na prvom koncertu u malom klubu SKC-a. Došli su da vide o čemu je hajp, i Koja je nakon toga napisao lepu pohvalu, a Boris je ponudio šta god treba da pomogne. Nama je trebao neko da nas spremi za prvi susret sa studijom, jer mi smo bili banda, koja je samo znala da se iživljava nad instrumentima, što je super uživo, ali kad god snimimo probno to je toliki haos, usporavnaje, ubrzavanje, da se izgubi ideja. Tako da smo sa Bomlom jedno mesec dana vežbali svakodnevno uz klik i razmišljali šta i kako da snimimo. Veliko mu hvala, bez njega bi taj proces bio još stresniji. Mi nismo tip muzičara koji se loži na tehniku, muziku, studio, već na kontakt sa publikom i tu razmenu koje nema kad snimaš. Tako da je on bio bitan da to usmeri.

Pesme sa tog albuma „Ja“ i „Pukotine“ našle su se u knjizi Petra Janjatovića „Pesme bratstva, detinjstva & potomstva: Antologija ex YU rok poezije 1967 – 2007“, a vi ste time postali najmlađi bend uvršten u zbirku…

– Pera je bio komša, njegova ćerka mi je drugarica iz osnovne, tako da sam mu ja čeprkao po kolekciji CD-ova dok nije bio tu. Prijavio sam mu da imam bend, čak me ljutilo što nas nije uvrstio u prethodno izdanje enciklopedije iako smo tada postojali možda godinu dana i imali tri snimljene pesme. Ali do sledećeg izdanja je shvatio. Čak je stavio fotku s našeg koncerta na omot četvrtog izdanja.

„Sve što vidim je prvi put“ – na šta ste u tom momentu aludirali nazivom i da li i dalje nosi isti smisao posle toliko vremena?

– Pa to je u isto vreme moja opsesivna misao tog doba, imao sam 17, 18, 19 kad sam pisao te pesme, sve što sam počinjao da razumem, sve što sam video bilo je na neki način po prvi put. Nekim kao odraslim očima, zrelijim pogledom. A savršeno se uklapa za ime prvog albuma tako da mi je danas drago.

Vaš koncert u Dragstoru je definitivno jedan od najjačih događaja godine, tada ste izveli novu pesmu „Crna“, pa za kraj možete da nam kažete na čemu trenutno radite, kako je na domaćoj turneji, kako planirate da natrpate sve ljude koji žele da vas čuju u Elektropionir, jer mislim da ćemo kipeti do one rampe na ulazu u Cetinjsku, i da li je „Crna“ na neki način povezana sa „Crvena“, sem što su obe nazvane po bojama?

– Izvešćemo novu pesmu i u Elektropioniru, da bude rez sa prvih na poslednje pesme po nastanku. Na domaćoj turneji je sjajno, svuda je više ljudi nego pre, uželeli smo se i mi i publika. A za Elektropionir, biće frka, ali organizator nam je obećao samo 200 karata da će da bude, da ne bi bilo pakleno. A razmišljamo i o još jednom sutradan, ali o tom potom. Hmm, a da li je „Crna“ povezana sa „Crvenom“, dobro pitanje. Iskreno nije, ali mogli bismo da nađemo nešto pa da pričamo kako jeste, kako smo od početka to konceptualizovali. Hvala na predlogu.