„Bacanje kamena na sve koji su nedostojni, to tako liči na Džonija“: Danasovi sagovornici o besplatnom Štulićevom albumu

Da je neko to učinio šezdesetih i sedamdesetih godina, dok su muzičari pristojno živeli od prodaje svojih ploča, na to bi se gledalo kao na kulturološki revolt. Danas, kada se muzika sluša preko YouTube-a, diskutabilno je da takav čin nosi istu težinu. Sem ako nisi Džoni Štulić.

Frontmen Azre je ceo album postavio na svom Facebook profilu, a Danas je upitao sagovornike za komentar.

– To tako liči na Džonija – odgovara Petar Peca Popović, novinar i muzički kritičar.

Da kod Štulića ništa nije tržišno već mitološki, primećuje Branko Rosić, zamenik urednika Nedeljnika, muzičar i pisac.

– Sve tržišno je kraće od trajanja mitova. Osim toga, već je jednom pobedio na tržištu kada je u Zagrebu platio najveći porez – ukazuje Rosić.

Ivan Lončarević, radio voditelj osnivač izdavačke kuće/koncertne agencije i radio podkasta Pop Depresija primećuje da svako vreme ima svog šerifa iz Notingema i svog Robina Huda, pa da tako treba gledati i na ovaj potez Džonija Štulića da album „Osveženje“ objavi besplatno na Fejsbuku.

– Meni je tu muzika najmanje bitna, tj. pesme koje se nalaze tamo, više je stvar principa i integriteta. Višedecenijski sukob s izdavačem postoji i Džoni ne želi kompromis i jedino što ga zanima je da mu se svi skinu sa grbače i da prestanu da zarađuju na njegovim pesmama. I sve ostalo je manje bitno – zapaža Lončarević.

On dalje pravi paralelu i dodaje da „Aleks Čilton sa Big Star ima na albumu „Sister Lovers“ pesmu „You Can’t Have Me“, kojoj je lajtmotiv „You can’t have me, not for free“ i smatra da i se na ovo treba gledati kroz taj stih.

– Ja ovo razumem kao „daću svoju muziku besplatno svima, nekome će da se dopadne, većini neće, ali vi koji ste od mene napravili svoju potemkinovu imperiju, vama ne dam ništa“. Mislim da je i škrbava kućna produkcija tu isto neki vid protesta, baš kao i izbor pesama, obrada koje je snimio i citiranje samog sebe – kaže Lončarević i zaključuje: „U nekoj sledećoj iteraciji ne bi me iznenadilo da Džoni obradi npr. Darkvude i „Sistem“, jer ovo jeste bacanje kamena na sve koji su nedostojni“.

– Verovatno je u pitanju protest – primećuje Vladimir Marković Krakov, gitarista benda Presing.

Prema njegovim rečima, kad se neki autor odrekne prihoda od svoje muzike, to može da bude marketinški potez, što u Štulićevom slučaju pretpostavlja da nije, ili je izraz nezadovoljstva postojećim sistemom plaćanja u kom autor dobija mrvice.

– Štulić ima istoriju ogorčenosti u odnosu na stari, jugoslovenski sistem tantijema, ne vidim kako bi aktuelni, još gori i nepravedniji međunarodni metod naplate mogao da mu prija. S jedne strane, Youtube, Deezer, Spotify i mnoge druge platforme postali su mesta gde je nemoguće na miru poslušati muziku bez mentalnog terora reklamama, što ujedno znači da sve bolje zarađuju, s druge strane, uslovi za autore su sve lošiji – zapaža muzičar.

On se dalje pita šta činiti, ali i dodaje da je ipak navijački orjentisan kada je besplatno slušanje muzike u pitanju.

– Šta mi tu možemo? Pa eto, neki odluče da uopšte ne učestvuju u tome. To nije laka odluka, jer muziku nije ni lako ni jeftino proizvesti. Ipak, postoji platforma koja je zaista fer i prema autorima i prema slušaocima, a ne smara reklamama – to je Bandcamp. Voleo bih da ona „pobedi“ – zaključuje Krakov.