Foto: EPA-EFE/ SANDER KONING POOLDvesta miliona televizijskih gledatelja, toliko je bar bilo u prve dve polufinalne večeri, i onih tri i po hiljade uživo, večeras će otpratiti finaliste ovogodišnje pesme Evrovizije.
Njih više od 20, po deset iz svake polufinalne večeri koji su prošli „žreb“, odnosno glasovima publike stigli do finala i onih još nekoliko koji učestvuju „po difoltu“, kao predstavnici zemalja osnivača ovog televizijsko-muzičkog takmičenja.
Među njima su i predstavnice Srbije, nazvane Huricane (Uragan), sa pesmom „Loco, loco“, kojoj nisu davane blistave prognoze pre preksinoćnjeg nastupa, ali su one ipak prošle. Kao što nije prošla Albina iz Hrvatske, a po tvitovima tamošnjeg predsednika ili stručnog mišljenja ovdašnje pevačice Ane Bekute tako se nešto nipošto nije smelo dogoditi i zato je ovo takmičenje nazvano i – prevarom.
Ali, tako to biva uvek kada je u pitanju spoj politike i estrade.
Doduše, kada je bilo mnogo značajnije da li ćemo od Sovjetskog Saveza dobiti glas, u taj se posao nisu mešali niti ga komentarisali predsednici, bar ne javno. Ali, kakva vremena, takva politika.
Ipak, biće zanimljivo videti ko će Srbiji nakon što su ispale Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija večeras davati glasove, izuzevši opet gledalačku dijasporu u tim zemljama i svuda širom sveta.
Da li će možda albanski žiri učiniti tako nešto ili će nam poene obezbediti „braća Rusi“ a možda je, duma gledalac ovdašnji, u interesu zemalja Evropske unije da preteknu Rusiju i da nas nagrade baš one.
Toliko o „tehnici“, a što se „umetničkog dojma“ tiče već je to sve bezbroj puta viđeno i verovatno upravo tu nepromenljivost mnogi fanovi ovog događaja vole – pompezna scenografija, još pompezniji kostimi, nastupi koji moraju biti „atraktivni“, pa tako zalutaju i bendovi koji se deklarišu kao metalski, pa melo etno, neizostavno i čudni spojevi modernog i folklora, provuče se tu i poneka melodija i nešto muzike koja najčešće pravu recepciju ima tek kad takmičenje prođe.
„Mi“ i Albanci pevali smo na maternjim jezicima, doduše u našoj pesmi osim „Loco, loco“ (vrlo srpski) i nije se moglo mnogo šta od tog jezika čuti, ali možda je to recept za prolaz dalje. Ima nešto u tome da se u Evropi začuju svi njeni jezici, makar jednom godišnje, na jednom mestu, ne kao kakofonija Vavilonske kule nego kao najskladnija simfonija različitosti.
I, da, Crna Gora bila je tu ako znamo da u Huricane peva i kćer Nenada Kneževića Kneza, a Sanja Vučić, to smo utvrdili još neku godinu ranije, nije u srodstvu sa svojim čuvenim prezimenjakom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
