Da li su to bili Bitlsi? 1Foto: Library of Congress / Public Domain / Wikimedia Commons

Početkom februara 1977. začas se čitavom Amerikom pronela vest da su se ponovo okupili Bitlsi, odnosno da su snimili novi album „3:47 EST“ objavivši ga pod pseudonimom Klaatu. Na ovu priču su te godine naseli mnogi njihovi fanovi, novinari i radijski di džejevi koji su kasnije objašnjavali da su te informacije imale puno „mesa“, te da je u njih bilo lako poverovati.

Priča se temeljila na sledećem. Bitlsi su sredinom 1966. godine snimili album koji je trebao da nasledi „Revolver“. Studijski snimci su, međutim, zagubljeni, a četvorka nije želela da ponovno snima isti album bez Pola Mekartnija koji je (navodno) poginuo u novembru te godine. Zbog uvođenja Mekartnijevog dvojnika, preostali članovi su otkazali predviđenu turneju i započeli snimanje novog albuma, odnosno „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ (1967), što objašnjava promenu imidža i dugu pauzu između albuma. „The Long And Winding Road“ iz 1975. trebalo je da bude dokumentarac o Bitlsima, ali zaživeo je tek 1995. kao „The Beatles Anthology“. Međutim, u jednom istraživanju za potrebe filma pronađeni su oni zagubljeni snimci i grupa odlučuje da objavi album kao uspomenu na „preminulog“ Pola Mekarnija. Objaviće ga bez ijedne fotografije benda, bez imena članova benda, bez imena autora pesama, bez imena producenta, bez ijednog relevantnog podatka koji bi mogao otkriti o kome se radi. Želja im je bila da album zaživi zbog muzike i pesama, a ne zbog činjenice da iza njega stoji slavna liverpulska – u ovom slučaju – trojka.

Za pseudonim su odabrali ime Klaatu, a za ime albuma „3:47 EST“. Uoči Božića 1976. godine, muzičkom novinaru Stivu Smitu u prodavnici ploča pažnju je privukla jednostavna naslovnica sa suncem. Čim je preslušao album došao je do zaključka da sve neverovatno mnogo podseća na ono što je već toliko puta čuo, na Bitlse. Jedino poznato na ploči bio je naziv izdavačke kuće – Capitol Records. Pozvao ih je, upitao za Klaatu i dobio odgovor da je reč o grupi čiji je identitet tajan. U isto vreme, Čarli Parker lokalni di džej iz Providensa, zavrteo je jednu pesmu grupe Klaatu i odmah bio zatrpan pozivima slušalaca koji su bili uvereni da su upravo čuli novu pesmu „liverpulskih buba“. Smit je nastavio da istražuje poreklo albuma i grupe verujući da je reč o otkriću godine. Smit je ubrzo objavio članak „Could Klaatu be the Beatles? Mystery is a Magical Mystery Tour“ u kojem je postavio jednostavnu tezu: ili je reč o Bitlsima, ili o njihovim članovima i njihovoj saradnji s drugim, nepoznatim izvođačima ili je reč o nepoznatom, ali genijalnom i talentovanom bendu. Misterija je imala pozitivan rezultat za Capitol Records – u osam nedelja svoj primerak albuma „3:47 EST“ kupilo je 300.000 ljudi. Uzalud je sa druge strane Atlantika časopis The New Musical Express pisao kako je „gluvi novinar-idiot započeo glasine“. Čak je i menadžer grupe Klaatu Frenk Dejvis reagovao nakon što je uvideo da je šala otišla predaleko – izdao je saopštenje kako Klaatu nema nikakve veze sa Bitlsima, ali album se i daljekupovao.

Ali, naravano Klaatu nisu bili Bitlsi. Čak nisu bili ni engleski bend. Nisu bili ni kvartet. Bili su rok trio iz Toronta. Otkriveni su tako što je izvesni novinar istražujući na čije ime glase autorska prava pesama s albuma nabasao na tri nepoznata Kanađanina. Cenu histerije grupa je platila vrlo brzo: časopis „Rolling Stone“ izveo ih je na stub srama 1977. i svi idući albumi zabeležili su mizernu prodaju, te su Klaatu svoju priču neslavno zaključili 1981. godine.

„Od prvoga dana želeli smo da budemo anonimni, ne da bismo prevarili bilo koga, već smo želeli da muzika govori sama za sebe. Bili smo mladi i prepuni ideala“, objašnjavao je kasnije član grupe Džon Volšuk. On je ponosan što je autor pesama koje su kako kaže „očigledno bile dovoljno dobre da ljudi pomisle kako su ih napisala verovatno dva najveća autora svih vremena: Lenon i Mekartni. Stoga gledam na to kao na svoje najveće dostignuće“.

Reizdanja albuma Džona Lenona

Svih osam samostalnih studijskih albuma Džona Lenona nedavno su remasterovani i pripremljeni za objavljivanje. Albumi „John Lennon/Plastic Ono Band“ (1970), „Imagine“ (1971), „Some Time In New York City“ (1972), „Mind Games“ (1973), „Walls And Bridges“ (1974), „Rock’n’Roll“ (1975), „Double Fantasy“ (1980) i „Milk And Honey“ (1984) biće objavljeni 9. oktobra – na dan kada bi da je još živ legendarni Bitls proslavio svoj jubilarni 70. rođendan. Albume je u legendarnom Ebi Roudu u Londonu i Avatar studiju u Njujorku opremao je tim tonaca, a njihov skorašnji izlazak oduševljeno je pozdravila Lenonova udovica Joko Ono.

– Nadam se da će ova reizdanja uspeti da dotakne celu novu generaciju slušalaca sjanje muzike mog supruga i to baš u ovoj vrlo posebnoj godini – izjavila je Joko. Albumi će biti objavljeni na CD-u i digitalnom formatu. Ukupno 121 pesma će se naći na njima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari