Danas bi imao 64 godine: Milan Mladenović – pevao o tamnom talasu, zemlju koju voli i o ljubavi

Da je živ, Milan bi danas imao 64 godine. Ne znamo šta bi radio, ni čime bi se bavio, mada kada je umro 5. novembra 1994. godine mnogi koji su ga voleli bili su možda skloni da pomisle da je dobro što neće nastaviti da svedoči opštem raspadu sistema vrednosti i zajedničke zemlje koju je voleo. O tom tamnom talasu koji nadolazi je pevao, i o zemlji koju voli i o ljubavi najviše.

Nagradu „Milan Mladenović“ dodeljuje istoimena Zadužbina, koja je osnovana prema nalogu koji je u svom testamentu ostavila Milanova majka Danica Mladenović. To je jedini ispravan način na koji se čuva uspomena na ovog retko plemenitog, talentovanog i jedinstvenog čoveka.

Mladenović je poznat kao frontmen grupe Ekatarina Velika sa kojom je izdao šest studijskih albuma. Rođen je 1958. godine, a svoje muzičke korake započeo je još kao dete, a iz tog statusa ostvario je i prvi veći uspeh.

– Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole, tada mi je otac kupio akustičnu gitaru i upisao me u muzičku školu. U to vreme voleo sam mnogo da čitam, čitao sam Aleksandra Dimu i avanturističke romane. Bitlse sam slušao najviše, podsećao se Mladenović u jednom razgovoru za emisiju “Tri želje za zlatnu ribicu”.

Nakon prvih ozbiljnijih uspeha sedamdesetih godina u bendu “Limunovo drvo” sa kojim je nastupao po gitarijadama, u SKC-u i Domu omladine. Iz korena ove grupe izrasta pank sastav novog talasa “Šarlo akrobata” u postavi pored Mladenovića su svirali Dušan Kojić Koja i Ivica Vdović Vd. Veoma kratko obitavanje na muzičkoj sceni, a taj period obeležile su numere “Ona se budi”, “Mali čovek” i neprevaziđena stvar “Niko kao ja”.

– Kada smo se upoznali Koja i ja, on je tada bio klinac, nosio je afro frizuru i bio je mnogo lakši, sada je onako stamen za videti. Osamdeseta, osamdeset prva to su bile dobre godine, sa talasom žurki, sa krugom ljudi koji se ludo zeza, visi u vazduhu neka dobra atmosfera. Svi smo bili zajedno, imali smo simpatije za svoje bližnje i komšije, kolege. Svi su tada govorili hvalospeve za svoje kolege po intervjuima, a ne kao danas što se pljuju, pričao je 1992. godine u intervjuu za TV Poster Milan Mladenović.

Pred kraj 1981. Mladenović formira bend “Katarina II” sa prijateljima i muzičarima iz prethodno navedenih grupa, tu prvi put sa njima svira i klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi.

– To je bilo jako lepo, ljudi su bili ljudi, a nisu bili podeljeni na nacije, na razna politička stremljenja, na ovo ili ono, govorio je Mladenović.

Nakon izdavanja istoimenog albuma, gde su mesto našle pesme “Aut”, “Jesen”, “Radostan dan” i druge, usled nesuglasica bend se raspada i stvara se “Ekatarina Velika” popularnija pod nazivom EKV, koja će Mladenovića i Magi uzdići do kulta.

– Prvi album je ono što jeste Ekatarina Velika, pesme su iskrene i jako predane. Mi smo bili baš entuzijasti, putovali smo po celoj Jugoslaviji, svirali smo za džabe, mislim da je to jako lepo vreme bilo. Krenuti u jedan sat noću iz SKC-a da bi stigli u Zadar u četiri popodne. Magi je jedna hrabra osoba koja je mnogo uticala na mene i ovo što radimo. Stvarno je hrabro izgurala sve ove godine. Mnogim ljudima je bilo dosta, nisu mogli fizički ili psihički da podnesu to, bio je to izvestan napor kome se nije nazirao kraj. Mi nismo ni situirani kako treba, sviramo za bobice. Ali ona ostaje tu i ostaje sa mnom, prisećao se Mladenović za TV Poster pre 25 godina.

Nizali su se albumi “Ekatarina Velika”, “S vetrom u lice”, “Ljubav”, zajedno noseći vanvremenske pesme “Kao da je bilo nekad”, “Oči boje meda”, “7 dana” i druge hitove. Mladenović je insistirao da se pesme EKV-a ne uzimaju kao poezija i da se ne odvajaju od muzike.

– Pesme nam nastaju na probama, kada počinjemo svi zajedno da sviramo i to su najbolje pesme kao “Par godina” ili tako neke, naveo je tada Mladenović.

Album iz 1986. godine, „S vetrom uz lice“, na kojem se nalazi verovatno najslavnija Mladenovićeva pesma „Ti si sav moj bol“, lansirala je grupu na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde je sa Mladenovićem kao vođom ostala sve do 1994. godine, izdajući seriju uspešnih albuma.

Zajedno sa ostalim članovima benda, Mladenović se 1985. godine pojavio u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“, a sledeće godine i u filmu Darka Bajića „Crna Marija“ gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao kompoziciju „Bus Station“.

Krajem osamdesetih napisao je muziku za jednu pozorišnu predstavu, a 1992. godine s članovima grupa „Partibrejkers“ i „Električni orgazam“ formirao je sastav „Rimtutituki“, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu, i sa kojim je snimio singl „Slušaj ‘vamo!“.

Singl je objavio Radio B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

Mladenović je 1994. godine otišao u Brazil i tamo sa prijateljem Mitrom Subotićem Subom snimio album Anđelov dah, čije objavljivanje nije dočekao, jer je usled raka pankreasa preminuo 5. novembra 1994. Mnogi članovi grupe EKV više nisu danas među živima – Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara, Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine, Ivan Vdović 1992. i Dušan Dejanović 2000. godine što pokazuje tragičnu sudbinu ovog benda.

Međutim, Mladenovićeva borba za sreću i nastojanje da se živi od ljubavi doveli su njegov lik na majice današnjih klinaca, poput lika Če Gevare.

– Za kraj bih rekao samo to da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio tako neozbilnjoj stvari kao što je rokenrol, mislim da nisam mogao poštenije i iskrenije da potrošim te godine, zaključio je Mladenović u intervjuu koji je objavljen 1992. godine.

Milan Mladenovic (36) je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegovom smrću „Ekatarina Velika“ je prestala da postoji.

Milan Mladenović je dobio ulice u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, a u Beogradu pored ulice, plato ispred beogradskog Doma omladine u centru grada nosi njegovo ime.

Po čemu oni pamte „dečaka iz vode“?

Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa

Kao prvo, dobar čovek je u pitanju. Kao drugo, super muzičar, super pevač, super gitarista je u pitanju. Kao treće, čovek koji je imao svoje ideale, čovek koji je imao svoj stav o svemu, znači čovek kojeg ne možeš naći više tako lako. Znači, velika ličnost.

Petar Janjatović, rok kritičar i novinar

Ja ću ga pamtiti po periodu kad je Katarina II nastajala i kada su pripremali svoj prvi album i kad mi je sa toliko entuzijazma i sreće donosio demo snimke. Ta ploča se jako lepo zaokružila i čini mi se da je to bio njegov prvi ulazak u ono što bi moglo da se nazove organizovana pop pesma i da je kroz to nastavio neke bitne stvari koje je radio zajedno sa Šarlom. Eto, ta njegova svetlost u očima kad se to radilo najviše mi je ostala u sećanju.

Aleksandar Žikić, muzički novinar i publicista

Milana se osim po blagosti u tonu i očima, sećam pre svega po tome što je svaki put kad bih ga sreo odavao utisak čoveka koji se razvija i napreduje. Po tome što je istovremeno poštovao i bližnjeg i svoj talenat i po odsustvu banalnosti.

Momčilo Moma Rajin, istoričar umetnosti

Kao veoma talentovanog i upornog mladog čoveka koji se stihovima, snažnim glasom i gitarom, suprotstavljao svemu silom nametnutom. Od ideologije i politike do pitanja smisla ljubavi i samog života. I u svom kratkom, ali plodnom, životu ostavio pregršt uverljivih dokumenata važnih kako tada, tako i danas.

Nagrada Milan Mladenović dodeljuje se svake godine na dan Milanovog rođenja, 21. septembra. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 3.000 evra. Milanova nagrada je regionalna i pravo da konkurišu za nju imaju autori i izvođači sa teritorija svih bivših jugoslovenskih republika, za pesmu objavljenu između 1.7.2021. i 31.5.2022, bez posebnih žanrovskih ograničenja. Pesme koje konkurišu za Nagradu mogu prijaviti autori, izdavači ili interpretatori.