Danas bi imao 64 godine: Milan Mladenović – pevao o tamnom talasu, zemlju koju voli i o ljubavi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala za tekst. Mala ispravka Ona je Margita Stefanović – Magi.

   1. Princ rokenrola.i kad je gotovo ,za mene znaj tek tada je pocelo.

2. I dalje se naježim svaki put kada ovo čujem. Da su kojim slučajem živeli i radili u engleskom govornom području, bili bi svetske zvezde. Respect Forever!

3. Deca komunizma su imala mnogo razloga da budu narkomani….U tim gidinama nije bilo in da budeš pametan već da se Šutneš….što bi tada rekli.Kao i svi koji su imali mogućnosti da tada prate svetske trendove pogrešili su uvizboru snabdevača.Njihovi idoli i danas pevaju zahvaljujući čistoj drogi.Šteta briljantni mladi ljudi potrošeni zbog zablude..

   1. Pojedina deca rekao bih. Deca armijskih oficira i policajaca, grupa kojoj je pripadao i ovaj nesrecnik. Ostala deca komunizma su morala da se paze i drze podalje od droge jer su tate ovih bili na duznosti a pendrek, ta cudna vaspitna sprava, je bio najjaci argument u borbi protiv narkomanije. I sve bi to bilo opravdano da cuvajuci socijalizam od spoljnih neprijatelja nisu zaboravili na sopstvenu decu. Mislim da se dize prevelika prasina oko ovog tipa i slicnih njemu. Ali takvi smo mi bez obzira kojoj opciji pripadali imenilac nam je isti.

   2. Nekad je bolje cutati nego pisati priglupe komentare pune mrznje i ogorcenosti…bas me zanima sta si ti stvorio u svom zivotu, verovatno jedno veeeeliko nista:) pozdrav iz inostranstva…

   3. Bez moralisanja. Moral je za popove, a ne umetnike. Živeli su svoju muziku i to je to. Oni su koristili drogu, a Hemingvej apsint. Sve to je privilegija velikih umetnika, ali ne bi trebalo da bude i običnih smrtnika.

4. Niste objavili moj komentar, ali drago mi je što ste ispravili greške na koje sam vam ukazao. Sve najlepše. Pozdrav 🙂

5. Svake godine kad vidim ovu vest ("XY godina od smrti Milana Mladenovica", btw uvek isti tekst, samo se godina menja), pomislim – zar je vec novembar.

   1. ubi nas nekrofilija

      1. Stvarno? I kad ti umre majka pa ti nedostaje, oces i to da zoves nekrofilijom?

         1. Ma ne, samo od drugog kolena

6. Svaki pogled na Dom omladine u Beogradu podseti me na intrigantnog i samosvojnog Milana, a onda neizostavno na slobodan život koji su svi zajedno stvorili. To je ono kada čovek ima svet u duši, nesputano stvaranje i prijatelje da naprave herojsku družinu. Autentični do samog životnog kraja, zaslužili su u najmanju ruku da se Dom omladine, ili možda SKC, nazovu po njima. Hvala im.

   1. Malo je! Novi Beograd (sa Zemunom i prigradskim opštinama) po njima nazvati!

7. Evo odlomka iz moje knjige „Jevanđelje po istvni“, iz prvog dela naslovljenog „Duhovno stanje vremena“:Rok pokret je zahvatio na vreme i našu mladež. No tek osamdesetih godina prošlog veka pojavio se sin Božjeg duha, ravan Isusu – Milan Mladenović. Kao Isus, on će se voleti sa svojom M.M. „Lepotu u njemu ni jedna muka nije mogla da ubije. Naprotiv, teskoba i bol su mu samo ‚pomagali‘ da iz sebe izvuče još lepša dela“. Zato je i pevao: „U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo!“ Ili: „Ja sam oduvek spavao, s tvojim imenom na usnama, ti si oduvek spavala, s mojim imenom na usnama. I kud god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci, i kada želim nešto da kažem, ja kažem mi. Ljubav, ljubav, ah, ljubav!“
   I danas svesno budni čuju kako odjekuje vrisak i vapaj „Dečaka iz vode“: „Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak…“ Deo benda EKV, na čelu sa Milanom Mladenovićem i Margitom Stefanović, uložiće svoje živote u oboženje Čoveka. Oni poručuju: „Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak.“ Naravno, na Milanovu dušu uticao je i rat između Srbije i Hrvatske, jer mu je otac bio Srbin a predobra i lepa majka Hrvatica iz primorskog grada – Makarske.

8. Generacija rok i hipi kulture su i članovi Nobelovog komiteta za književnost, zbog čega su mogli lako da odluče da dodele nagradu jednom od najvećih svetaca vremena bogojavljanja – vremena bit, hipi pokreta i rok kulture – Bobu Dilanu. Dilan se danima nije odazivao kako bi pokazao da on i oni nisu isto. Kasnije se javio da se zahvali, da bi potom odgovorio da neće moći da prisustvuje svečanosti. A na pitanja zašto nije odgovarao, ćutao je. Na zadnjem koncertu održanom u Las Vegasu na kraju je otpevao pesmu „Why Try to Change Me Now?“ („Čemu pokušaj da me promene sada?“), što se tumači kao njegov neugašeni bunt protiv establišmenta i vladajuće svesti, uključujući i Nobelov komitet za književnost.
   Naši mladi i ne znaju zašto nose pocepane farmerke. Nema od koga da doznaju da to ima veze i sa Dilanovom Nobelovom nagradom za književnost. Dilanove kolege su leta 1969. priredile najveći protestni koncert protiv ubijanja i uništavanja u Vijetnamu od strane imperijalne sile SAD. Trodnevni rok koncert nazvan je po mestu Vudstok, u oblasti države Njujork. Koncert su morali dugo da pripremaju, jer su se sotone protivile, pa su rokeri morali da nose iste pantalone više dana, te su im se pocepale. I hipici su doputovali sa pocepanim farmerkama i nastavili su da ih takve nose u svakoj prilici. Hipici su nasledili duh bit pokreta i njihovog boga Čarlsa Bukovskog, koji je poručivao: „Što mi je manje trebalo, bolje sam se osećao.“ To je nateralo kapitalističke sotone da počnu da proizvode i prodaju pocepane farmerke! Sada ih nose i talentovani, ali i imitatori, okamenjeni umovi.
   Među najpoznatijim izvođačima na Vudstoku bila je i pokojna Dženis Džoplin, od koje se očekivalo da će naći svog Isusa kao što ga je našla Marija Magdalena. I Dženis je pripadnik je umrlih Kluba 27. Kod Boba Dilana je razum nadvladao osećajnost, te nije nastupao na koncertu jer je 1966. godine blizu Vudstoka, gde je imao svoju vikendicu, doživeo tešku saobraćajnu nesreću pa je sebi obećao da tamo više neće odlaziti celih osam godina.
   I posle dugo pripremane i održane trodnevne manifestacije, pobune duha bita, hipi i roka tražeći miran život umesto rata, ubijanje i razaranje u Vijetnamu i okolnim državama nije prestajalo. Za vreme dok vlastodršci oblače mladiće u nove unifome, pa ih avionima i brodovima šalju na azijski kontinent, odakle se neki vraćaju u mrtvačkim sanducima ili u invalidskim kolicima, pobunjeni mladi postaju još agresivniji u ponašanju. Prvo iritiraju oblačenjem i izgledom, kao i u muzici. Godine 1974. hroničari će zabeležiti novi pokret pobunjenih mladih nazvan pank estetika. Pocepana odeća okićena zihernadlama, upečatljiv nakit i šminka, sa frizurom jarkih boja zaštitni su znak tog žanra. No, mora se reći ono najvažnije, pank je društveno angažovan. Popularna kultura se rađa iz radničke klase, odakle se regrutuju mladići za ratove. Osim u muzici, pank će početi da se manifestuje i u drugim vidovima umetnosti.
   Od tada mladi u SAD žive u paralelnom društvu, sa porukama pisanim i pevanim, i sa ponekim žestokim javnim protestom kakva je bila opsada Vol Strita u Njujorku oktobra 2011. Tada je policija premlaćivala, zatvarala ili transportovala u druge gradove velikog sistema SAD kojim vladaju sotone, za koje je čovek sredstvo i objekat za eksploataciju.

9. Davanje najlepseg Trga u Beogradu je podgrevanje laznog mita o jednom narkomanu,koji je zavrsio zivot pre vremena,jedino govori o moralnom stanju naseg prevarenog naroda.
   Na ovakvim tragicnim likovima,niko u svetu ne pravi svoju kulturu i istoriju.
   Ne znam i nije mi poznato da je svetski priznati Dzimi Hendriks, negde u svetu dobio ulicu ili trg. Mozda neki privatni kafic unajboljem slucaju diskoteku.
   Sudbina narkomana je kletva za najblizu familiju i one koji su ih voleli. Od toga se ne moze pobeci,jer je to njihov izbor i na kraju nasusna potreba.

   1. Znas sta je gore nego biti narkoman – biti fasista.

   2. Da si ti meni živ i zdrav…

   3. Najlepši trg u Beogradu nosi ime, a na njemu je i najveći spomenik, najvećem hokštapleru i srpskom zločincu, Radikalu, Nikole Pašića. Ova istina dikazuje zašto su još uvek na vlasti takve štetočine. To su njegovi unuci i praunuci. Jadna Srbadijo! „Neznaje je jedini porok“. (Alber Kami)

10. „Rođen je 1958. godine, a svoje muzičke korake započeo je dosta ranije“- Da li se to Milan počeo baviti muzikom i pre nego što je rođen? Solidan tekst, lepo je da se neko seti godišnjice, sve je to OK, ali molim vas da pročitate tekst pre nego što ga objavite, puno nesuvislih rečenica, slovnih grešaka, itd. Nije vaš nivo, čitaju vas misleći ljudi.

11. „XY godina od smrti Milana Mladenovica“
    Sta, zar je vec novembar?

12. Sećam se tog 05. novembra ’94. Te večeri sam prvi put bio na svirci u KST-u, svirala je grupa Svarog. Malo pre početka nastupa na sejdž je izašao tadašnji šef KST-a Zlatko i saopštio svima da je Milan preminuo. Kao da je bilo nekad…

13. Zauvek ćeš biti u našim srcima, veličino. Hvala ti za sve. Najlepše je što i dan danas i zauvek ću slušati EKV. Gledao sam te 4 puta live, imao sam tu privilegiju.

14. Da nije Crkva kao institucija u službi države zloupotrebila ideje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem dvadesetom veku, prvo kao bit (beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji – u megapolisu Njujorku i nestvarno lepom San Francisku. Bit duh je nastao u zagušljivim barovima, gde su nastajale slobodne misli potopljene džez improvizacijama, kada je um upućen samo na svoje kreativno. Na stvaraoce bit generacije, osim američkih transcendentalista, uticali su engleski romantičari, verovatno i ruski, i francuski nadrealisti. Najznačajniji događaj za bit pokret je onaj koji se desio u „Six Galeri“ u San Francisku 1955. godine, kada je Alen Ginsberg pročitao svoje remek-delo pesmu „Howl“ („Urlik“), koja je izazvala do tada nepoznate emocije. Protiv izdavača je pokrenuta optužnica jer je pesma opscena. Prvi stih glasi: „Video sam najbolje umove svoje generacije uništene ludilom, gledaju histerično goli…“ Tu je i najuticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom: „Činilo se da čovek ima samo dva izbora – živeti u užasu ili biti propalica.“
    Deca su se rađala i rasla u poludelom svetu posle apokaliptičnih svetskih ratova, od kojih se Drugi svetski, zbog 55 miliona poginulih, navodi kao primer totalnog rata – ubi svakog ako ti se ukaže prilika, da ne budeš ti ubijen – zbog čega su punoletni mladići očekivali poziv za mobilizaciju svakog momenta. U Americi potreba oligarhije za ratom nije prestajala: taman je završen 1953. godine rat na Korejskom poluostrvu, već su 1955. započeli rat u Vijetnamu i njemu susednim državama koji će trajati sve do 1975. godine.

15. Ima Milanova ulica i kod nas u Podgorici, od prije neku godinu. Slava mu za vazda.

16. Masovni pokreti u Americi šezdesetih su započeli realno obesprаvljeni potomci afričkih robova, iako su formalno prema Ustavu stekli gađanska prava pre sto godina, posle pobede Severa nad Jugom u Građanskom ratu. U isto vreme oligarhija, koja i danas vlada umesto demokratije, klizila je ka političkoj paranoji bojeći se socijalizma, zbog čega je slala vojsku da ratuje na azijskom kontinentu, protiveći se uvođenju socijalizma u tuđim zemljama. Instalirala je rakete u Turskoj i Italiji uperene protiv SSSR-a a, kada je otkrila da su instalirane sovjetske rakete sa nuklearnim bojevim glavama na Kubi, vladari Amerikom su pobesneli, dok su se mladi ljudi zgražavali i pobunili se. Poznat je hipi slogan „Vodite ljubav, ne rat“. Baš kao Jovan Krstitelj i Isus Hrist, i hipici su verovali da će ljubav promeniti svet.
    Naravno da hoće i menja ga. Jer, mržnja vodi u smrt, a dobri ljudi vole da žive. No, samo kao Ljudi – bogovi. Osim što su mladi regrutovani za rat, državni troškovi su rasli, a sa njima i nezadovoljstvo. Poučeni pobunom studenata u Evropi 1968., kada su države koristile sva raspoloživa nasilna sredstva da ih ućutkaju, talentovani mladi ljudi dobre duše u Americi zaključili su da revolucijom, tučom i ubijanjem nije moguće pobediti sotone, zato su se vratili načinu samožrtvovanja kako su to izveli Sveti Jovan i Isus. Po ugledu na nobelovca Hermana Hesea, mladi, rastrzani između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nezavisnošću, krenuli su putem koji vodi ka središtu duše. Čitali su Heseove knjige „Sidartu“, što u prevodu znači „onaj koji je postigao cilj“, „Stepskog vuka“, „Demijana“ i druge. U isto vreme Herbert Markuze, koji je predavao marksizam na Njujorškom univerzitetu, postaje duhovni guru među mladima koji su čitali njegova dela ili samo čuli njegove radikalno revolucionarne predloge da se prekine sa ustaljenim normama i industrijskom civilizacijom i razviju ljudske potrebe za mirom, slobodom, zajedništvom, lepotom, umetnošću i srećom. Tako se rađao boemski pokret u umetnosti i književnosti, a rastao uticaj roka i džeza u muzici. Mladi su iritirali oligarhiju noseći majice sa likom boga – Če Gevare, koga je CIA godinama lovila kao zver po Južnoj Americi dok ga nije ubila. Baš kao što su rimski legionari lovili hrišćane i razapinjali ih na krst ili bacali zverima da bi zabavljali publiku okamenjene svesti.

17. Visokocivilizovane Maje predvidele su ova događanja, još su predvidele datum apokalipse, 21. decembar 2012, koji je i Nostradamus u srednjem veku potvrdio. Ljudski um traži da se nešto što je dramatično veže za datum, ali je istina da će ove promene, započete pojavom bit generacije pedesetih, hipi pokreta i rok kulture šezdesetih, trajati i izražavati se na razne načine. To će znati, kao što je rekao Isus Nazarećanin, „oni koji mogu da vide i da čuju“. A pojave se mogu uporediti sa čovekovim samoprepoznavanjem, bogojavljanjem. Uvek ima ljudi ravni Jovanu i Isusu, kao i Mohamedu, no religije, ideje pomenutih Dobrih Ljudi su zloupotrebljene i još uvek se zloupotrebljavaju. Čime se ne dozvoljava da se primete, ako ne slave, jer to oni i ne traže, da budu primer drugima. Fjodor Dostojevski je bio Čovek – Bog, zbog čega je bio progonjen i zatvaran. Sam je bio religiozan, jer su ga ljudi izdali pa se uzdao u nepostojećeg Boga. Ipak je napisao šta je to Čovek, misleći na Dobrog Čoveka, kako je govorio Isus: „Čovek – to je pobeda nad sebičnošću, čistota duše i vera u ideal, lepota ii svetlost moralne uzvišenosti, to je ljubav za ljude i podvig žrtvovanja za trajne vrednosti.“

18. Treba reći da su rok i hipi poezija u SAD našle izvor u najboljoj kantri muzici? Jedan od najznačajnijih autora kantri muzike je bio Vudi Gatri, čiji je sin Alro Gatri nastupao na Vudstoku. Vudijev stih sa portretom je na ulazu u Njujorški muzej glasi: „I don’t know how far / I’am going to have to go to see my own self / Or to hear my own voice“ („Ne znam koliko daleko treba da idem da vidim sebe / Ili da čujem sopstveni glas.“) Vudi Gatri je bio jedan od najvećih boraca za radnička prava. On je počeo da piše, peva, i svira na gitari i usnoj harmonici beračima plodova na imanjima velikoposednika, koji su plaćani manje nego robovi, kojima su robovlasnici obezbeđivali boravište i hranu, dok su najamne radnike plaćali samo po šet centi, a radili su od jutra do mraka. Gatrijevi stihovi su po sadržini i vrednosti bili provokativniji nego propovedi Svetog Jovana i Isusa Hrista, kasnije hrišćanskih apostola, zbog čega su velikoposednici plaćali batinaše da ga bezbol palicama umlaćuju do besvesti i lome gitaru na komade.

19. Hipi pokret začet u San Francisku proširiće se ne samo na veće američke gradove, već i gradove Kanade i Evrope. Hipi omladinski pokret nikad neće nestati kao ideja, jer je ista Božja ideja kakvu su propovedali u svoje vreme Sveti Jovan, Isus i njihovih sedamdeset apostola. Hipici su protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi i propovedaju ne samo političku revoluciju već i unutrašnju revoluciju svakog pojedinca.
    Džon Lenon, frontmen Bitlsa, 1966. godine upoznaje Japanku Joko Ono, koja će biti njegova Marija Magdalena. Ona će svojim javnim pokazivanjem istinske ljubavi uzdrmati društveni život ostarele britanske imperije. U to vreme je i nastala pesma „Give Peace A Chance“ („Dajte šansu miru“). Džon Lenon je za Joko Ono rekao da je „najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“. To su najsvetije reči koje može da poželi žena savršenog duha.
    Kao što je pre dve hiljade godina ondašnja vlast ubila Svetog Jovana i Isusa, tako će i Džona Lenona da ubije vladajuća oligarhija. Oboženog Džona 1980. je upucao izopačeni „hrišćanin“. Ubica je doputovao u Njujork, smestio se i pripremao pet nedelja u „Hrišćanskom kampu“ u Njujorku.
    Pre će biti istina da je ovaj kontrolisani lik samo upotrebljen od strane države. Novinar koji je imao priliku da vidi dosijee trojice koji su se „zatekli“ u ulazu zgrade „Dakota“ u Njujorku, pročitao je površno sastavljen policijski zapisnik. Lako je zaključio da od trojice jedan koji se predstavlja za ubicu – Amerikanac po imenu Mark Devid Šampan je samo upotrebljen. Baš kao što je upotrebljen navodni ubica Džona Kenedija Li Osvald. Prava istina je da ih je ubila država koja i danas masovno ubija širom sveta kao nekad rimska imperija hrišćane.

20. Postojala je grupa talentovanih pesnika i muzičara koji su stradali sa 27 godina. Približno istih godina su bili Sveti Jovan i Isus kada su ih sotone rastrgle. Samo obdarene duše mogu za tako kratko vreme življenja da urade sve što treba da bi otišli u večnost. Poslednja od te plejade dvadesetsedmogodišnjaka biće muzička diva Ejmi Vajnhaus (1983-2011). Jedan od tih iz Kluba 27 je i Makedonac Toše Proeski, kome sam posvetio tekst objavljivan u makedonskim novinama, („Kako i zošto zagina Toše Proeski i koj trebaše da go čuva?“) „Kako i zašto je poginuo Toše Proeski i ko je trebao da ga čuva?“, sa namerom da dokažem da čovekovu sudbinu određuje i sopstvena i društvena svest. Za razliku od ostalih koji su umirali zbog droge i alkohola i nedostatka roditeljske ljubavi u detinjstvu, Proeskog je ubio sistem za koji njegovi roditelji nisu stigli da ga pripreme. Evo nekih misli iz mog teksta: „Pre da doznamo, lako nam je bilo da pogodimo da roditelji Proeskog nisu političari, nisu trgovci, niti, pak, bankari. Oni su živeli u patrijarhalnoj varoši Kruševo. A to znači, da do njih nije doprla psihologija ropstva koja vlada ovim svetom. Oni nisu profiteri koji smatraju da čovek nema dušu i služi da bude iskorišćen. Oni poseduju božanstvenu svest – da su bogati siromašni. Patrijarhalnost krije u sebi iskrenu želju za trajanjem: one želje što ne budu ostvarene čuvaju se kao pelcer za naredne generacije, za sledeće epohe. To su ljudi koji žele da sačuvaju čovekovo dostojanstvo. No, tragično je bilo za njihovog sina Tošeta, jer su ga naučili da veruje ljudima i predaje se autoritetima. A u uslovima kada su pare postale zakon, dobro vaspitani ljudi nemaju razvijen potreban osećaj da se odbrane. Najbolje u čoveku sazdano je od najjednostаvnijih osobina. Takvu prostodušnost posedovao je Toše Proeski. Ljubav i pesma su mu bili poziv svim narodima na Balkanu. Baš kao Isus, Toše je pokazao da je nenasilje najmoćnije čovekovo oružje. Roditelji su mu pružali neograničenu ljubav da bi on mogao svima da nam je daje…“

21. Spominjem obožene ljude koji su pisali i pevali svoje stihove, a po sadržini su Božje poruke. Inače, uvek i svugde ima ljudi ravnih Jovanu Krstitelju i Isusu Hristu. Oboženih ljudi ima u svakom selu, a još više đavola, a najviše onih koji su „dobri“ jer su „slabi“, rekao bi Niče, ili „glupi“, kako kaže naš narod. Isto to važi i za gradove. No, u prestoničkom gradu Srbije ima najviše produhovljenih, oboženih ljudi, jer u njemu rade, ili barem treba da su u funkciji, sve institucije od nacionalnog značaja. No, u institucijama duhovnosti, kao i samoj Akademiji nauka i umetnosti kao vrhovnoj instituciji ne delaju samo oboženi časni umovi, već i đavolasti. Moć uma ne znači i časnost, inteligencija nije mudrost, a može biti i lukavost. Upravo đavolastim umovima je neophodna visoka moć uma, inteligencija da bi mogli da budu lukаvo zločesti, a da pritom uživaju ugled i poštovanje javnosti. Mnogi od njih su u medijima, i kao takvi dominantno utiču na mišljenje građana. Znači, ne podižu, već sputavaju svest. Pod njihovim budnim nadzorom su najuticajniji političari, i odmažu im svesno da napreduju i stiču potrebno iskustvo i znanje čime bi podizali sopstvenu svest koja je potrebna vrednom državniku. Time omogućavaju da se razmahnu zločesti ljudi. Oni su paraziti duha oboženih ljudi. Đavoli prave takve društvene odnose u kojima se oboženi osećaju da su neprihvatljivi, odbačeni, zbog čega su prinuđeni da u najboljim godinama nestaju sa ovog sveta.
    Šta je bio Srđan Aleksić nego bog koga su ubili đavoli jer je štitio prijatelja muslimana, a ubili su ga Srbi. „Bio je dobrodušan, voleo je muziku i prijatelje i u svakoj situaciji je bio zaštitnik slabijih“, kaže njegov ojađeni otac iz Trebinja u Hercegovini.
    Tako danas ne samo kod nas već u većem delu tzv. demokratskog sveta važi upozorenje koje je zapazio mudri Sokrat, a zabeležili njegovi učenici: „Demokratije će platiti zato što će pokušati odgovarati svima… Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije. A demokratija će im to dati. A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže za moć, nastat će gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije.“
    Iako vrlo retko, bilo je i biće bogova koji će upravljati svojim narodima. Ovde ćemo samo imenovati još uvek živog bivšeg predsednika Urugvaja, koji je u mladosti pukom slučajnošću preživeo mnoge rane nanete mu dok su ga lovili đavoli, a ime mu je Hos(z)e (Pepe) Muhika.

22. Naši mladi nose slušalice u ušima, što su im sotone proizvele i prodale, ponašaju se kao mentalni robovi, ali nesvesno protestuju jer su im stariji učinili život beznadežnim. U ime države političke stranke na vlasti, koje su organizovane i funkcionišu kao mafijaška udruženja, isplaćuju penzije trošeći novac iz budžeta, jer su im penzioneri verni glasači. Na dan izbora, u nedelju, mladi ili spavaju ili besposliče i bulje u svoje ajfone ili televizore prateći sportske događaje namenjene najnižoj, a delom i srednjoj klasi, koje kod nas više i nema.
    Penzioni fond je potrošen tokom ratovanja i ludovanja političara devedesetih godina, a veliki deo su prisvojili ratni profiteri, sotone, koje se sada šepure kao bogataši, a plaćaju lidere političkih stranaka. Najgluplje je što najveće penzije imaju generali koji nisu bili sposobni da sačuvaju državu za šta su bili dobro plaćeni i imali obavezu. Znači, iz skromnog državnog budžeta vlastodršci plaćaju svoje verne glasače penzionere, kojima daju sve moguće beneficije za, na primer, gradski prevoz, kupovinu, boravak u banjskim lečilištima, kupanje u gradskim zatvorenim bazenima. Umesto da se novac troši na obrazovanje mladih i investiranje u nova radna mesta, da bi se smanjio broj najsposobnijih ljudi koji napuštaju zemlju, a oni koji ostaju da bi mogli da formiraju i izdržavaju svoje porodice.
    No, moram spomenuti da neki mladi imaju priliku da postanu pevači zabavljajući većinu nesrećnih koji mogu na nekoliko TV kanala, i sa nacionalnom frekvencijom (!), da gledaju i slušaju slavljenje duhovnog ponora naroda u Srbiji. Samo retki mogu da se bave sportom, osim nogometa, u kome je u prometu veliki novac zbog čega ga kontroliše državna mafija. Mladi mogu napornim radom i disciplinom da postanu košarkaši, košarkašice, odbojkaši, odbojkašice, vaterpolisti, rukometaši i rukometašice, retki dobri atletičari, a samo nekolicina teniseri koji pokazuju svetu i nama da posedujemo potencijal na najvišem svetskom nivou – samo predstavnici imperijalnih sila su nam ravnopravni protivnici, ali češće od nas gube utakmice.

23. U ovoj tragičnoj situaciji, većina mladih može da bude ili lopov ili rob. Znači, u Srbiji imamo tri kategorije žitelja: penzionere, robove i lopove. U robove, osim nezaposlenih, spada i veliki broj zaposlenih, mladi. U lopove spadaju političari, bankari iz bezbrojnih stranih i domaćih banaka, vlasnici velikih hotela, kockarnica koje usisavaju gotovinu sirotinje; trgovci i vlasnici kompanija koji zapošljavaju robove.
    Zato mladi tokom leta zatvore oči tamnim naočarima, a sve veći broj poseže za drogom, a poruka starijima je: „Zbogom ostajte, čamotinje!“. Za sada uspevaju da iritiraju starije tako što prvi zauzimaju sedišta u vozilima gradskog saobraćaja, pritom zure u svoje telefone, ostvaruju virtuelnu komunikaciju, a pritom ignorišu starije, čak i iznemogle. Gde se denulo kulturno ophođenje?! Crkvenjaci, a gde ste sakrili Boga?!

    Kosmos za to ne haje. Za Kosmos ni smrt ne postoji. Smrt je deo života, jer je sve večno, sve je sada i nema početak i kraj. Upravo tako kako je Marija iz Magdale doživela viziju produžetka Isusovog života posle smrti. Šansa je uvek pred nama. Mi smo Bog. Samo treba da imamo ljubav kao što Kosmos ima ljubav za svakoga.

24. Droga, alkohol i brutalan seks to je EXIT

25. Ljudina kakve vise nema na ovim prostorima.

26. Kad odrasteš
    uz EKV
    džaba im sve

27. Počivaj u miru Milane. Ništa lepo nisi propustio.

28. Bio je VELIKI i bili su VELIKI, drago mi je da ih sluša i ova mobilna generacija. Pre nego date neki komentar ipak razmislite šta pišete.

29. „Zabranjujem, sve one zamke vase podlosti.
    Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
    Ovo ne sme biti kraj..“

30. Odlomak iz moje knige „Jevanđelje po istini“, iz prvog dela, naslovljenog „Duhovno stanje vremena“:
    Rok pokret je zahvatio na vreme i našu mladež. No tek u osmoj decenji bilo je, ima i sada i biće Apostola, ali samo jedan je bio sin Božjeg Duha, ravan Isusu – Milan Mladenović. Kao Isus, On će se voleti sa svojom M. M. Citat iz Njegove monogrfije:”Lepotu u njemu ni jedna muka nije mogla da ubije. Naprotiv, teskoba i bol su mu samo „pomagali“ da iz sebe izvuče još lepša dela. Zato je i pevao: – U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek je počelo! Ili: – Ja sam oduvek spavao, s’ tvojim imenom na usnama. Ti si oduvek spavala, s’ mojim imenom na usnama. I kud’ god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci. I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi! Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav!”
    I danas svesno budni čuju kako odjekuje vrisak i vapaj “Dečaka iz vode”: „Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak…“ Članovi benda “EKV”, na čelu sa Milanom Mladenivićem, no, ne bez Margite Stefanović, uložiće svoje živote kao ulog za oboženje Čoveka porukama kao što je jedan od mnogobrojnih Bogom danih stihova: “Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak.”

31. Večna slava.

32. Strasno mi je citati ove komentare. Ovaj Rstic,covek valjda,na kojoj li je dozi od danas? Gomile nepovezanih reci i podataka koje vi uporno objsvljZasto je pomenete jos jednog clana EKV koji je monah danas?

33. Milan živi kroz sve nas koje je rat rasuo od Australije do Finske a koji smo 92 bili u Sava centru i Spensu kad je nosio teget majicu…

34. Bio je pravi Jugosloven, volio svoju zemlju i sve nase ljude, zato za njim tuguje cijela Jugoslavija.