Foto: Ivan DamjanovićKoncert australijskog world benda Dead Can Dance, desio se preksinoć u Štark Areni, ali nije isključeno da smo uporedo doživeli i spiritualno iskustvo izazvano opčinjavajućim vokalom Lise Džerard i muzičkim genijem Brendana Perija.
Egzotičnim instrumentima od uvertire do pesme Amnesia, putovalo se od dark i art roka, mantri, tribalnog do renesansnog i neoklasičnog zvuka. Izveli su imeđu ostalih pesme The Ubiquitous Mr. Lovegrove, Opium, Black Sun, The Host Of Seraphim.
Publiku su trgli iz stanja opčinjenosti kada su otišli sa bine, napravivši dramsku pauzu pred bis.
Prisutni su u višeminutnoj neizvesnosti aplaudirali i uzvicima ih pozivali natrag na stejdž. Kada su ruke od pljeskanja zabolele, Arena se zatresla. Publika je nogama počela da udara u pod izazivajući oscilacije tla.
Vratili su se i zasvirali Children Of The Sun. I putovanje je iznova otpočelo – „Our journey’s just begun“.
Ime benda Dead Can Dance je nastalo po fotografiji ritualne maske sa Gvineje, sa njihovog prvog albuma. Ne znam za mrtve, ali su prisutni preksinoć sedeći, duhom i emocijama plesali, da bi na kraju iz transa skočili na noge i gromoglasnim aplauzom ispratili bend uz izraze obostranog divljenja – i publike za muzičare i muzičara za publiku.
Ne može se rečima dočarati to što se ove večeri iskusilo. Sve je sabijeno u uzvik koji je došao iz publike: „Hvala što ste došli u Beograd!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
