Dejan Lazarević: Virtuoz na trubi čuje se "na prvu"

* Od koga ste dobili prvi instrument i koji je vaš muzički uzor?

– Prvi instrument je nekako od početnog upoznavanja sa samim životom bio predviđen i namenjen meni. Od oca naravno, nešto kasnije, kad je bilo jasno da ću se baviti time, dobio sam trubu od čuvenog Miće Petrovića, jednog od najvećih imena i ličnosti u trubačkoj istoriji. Na početku, svako od koga sam mogao nešto da naučim bio mi je uzor.

* Koja su vaša najranija sećanja u vezi sabora u Guči?

– Prvi put sam otišao u Guču u svojoj četvrtoj godini. Mislim da nisam ni znao šta se tu odigrava i nije me iskreno ni zanimalo. Gledao sam kakvu će mi igračku kupiti moji.

* Koju muziku, sem trubačke, privatno volite da slušate?

– Svu sem trubačke… Šalim se naravno, slušam kvalitetnu muziku, nije bitan muzički pravac ni instrument na kome se izvodi.

* Sa svojim orkestrom nastupili ste u Moskvi povodom proslave Dana pobede. Kako je ruska publika reagovala na grmljavinu srpskih truba?

– U Moskvi su reagovali kao kod kuće, čak i malo bolje. Odličan osećaj, pre svega velika čast. Slični smo sa njima, pa zato mislim da smo se baš lepo našli na tom nastupu i osetili jedni druge.

* Kako danas gledate na sabor trubača? Treba li tu nešto promeniti?

– Mislim da je promena bilo i previše i da su većinom sve bile pogrešne. Pravih saboraša nema, ljudi koji su ranije dolazili i koji su voleli trubu tamo nemaju sta da traže. Mislim da su nas pregazili mnogo manji i mlađi festivali. Ipak, smatram da je ovo pitanje za organizatora. I oni sami više nisu sigurni ni šta ni kako raditi, svake godine se nešto menja. Gubimo na značaju kao manifestacija koja je jednog momenta bila brend naše zemlje.