Demokratija je samo čuvar krupnog kapitala

Miljenici regionalne publike ovoga puta nastupiće zajedno sa specijalnim gostima, u proširenom sastavu, a kao predgrupa nastupiće bend Ničim izazvan. Inače, Letu štuke su u februaru objavile novu pesmu „Padaj“. Numeru za koju je Dino Šaran napisao tekst, koristeći i nekoliko stihova Duška Trifunovića („S vrela Bosne do Bentbaše, kao da se nebo sliježe, pada snijeg na snove naše, padaj sniježe, padaj sniježe“), pokazala je šta članovi benda misle o aktuelnoj situaciji u BiH. O predstojećem koncertu, novim pesmama, ali i protestima u gradovima Bosne i Hercegovine u razgovoru za Danas govori frontmen benda Dino Šaran.

• Letu štuke su od svog nastanka često menjale svoj zvuk. Zašto ste se nakon elektronike na albumu „Brojevi računa“ okrenuli akustici?

– Naš prvi album bio je kombinacija akustike i elektronike. Na drugom smo se okrenuli standardnom rok zvuku, a treći je više na elektronici. Unplugged je prilika da ogolimo zvuk i predstavimo pjesme u izvornom formatu bez dodataka.

• Snimak sa ovog koncerta će zajedno sa materijalima iz Zagreba i Sarajeva biti objavljen kao prvi lajv album Štuka. Izjavili ste da će za ovim uslediti nekoliko singlova, ali da studijskog albuma neće uskoro biti. Zašto?

– Sa tri studijska i jednim koncertnim izdanjem imamo dovoljno materijala. U zadnje vrijeme je jasno da su singlovi popraćeni videom sasvim dovoljni da bi skrenuli pažnju publike. Ne tvrdim da više nećemo izdavati albume, ali za sada je singl opcija sasvim realna.

• Poslednji singl koji ste objavili bila je numera „Padaj“. Pesma se pojavila u februaru, samo nekoliko dana nakon što su počeli protesti u gradovima BiH. Da li je to bio vaš način da date podršku građanima?

– Pjesma „Padaj“ je više presjek stanja duha nego politički pamflet. Ona govori o otuđenju i ovisnosti o modernoj tehnologiji koja nam stoji kao piletu sise. Nalazi se na našem Jutjub kanalu, pa neka publika sama donese zaključak o njoj. Naravno, to je bio moj način da podržimo građane skrenuvši im pažnju na naizgled nevažne stvari.

• Iako je u početku delovalo kao da će Bosansko proleće zaista doneti neke promene, niko nije pao. Zašto, po vašem mišljenju, do toga nije došlo? Gde je nastao problem?

– Problem sa neuspjelom revolucijom treba tražiti u nedostatku alternative kad je riječ o potencijalnoj novoj i boljoj vlasti. Narod je zreo za promjene, ali ne i za preuzimanje pune odgovornosti u tim promjenama. Nažalost i za sada.

• Pre dve godine vodili ste kampanju sa bendom „Ne budi matični broj“, u kojoj ste na koncertima mlade upoznavali sa procesom glasanja. Da li su izbori jedini način da se čuje glas naroda ili su ovakvi protesti ipak neophodni da bi vlast uopšte čula šta to građane muči?

– Iskreno, sa ove distance mislim da smo malo naivno uletjeli u tu kampanju. Sve je jasnije da je demokratija samo čuvar krupnog kapitala, uglavnom nagomilanog ratom i postratnom privatizacijom. Pravo izbora definitivno nije model za većinu. Četiri noge dobre, dvije noge loše. Glasao ili ne, masa te nadglasa.

• Iako je situacija u regionu gotovo identična u svim zemljama, protesti su prvo počeli u BiH. Zanimljivo je i da se u muzičkom delu najviše autora sa angažovanim tekstovima pojavilo upravo tu. Koliko angažovani umetnici mogu promeniti stanje svesti svoje publike?

– Realno, Bosna je u prethodnom ratu najebala najviše. Možda zato što je uvijek bila čvorište svih bura i prekretnica, jer je mješovita. Možda zato što su u pretprošlom ratu najvažnije bitke izvojevane baš u njoj. Povrh svega toga, ljudi su izmučeni i gladni, bez nade. Moralo je pući. Angažiranost umjetnika je jednim djelom iskrena, ali ima tu i dosta trenda. Želje za dodvoravanjem. Masa voli da misli da razumije stvari najviše kad su stvari očigledne. I još ako se sve to može zaliti pivom, eto zabave.

• Iako još uvek nije došlo do promene vlasti, šta je to pozitivno što su doneli ovi protesti i šta će tek doneti?

– Protesti su donijeli mali, ali ne i beznačajan, znak da ljudi shvataju o kakvoj se prevari radi svih ovih godina.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=4fFN0mszgv4]

„Brojevi računa“ samo su delić istine

* Vaša pesma „Brojevi računa“ bila je vrlo aktuelna letos tokom demonstracija zbog matičnih brojeva. Da li to umetnost pre sociologa uspeva da detektuje probleme jednog društva?

– Već duže od dvadeset godina mi zaista jesmo samo matični brojevi i brojevi računa. I budalama je već jasno da je to globalno stanje stvari. Naša regija nije izuzetak. Država je tu da te pljačka i iskorištava. Između Boga i čovjeka nije potreban posrednik takve vrste. Dupli standardi kojima nas filuju i frustriraju ne vode ničemu osim totalnoj katastrofi. Istina je skrivena još od davnina i moraćemo platiti visoku cijenu da bi ona isplivala na površinu. Tom pjesmom, dakle, nisam rekao ništa novo niti preduhitrio sociologe. Ona je samo djelić te istine.