Disharmonija kristala unutar nebule

Kažemo umetnosti a ne muzike, jer je Islanđanka 2000. godine u Kanu osvojila i Zlatnu palmu za glavnu ulogu u filmu „Ples u mraku“, nakon čega je izjavila da je to poslednji film u kome će se pojaviti. Do danas, na radost brojnih cinika, dato obećanje nije prekršila.

Kao ćerka istaknutog sindikalnog vođe, Bjork je rano spoznala značenja termina buntovništvo, prkos, borba za ljudska prava i slobodno izražavanje uverenja, pa je delovanje u skladu sa principima koje je tada usvojila dovelo do netipičnog razvoja njene karijere. Pošto se nije libila eksperimentisanja i spajanja „nespojivih“ muzičkih pravaca – folka, densa, elektronske muzike, džeza, mjuzikla, klasike i roka – Bjork je tokom dve decenije neprestano privlačila i odbijala publiku koja često nije bila spremna da prihvati sve njene ideje i nagle umetničke zaokrete. Međutim, egzistiranje u svojevrsnom međužanrovskom vakuumu je vremenom prihvaćeno kao autentičan izraz koji, između ostalog, verno dočarava i „multimedijalnost“ vremena u kome živimo. Deo tog izraza su i „live“ nastupi i audio-vizuelni performansi čiji je cilj da publiku podstaknu na razmišljanje, a u konačnoj fazi i na neku vrstu konkretne akcije.

U nastojanjima da nadogradi i unapredi ovakvu umetničku matricu, Bjork je radu na osmom studijskom albumu „Biophilia“ pristupila sa idejom da on bude deo velikog edukativnog projekta u kojem bi se preplitale moderne tehnologije, muzika i (pazite sad) lekcije iz prirodnih nauka! Da bi projektu dodala i atribut „multimedijalni“, Bjork je angažovala programere koji su kreirali interaktivne iPad aplikacije za svaku od deset pesama na albumu koje, mahom, nose imena lekcija iz biologije, hemije ili (astro)fizike („Moon“, „Thunderbolt“, „Crys-talline“, „Dark Matter“, „Virus“, „Solstice“ i tome slično). Oni koji su imali priliku da pokrenu neku od tih aplikacija kažu da su zabavne i da, na primer, pesma „Virus“ prestaje da se „vrti“ tek u onom trenutku kad uspete da „provalite“ kako da softverski zaustavite destruktivnu ljubav malog virusa i prijateljice mu ćelije. Koliko ovakvoj „naučnoj“ zabavi konkretno doprinosi sama pesma još nismo saznali, ali nas zvuk „Virusa“ (kao i velike većine ostalih pesama) navodi na pomisao da će prosečan srpski student slušalac, ako ikad „skine“ neku od tih aplikacija sa interneta, gledati da ih što pre završi i tako svoje uši poštedi dužeg izlaganja ovakvoj vrsti edukovanja. Ako u tom (kratkom) periodu nešto i nauči o tamnoj materiji ili zimskom i letnjem solsticiju – odlično, a ako ne tu je, srećom, domaći obrazovni sistem koji će mu besplatno popuniti sve te crne rupe u znanju!

Šalu na stranu, osnovni problem albuma „Biophilia“ je što na njemu, zapravo, i nema pesama, ili preciznije rečeno, nema melodije koju možete zapamtiti. Njeno pevanje, iako na momente vrlo izražajno, najčešće nije ni u kakvoj vezi ni sa ritmom ni sa melodijom već predstavlja izolovanu celinu, tako da i kad bi neko muzičku podlogu jedne pesme zamenio podlogom druge, teško da biste primetili da tu nešto „ne štima“. Uz to, prisustvo instrumenata je svedeno na najmanju moguću meru, pa je uz perkusije i sintisajzere, još moguće čuti i harfe, zvona i praporce ili „nešto“ što tako zvuči (verovatno se radi o novim instrumentima „gamelesti“ i „sharpsichordu“, konstruisanim specijalno za „Biophiliu“). Najbolji momenti na albumu su kada se sjajan ženski hor pridruži Bjork, a programirani drum’n’ bass ritmovi protresu zvučnike; nažalost, to se dešava veoma retko. Utisak je da bi bilo bolje da je Bjork snimila album samo sa horom, a bez (i onako oskudne) muzičke pratnje, jer bi tada stihovi kao „Crystalline, Internal Nebula, Rocks growing slowmo, I conquer claustrophobia“„ ili „I shuffle around the tectonic plates in my chest, You know I gave it all trying to match our continents“ više došli do izražaja. Ovako, sveprisutna disharmoničnost odvraća slušaoca i od same pomisli da se albumu nakon prvog slušanja vrati, pa ciljana edukativnost projekta ostaje samo slovo na papiru.

Mada, uzimajući u obzir „privrženost“ prosečnog Srbina prirodnim naukama, teško da bi rezultat bio drugačiji i da je „Biophiliu“ snimila Jelena Karleuša praćena najjačom postavom grupe „Models“. Ocena 5/10