Dolores: Ok je da dečaci ponekad zaplaču, ali nije da devojčice uvek budu servilne

Crpeći iz nasleđa muzike osamdesetih, devedesetih, sinta, nju vejva, ali i savremenog alt zvuka, duo stvara pop numere uhvatljive na prvo slušanje, te predstojeće subotnje veče u Novom Sadu garantuje dobar provod.

Dolores čine Ana Srećković (Endži) i Marija Vukčević (Mara), a one u intervjuu za Danas najavljuju izlazak albuma; ukazuju na prevaziđenost patrijahalnog štablona vaspitanja kroz priču o njihovom najnovijem hitu „Džejn“ i otkrivaju i najučestaliji porok milenijalaca, o kojem pevaju u još uvek neobjavljenoj pesmi koju ćete moći da čujete sutra na Gradić festu.

Tu je i fun fact da je Mara, iako nikada ranije nije nastupala na Festivalu uličnih svirača, karijeru započela kao jedan.

Pre nego što „odemo“ za Novi Sad, kako ste se provele na Mountain music festivalu na Divčibarama?

Mara: Na MMF-u je bilo sjajno. Pripala nam je čast da otvorimo festival, koji predstavlja divan spoj prirode i koncertne atmosfere. Upoznale smo sjajne ljude od organizatora do učesnika. Bilo je sjajno i posle nastupa. Generalno, poslednjih par godina posećujemo MMF. Festival organizuje program za sve generacije, od klinaca do nas starijih, i svaka preporuka ide da ljudi posete MMF sledeće godine.

Kakav provod očekujete sutra na Grafić festivalu?

Mara: U Novom Sadu očekujemo sjajan provod, ništa manje. Dosta ljudi i lepu atmosferu. Iako nikada ranije nisam bila na Festivalu uličnih svirača, jedan fun fact – jesam svoju muzičku karijeru počela kao ulični svirač u Knez Mihailovoj, i to iskustvo me je obeležilo.

Na MMF-u ste izvodile nove pesme, koje još nisu objavljene. Kako je publika reagovala na njih?

Endži: Na MMF-u smo izvele dve nove pesme koje će se naći na našem albumu, koji planiramo da izdamo uskoro, u narednih mesec, mesec i po dana, nadamo se. U pitanju su: „Nema veze to sa tugom“ i „Milenijal“. Publika je super reagovala, iako to nismo predvidele, jer ljudi ne znaju te pesme, pa nismo ni mi mogle očekivati povratnu reakciju, niti feedback. Međutim, desilo se da nam je nekoliko njih prišlo da nas pita upravo za te pesme, što je super! I jedan fun fact – „Nema veze to sa tugom“ je Marina omiljena naša pesma, tako da verovatno ima nešto u njoj.

O čemu govore te nove pesme?

Pesma „Nema veze to sa tugom“ je priča o odnosu koji se razvlači i nikako da se završi i tako čini više lošeg nego dobrog za umešane strane, što naglašava i prva strofa refrena: „Dok se vrtimo u „loop“-u“. Taj začarani krug zapravo čini štetu. Bilo bi zdravije i bolje da takav odnos prestane, kako bi se u nekom trenutku izlečio i postao nešto novo. Za „Milenijal“ smo inspiraciju našle u dokumentarcu koji iznosi podatak da su milenijalci najpodložniji tabletomanskoj zavisnosti i anksioznosti. Tako da u njoj zapravo pevamo o anskioznosti milenijalaca. Kako biste čuli više, dođite na Festival uličnih svirača u Novom Sadu, pošto ćemo ih izvesti.

Vaša najnovija pesma Džejn imala je super promociju u Leposavi, da li imate neke posebne uspomene sa te večeri?

Endži: Promocija je bila super! Drago nam je što smo je organizovale. Došlo je dosta ljudi, kako naših drugara, tako i onih zainteresovanih da čuju „Džejn“ što nam je posebno drago. Celokupna atmosfera je bila prelepa, a posle promocije spota i pesme, puštale smo muziku, đuskalo se, družilo i podelile smo emociju sa dosta ljudi. Možda je to najlepša uspomena – dale smo nešto naše publici koja je te večeri došla da to pozdravi i podrži.

„Džejn“ je u stvari jako kompleksna pesma, sa sjanim spotom i jakom porukom. Ako se ne varam u nekom kontekstu prati razvoj i vaspitanje dece. Da li biste nam pojasnile ideju pesme?

Endži: Dobro si rekla, tema pesme „Džejn je“, opšte rečeno, vaspitanje devojčica i dečaka. Htele smo da se osvrnemo na nazovi patrijahalni šablon, koji je prema našem mišljenju, prevaziđen. Prikazuje junakinju pesme tokom odrastanja, adolescencije i kao zrelu osobu – ženu koja se nosi sa traumama koje je doživljavala kao devojčica i dete, upravo zbog tog patrijahalnog načina vaspitanja. Taj šablon bi trebalo da ostavimo po strani, jer, kao što rekoh, prevaziđen je. Možda bi trebalo da probamo da učimo dečake da je ok da nekada zaplaču, da budu senzitivni, pokažu emocije, a ne da učimo devojčice da budu servilne pošto – poto, već da ne moraju da trpe stvari koje im se ne dopadaju.

U sličnom kontekstu, kako vidite odnos društva u kome živimo prema ženama, LGBT+ populaciji… ?

Mara: Odnos našeg društva prema svim marginalizovanim grupama, da ih ne nabrajamo, nije sjajan. Želim da verujem da postoji napredak, ali u poslednjih par meseci ili pak godinu dana, imali smo događaje koji protivureče tome. Mislim da je problematičan faktor manjak razumevanja prema bilo kome ko spada u marginalizovanu grupu, ali kada bismo napravili malo truda da shvatimo druge, bili bismo u mnogo boljem položaju.

Imamo sve više sjajnih muzičarki i muzičara, autora čiji rad ruši okvire. Da li primećujete promene i novu artističku i scensku energiju koja se više ne oslanja na stare kalupe i koja stvara super novu atmosferu na sceni?

Mara: Scena je sve bogatija zanimljivim ljudima koji imaju drugačije izražaje i teme, što nas veoma raduje. Želimo da verujemo da smo i mi deo te ekipe, tako da apsolutno pozdravljamo bilo koga ko želi da stupi u javni prostor sa svojim pesmama i radom, jer da mi to nismo uradile pre tri godine, Dolores sada ne bi postojala.

Dale smo sebe u projekat Džejn – Hvala ekipi koja je pomogla!

Endži: „Džejn“ je nastala slučajno. Istog dana kada je izašao naš prvi singl „Šta te radi“, pao mi je na pamet prvi stih iz refrena, melodija, tekst. Odmah sam znala u kom će pravcu stvar ići, i u narednim danima sam je izbacila iz sebe. Kasnije smo se Mara i ja našle sa Fantomom i napravili aranžman. Želela bih da spomenem celu ekipu koja nam je pomogla da ovaj projekat privedemo kraju – prvenstveno da se zahvalimo Petru Wagneru odnosno Fantomu, našem prijatelju, mentoru koji nam inače dosta pomaže oko Dolores; Što se tiče video ekipe – Tamara Aleksić, naša divna drugarica koja je od starta sa nama razvijala ideju za spot, naučila nas je, budući da je glumica, dosta toga u vezi sa dramaturgijom pesme. Bilo je jako zanimljivo deliti taj proces sa njom. Potom je tu ekipa zaslužna za snimanje spota – reditelj i direktor fotografije Veljko Lalović i Jana Milošević zadužena za organizaciju, montažer Danilo Pantović. Miloš je zaslužan za fruzuru, naša draga Nina Duvnjak je radila šminku, a ostali prijatelji i poznanici su nam pomogli oko scenografije, jer je trebalo napuniti onaj stan stvarima. Hvala im od srca, jer smo dale sebe u projekat, spot i pesmu. Mnogo nam je drago i baš smo ponosne kako je to sve ispalo.