Džoni više nije u formi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Džoni Štulić je čovek koji je zalupio vrata onom u šta se jedna divna zemlja zvana Jugoslavija pretvorila i rekao e sad je dosta odlazim da zivim u miru i radim ono što želim.
   Pravi čovek od integriteta nikada ne preispituje svoje prethodno donete odlukei izbore – već sa njima živi.
   Svaka mu čast, sada kada iz iste te Jugoslavije masovno svi odlaze u bolji život može se reći da su ti ljudi potvrda njegove prvobitne i ispravne odluke da se exJugoslaviji i drami ovih prostora – zalupe vrata i počne se živeti.

2. Rođendan Branimira Štulića je 11. april. Neki izvori navode da je dan kasnije. Dakle, komotno daleko da bi to bio povod za još jednu knjigu koja se bavi izuzetnom osobom, a da je suštinski razlog pisanja novčana oskudica ambicioznog biografa. Potpuno je nebitno u kakvom su trenutno (ili trajno) odnosu Džoni i muzika. On sam je primetio pre nekoliko godina da ga muzika već i fizički zamara, da je rekao šta ima i sa tim završio još pre 25 godina, te da je postao zaokupljen novim interesovanjima. Autor milenijumima nije u kontaktu sa junakom biografije, po sopstvenom priznanju i ne zna ništa o sadašnjem životu g-dina Štulića, ali svejedno je krenuo da blati velikog autora. Nije Džoni nigde otišao, eno ga u Evropskoj uniji, napokon slobodan od balkanskih parazita.

3. Ali na svu srecu, njegovo ime jos jeste, dovoljno da prodaje neautorizovane biografije.
   Na defunct sajtu popboks bila je sjajna kritika knjige o Margiti Stefanovic iz EKV. Otprilike potpuno primenjiva ovde.

4. Džoni nije otišao na vreme, već pobegao, kao i David Albahari. To ne priliči umetnicima, zar ne. Oni bi trebalo da su u epicentru dešavanja. Lako je bilo osamdesetih pisati i tamburati. Pitajte Ćuruviju, Milana Mladenovića ili Zorana Djindjića.

   1. Po tebi samo kada umetnika dokusuri ovaj prostor on je ok.
      Kakav si ti bedni patriota, disi slobodno osiromaseni uranijum, odlicno je to.

5. Poštovaoci Štulićevog lika i dela svakako neće kupiti niti čitati ovo štivo koje se kako vidim promoviše kao delo nastalo uprkos Džonijevom protivljenju. Degutantan je odnos bednog autora kao i ostatka prisutnih na promociji prema jednom od najvećih živućih srpskih pesnika. Kao opozit performansu Marine Abramović „Umetnik je prisutan“ trenutno se odvija daleko interesantniji sitnospstvenički performans balkanskog kulturnog taloga pod radnim naslovom „Umetnik je odsutan“.

6. Kao prvo, neistinit je podatak da je Jugoton platio Štulićev porez.
   Štulić je za TRIS u „Nemam ni jedno hrvatsko krvno zrnce!“ to pojasnio, no na žalost Horvatu i Krorecu istina ne ide u prilog.
   „Ja sam platio najviši porez u Zagrebu ‘83., znači u cijeloj bivšoj državi (i otplatio ga sa 30 hiljada naklade albuma “Između krajnosti”), što nitko od njih niti od njihovih izvođača nije, niti će, zar to nije dokaz mojeg poslovanja, pogotovo što sam i onda, kao i sad, bio bez prebijene pare (nisam ih uopće straćio, nego sam opljačkan, jer sve plaćam, ali meni se ne plaća, odnosno zašto da mi plaćaju kad mogu i bez toga…).“
   Drugo, Horvat nema prava objavljivati faksimile Štulićevih pesama koji su mu ostali u Zagrebu. Ova biografija je puna laži i u najboljem rekla-kazala. Štaviše, na njegovoj net biografiji Horvat se diči sa tri CD-a, od kojih je prvi Štulićev, jer Horvat beše organizator 2003. u Zagrebu tog CD-a sa dvadesetak Džonijevih pesama koje je neautorizovano izdao CBS. To su sve krivična dela! Ova knjiga je samo odgovor (čekala se prilika) na Štulićeva idejna skretanja, jer to je sve isti kadar. Horvat u Štulićevoj Biografiji samo dokazuje da je opsesivni stalker, koji bezuspešno po drugi put pokušava da navede vodu na svoju vodenicu.

   1. Zoki, pozdravi nam Branimira!

7. Samo jedno – respect za Džonija..