EEnlarge Europe „Kako Doživljavamo Muziku“: Poziv na akciju, popunite anketu – vaša uloga je važna!

EEnlarge je mreža malih koncertnih mesta koja sarađuje širom Jugoistočne Evrope sa sličnim prostorima kako bi podržala muzičku scenu. Njihovi domaći partnerski prostori uključuju Kvaku 22 u Beogradu, KC Lab u Novom Sadu, SKC Kragujevac u Kragujevcu i Zentropiju u Senti. Oni su su organizatori regionalnog festivala SUBSTRAT.

Njihovu anketu možete popuniti na ovom LINK-u.

– Učestvujte u našoj anketi kako biste pomogli lokalnim muzičkim prostorima i klubovima da bolje razumeju vaše potrebe. Vaši anonimni odgovori pomažu prostorima da se prilagode promenljivim potrebama i bolje upoznaju svoju publiku. Skupljeni rezultati će biti javno podeljeni sa muzičkim prostorima u Srbiji i učesničkim zemljama, dajući im alat da donose pametnije odluke kako bi unapredili svoje programe i aktivnosti – pozvali su iz EEnlarge, povodom ankete.

Uvide prethodne ankete od preko 1500 anketiranih iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije, sa 300 učesnika samo iz Srbije, obeležile su regionalne sličnosti i specifičnosti.

Oni su podelili rezultate iz 2022/2023 godine.

Sličnosti i Razlike u Odgovorima / Profil Ispitanika:

Većina učesnika (55.67% za Jugoistočnu Evropu i 82.61% za Srbiju) živi u glavnim gradovima, uglavnom je starosti između 19 i 45 godina, i završila je univerzitetsko obrazovanje (BA/MA/DR). – Zanimljivo je da su se stariji ispitanici iz Srbije (45-55 godina) značajno više uključili u anketu (21%) u poređenju sa ostatkom regiona. – Okvirno 20% radi u kulturnom sektoru, što ukazuje na značajnu zastupljenost, iako 60% nije uključeno u stvaranje muzike. – Većina posećuje koncerte i događaje sa živom muzikom mesečno (40.66% za JIE, 36.45% Srbija) ili nekoliko puta godišnje (31.48% JIE, 36.12% Srbija). Navike U Trošenju – Trošenje na kulturu je slično u anketiranim zemljama, sa većinom koja izdvaja između €13.50 i €30 mesečno, uprkos razlikama u prihodima.

– Digitalno trošenje na muziku manje je prisutno u svim učesničkim zemljama, Srbi obično manje troše na koncerte uživo, možda zbog ekonomskih faktora i/ili potencijalno nižih cena karata u Srbiji. Uprkos ekonomskim izazovima, ispitanici prioritet daju trošenju na turizam, muziku i kulturne događaje, pokazujući dugotrajnu podršku umetnosti – navedeno je povodom ankete.

Digitalna i onlajn muzika:

Digitalno slušanje dominira, sa 91.34% ispitanika koji preferiraju preuzimanje ili strimovanje muzike.

– YouTube ostaje vodeća platforma za konzumiranje muzike u regionu. Srbi se više oslanjaju na slušanje radija u poređenju sa ukupnim odgovorima iz regiona. Fizički formati kao što su CD-i su opali, dok vinili ponovo postaju popularni. Pametni telefoni su primarni uređaj za slušanje muzike, praćeni laptopovima i HiFi setovima.

Otkrivanje nove muzike:

YouTube služi kao primarna platforma za istraživanje muzike u regionu, tesno praćen od strane Spotify-a, dok u Srbiji preporuke prijatelja dolaze na drugo mesto, možda zbog kasnijeg pristupa Spotify-ju i manjeg prisustva lokalnih izvođača na striming platformama.

Muzika uživo:

Preko 80% ispitanika daje prioritet prisustvu koncerata uživo u odnosu na online događaje, s očekivanim smanjenjem briga vezanih za COVID. Društveni mediji i platforme umetnika ključni su za informacije o događajima, odražavajući interesovanje za poznate izvođače. Međutim, prednost se daje Facebook-u u odnosu na Instagram i nešto više važnosti plakatima i onlajn portalima za događaje.

– Mišljenja za idealnu dužinu koncerata variraju; Srbi favorizuju duže koncerte (1.5-2 sata) bez pauza u odnosu na regionalni prosek (1-1.5 sata). Ostatak težnji je veoma sličan regionu, sa ispitanicima koji rangiraju najvažnije stvari u prostoru da budu odgovarajući audio sistem, čisti toaleti i pristupačne cene, dok su manje važne stvari biciklistički parking, tihi prostor za razgovor i dostupna hrana u prostoru.

Ponašanje u kupovini karata za lokalne i internacionalne izvođače se razlikuje, što je možda uticalo na metode prodaje karata: većina karata za internacionalne izvođače kupuje se čim se pojave u prodaji (41% odgovora), dok se karte za lokalne izvođače obično kupuju nekoliko dana/nedelja pre događaja (27% i 26% ispitanika). Ovi rezultati su slični u Srbiji i Sloveniji (obe zemlje imaju većinu ispitanika koji kupuju karte na vratima), dok Mađari gotovo uvek kupuju unapred, pošto većina promotera i prostora koristi onlajn platforme.

Zaključak:

Ovi nalazi pružaju važne uvide za muzičke prostore, ističući nućnost prilagodjavanja pristupa u organizaciji koncerata lokalnih i internacionalnih izvođača, nijansirane potrebe u koncertnim iskustvima i kontinuiranu bitnost živih događaja u muzičkoj kulturi regiona.