Einar Selvik, osnivač benda Wardruna: Animus i priroda dali su život tradiciji kojoj dajemo glas

U prastarim kostimima, grupa izvodi muziku na tradicionalnim instrumentima i objektima iz prirode, približavajući publici nordijsku tradiciju i mitove. Svojom muzikom ukazuju na odnos čoveka prema sebi, drugima i prirodi, koji je nekad bio znatno podesniji. NJihova evropska turneja nosi naziv „Nordic Night Open Air Tour 2022“, a Beograd je jedini grad u regionu, gde će ova svetska atrakcija, po prvi put, održati koncert.

Inspiraciju crpite iz nordijskog folklora, kulture i mitologije, ali vaš fokus nije na njegovom verovatno najpopularnijem aspektu – panteonu. Koja je glavna tema benda i šta ona za vas predstavlja?

– Panteon, naravno, ako je ikada postojao, bio je deo toga da su drevni bogovi i boginje bili raznovrsni prikazi prirode, na neki način, ali takođe i ljudske naravi. U tom smislu, oni su deo onoga što radimo, jer predstavljaju prirodu i u tom smislu se nalaze u srži našeg stvaranja. Animus i priroda dali su život tradiciji kojoj dajemo glas. Pretpostavljam da nam se zbog toga i dan danas obraćaju. Rođeni su iz prirode i verovatno zato komuniciraju sa ljudima širom planete. Iako je koncept naše muzike nordijski, ono što je unutar nje, jednako je bezvremeno, isto kao što je i univerzalno, iz razloga što je oblikovano prirodom. Iako se o krajnjim izrazima odlučuje lokalno, sve kulture i tradicije su njom oblikovane. Međutim, mehanizmi su isti svuda gde postoji religija bazirana na prirodi. Ona je u srcu svih starih kultura.

Serija „Vikinzi” izložila je vaš zvuk široj javnosti, šta je uticalo da uradite muziku za poznatu seriju?

– To je bio proces u kome su kreatori serije nama prišli, u borbi da iznađu adekvatan balans u prvoj sezoni, kad je jedan od režisera naleteo na Wardruninu muziku. Odlučili su da licenciraju sedam osam naših pesama za prvu sezonu. Kad su počeli da rade na drugoj sezoni, pozvali su me da se priključim radu na „saundtraku”, jer su želeli instrumente i zvuke, adekvatan vid ekspresije, u srcu serije. Radio sam i ispred kamera svaki put kad bi se muzika odvijala, ako bi glumci pevali, ili se izvodila pesma za sahranu, bitku, plač, ili čak za opijanje… Dosta pesama sam stvarao za potrebe serije. Bio je to zabavan proces. Kad se muzika koju stvarate koristi za TV seriju to vam ne donosi uspeh automatski, ali vam daje priliku da veliki broj ljudi čuje za nju. Ispostavilo se da se ljudima svidelo ono što su čuli, što je za nas bila dobra stvar.

Da li trenutno radite na nekoj TV seriji, filmu, video igri?

– U poslednje tri, četiri godine radim na video igri “Assassin’s Creed Valhalla”, – reč je o dugačkom i fantastičnom projektu. Međutim, u ovom momentu glavni fokus mi je na nastupima koje smo toliko dugo žonglirali po kalendaru zbog pandemije, kao i komponovanje nove muzike za grupu.

Šta inspiriše stvaranje muzike za bend?

– Mnoge stvari. Jednostavno vidim teme koje su same po sebi jake da mogu da čujem njihov zvuk. Sve se svodi na jurenje tog zvuka. Instrumenti su interesantni, poezija može da bude okidač, i mnogo toga se rađa iz prirode, tačnije iz boravka u prirodi i same prirode po sebi. Pokušaja mimike prirode. U isto vreme, odsutnost prirode može biti inspiracija zbog elementa čežnje, a čežnja je jako moćno oruđe za kreaciju.

Kakav je vaš odnos sa kulturom iz koje crpite inspiraciju? Da li sebe vidite kao modernog pagana, ili je u pitanju tradicija koju želite da sačuvate?

– Na neki način jesam moderni pagan, ne koristim taj izraz, ali ako bi morao da stavim ime na ono što jesam, rekao bih da sam animista. Priroda je sveta i mi smo deo nje, a ne njeni vladari, ako razumete na šta ciljam. Međutim, nije u pitanju propovedanje, jer mrzim propovedi i dogme i nikad ne bih bio deo tog procesa. Za mene ovo nije nametanje mojih ubeđenja drugim ljudima. Ono što radim sa bendom Wardruna jeste davanje glasa određenim idejama i tradiciji, elementima iz prirode… Definitivno nije u pitanju uslovno spiritualna ili religiozna stvar, već jednostavno stav. U esenciji naših pesama nalazi se čovekov odnos prema prirodi, odnos među ljudima, i odnos prema nečemu većem od nas samih, bez obzira da li je to spiritualna, religiozna ili filozofska stvar. Povezujemo se sa onim što je generalno značajno, što prevazilazi godine, jezik, religijsku pozadinu. To je ujedno razlog zbog čega se naša muzika obraća velikom broju ljudi – nije puna dogmi, već daje prostora za individuu i individualno iskustvo istine.

Postoji jasna paralela između nordijskog i slovenskog folklora i prehrišćanske kulture. Da li ste upoznati sa našim paganizmom i kakvo je vaše mišljenje o njemu?

– Upoznat sam pomalo, ali da budem iskren, ne mislim da je distinkcija velika. Izučavao sam komparativne studije i stekao sam utisak da ujedno, i kad je reč o muzikologiji, instrumentaciji kao i mitologiji, folklori imaju dosta dodirnih tačaka. Kad odeš dovoljno daleko u vreme možeš da uočiš kako su oni zapanjujuće slični, gotovo da su isti u mnogim elementima. Bez obzira da li je u pitanju ritam ili nešto drugo, ako se ode dovoljno daleko u prošlost, možemo uvideti da potičemo od istog i to je veoma fascinantno. I iz tog razloga naša muzika komunicira i sa ljudima koji nisu Nordijci. Na čudan način oseća se prepoznavanje.

Zato što su sve kulture bile povezane sa prirodom?

– Upravo zato.

Imate neverovatne nastupe u prirodi, koje oduzimaju dah. Da li preferirate naturalno okruženje tokom izvođenja?

– U jako ranom stadijumu shvatili smo da su mesta nastupa veoma značajna u kreiranju posebnih, specijalnih iskustva. Ako ste dovoljno srećni da nađete prostor koji, na ovaj ili onaj način, komplementira muzici, onda stvarate efekat pozitivne sinergije i na taj način dva i dva postaju šest umesto četiri, automatski, kako nama na stejdžu tako i publici. Zato će nastup ispod otvorenog neba uvećati doživljaj. Isto tako, ako svirate unutar prelepe koncertne sale, ili ste u mogućnosti da stvorite adekvatnu impresiju, možete da kompenzirate. Zatvoreni prostori imaju svoje prednosti, a otvoreni drugačiji set dinamike. Oba volim i oba su sjajna, ali imaju drugačije izazove.