Za Jamato bubnjare, pozornica je transkulturno područje sudara najrazličitijih scenskih aktivnosti. Naštimovane udaraljke prosto bruje snagom vibracija izazvanih ogromnim fizičkim i performerskim naporom. Kao da se i sam proscenijum ruši! Energizovana scenska akrobatika, snažna ritmika, ratnički pokreti tela koji simuliraju dalekoistočnjačke borilačke veštine, kao i visokoestetizovan imidž, čine ovaj nastup jedinstvenim umetničkim spektaklom.
Kontrarno afričkim bubnjarskim nastupima, izvesna ritualnost je, međutim, u drugom planu; sve je podređeno vizuelnoj i koreografskoj impresiji.Tonalni jezik drevnih instrumenata izbija iz kože i drveta bubnjeva, iz njihove teksture, i velikih dimenzija koje i vizuelno čine nastup izuzetno impresivnim. Svetska turneja Jamato bubnjara traje, kako u razgovoru za Danas kaže njihov lider i umetnički direktor Masaki Ogava, čak jedanaest godina, što je ujedno i ključ njihove dobre forme…
– Da, bez većih odstupanja, nastupamo kontinuirano preko čitave decenije, koncerte smo održali u četrdeset zemalja, a imali smo preko hiljadu nastupa širom planete. Naš prvi veliki internacionalni nastup desio se na muzičkom festivalu u Edinburgu, tad je sve krenulo, a tom prilikom nam je bila i dodeljena i festivalska nagrada „Spirit of the Fringe“. Gde god da putujemo, svakodnevno vežbamo i u izvrsnoj smo formi.
Perkusije na kojima svirate nisu standardizovani bubnjarski kompleti, sa klasičnim činelama, timpanima, bas-bubnjevima… Kakav je vaš instrumentarijum?
– Naš nastup nosi naziv „Yamato Show – Matsuri Fiesta“ i sviramo na tradicionalnim japanskim „vadaiko“ bubnjevima koji su napravljeni od kože i drveta, a neki delovi našeg instrumentarijuma stari su i po više od 400 godina. To je definitivno jedan od ekskluziviteta naših nastupa. Inače, kada se reč „Wadaiko“ prevede sa japanskog, ima značenje japanski bubanj. U ritmu je suština muzike, ritam je prvi nastao, zar ne? Jamato smo osnovali 1993. godine, a naziv potiče od našeg rodnog grada koji se nekada nazivao Jamato, a sada se zove Nara.
Jeste li pre Jamato perkusionističkog kolektiva muzicirali u još nekim ansamblima?
– Prvenstveno bih naglasio moje dugogodišnje angažovanje u grupi „Wadaiko Ichiro“. Međutim, imali smo različite projekcije koje su se ticale umetničkih angažmana i geneze same grupe. Svoje zamisli nisam mogao da sprovedem u delo, i zato sa 1993. rešio da je krajnje vreme da osnujem Jamato, kako bih jednu veliku umetničku ideju najzad realizovao. Mislim da nisam pogrešio sa odlukom…
Povodom pomenutih art aspiracija, šta je trenutno na agendi?
– Pored našeg muzičkog i performerskog nastupa, jedan od primarnih ciljeva na me interakcija sa publikom. Mislim da je to klimaks nastupa, koji, ako izostane… onda je čitav spektakl besmislen. Ljudi reaguju! Publika je motivisana da reaguje, naša muzika i izvođački manir dopiru do svakog pojedinca u publici, a upravo nam je to cilj! Energija je smisao svega.
Često akcentujete da je i u energetskom i suštinskom smislu ritmika deo spiritualne discipline. Šta pod time konkretno podrazumevate?
– Mislim na tradiciju, na religiju, na ultimativnu duhovnost… Bubnjevi i ritmičke egzibicije oduvek su imale ogromnu simboličku ulogu u budističkim ritualima. Razumevanje jednog kulturnog okvira podrazumeva i tradicijski i religijski bekgraund iz kojeg umetnici potiču. U budizmu su praktičari religije oduvek koristili perkusije – da komuniciraju međusobno, ali i sa Bogom, svojim precima, svojim uzorima. Ne treba zaboraviti da su sve zapadnjačke muzičke interpretacije potekle od nas, to jest naših predaka…
Da li su i u rodnom aspektu Jamato bubnjari politički korektni?
– Oh, da. Imamo jednak broj ženskih i muških muzičara, što nije uvek slučaj u drugim japanskim ansamblima. I ne samo to: u našoj bubnjarskoj grupi dame sviraju jednako zahtevne instrumente, kao i muškarci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
