Jedan od najpoznatijih kompozitora i tekstopisaca narodne muzike Kragujevčanin Dragiša Nedović uskoro će dobiti trg u centru grada ali se ove godine neće održati tradicionalni festival posvećen njegovom stvaralaštu i očuvanju izvorne narodne pesme. Razlog je prost – nema para.
Krajem prošlog meseca lokalna vlast je rešila da realizuje svoju skupštinsku odluku odluku iz 2018. godine i posveti trg i spomenik slavnom sugrađaninu Dragiši Nedoviću. Lokacija na kojoj će biti podignut spomenik je kod Hotela „Zelengora” i po, za sada, radnom nazivu zvaće se „Boemski trg Dragiša Nedović”.
Početkom ovog meseca u Svečanoj sali Rektorata kragujevačkog Univerziteta održana je javna tribina na kojoj je detaljno predstavljen predlog prostornog uređenja ove lokacije a idejno rešenje je prezentovao Glavni urbanista grada Kragujevca, Ivan Radulović.
– Idejno rešenje koje čini sedeću spomeničku skulpturu Dragiše Nedovića na klupi od belog betona savremenog dizajna sa sakrivenim osvetljenjem koje noću pruža ambijentalni efekat, još dve klupe sličnog dizajna za javno korišćenje i 15 stabala četinarskog drveća postavljenih u dva reda uz poštovanje linije kretanja pešaka na trgu, pojasnio je Radulović.
Eto, sredstva za (pre)uređenje trga i podizanje spomenika su se našla ali ih nema za održavanje tradicionalne menifestacije psovećene liku i delu lsvanog muzičara – Festivala narodne pesme Dragiša Nedović.
Nemamo ništa protiv svih ostalih vrsta muzike ali naš festival i stvaralaštvo Dragiše Nedovića su brend Kragujevca Foto: Z. S. M.
Udruženje estradnih muzičara i izvođača Šumadije „Kragujevac koncert” koji su organizatori ove tradicionalne manifestacije potvrdili su za Danas da se 12. festival narodne muzike Dragiša Nedovićkoji trebao da bude 29. novembra neće održati.
– Početkom maja, dobili smo od Skupštine grada 600.000 bruto, od čega kada nam se odbiju porezi ostaje nam 480.000 dinara a samo za salu nam traže 200.000 dinara. Gde su svi ostali troškovi izvođači i učesnici, njihovi putni troškovi, smeštaj, honorari, pa tehnika, razglas, ozvučenje, kaže za Danas Milašin Maša Simić iz Udruženja „Kragujevac koncert”.
– Nikada nismo dobili pun traženi iznos. Najviše smo od gradskih vlasti dobili jedne godine 1.500.000 dinara ali smo se snalazili, dovijali, ispomagali su nas darodavci, sponzori, kolege i pokrivali smo deo festivalskih troškova od članarina samog Udruženja, navodi Simić.
I proteklih pola godine od maja pokušali su na sve načine da se snađu i održe festival Dragiša Nedović ali nisu uspeli. Početna suma, dobijena od lokalnih kragujevačkih vlasti je bila premala.
– Za stranu muziku para ima a za Dragišu Nedovića i nacionalnu muziku para nema, revoltiran je Simić.
On je ispred Udruženja „Kragujevac koncert” obavestio sve Ijubitelje narodne srpske pesme i poklonike stvaralaštva jedinstvenog i neponovljivog tekstopisca i kompozitora srpske narodne pesme Dragiše Nedovića da ove godine na njihovo veliko žaljenje festival neće biti održan.
– Mi kao Udruženje smo teškom mukom i zalaganjem naših članova stvorili ovaj festival i održavamo ga već dvadesetak godina i napravili smo od njega brend grada Kragujevca i Srbije. Naš festival je redovno pratila Radio televizija Srbije ,Udružene radio stanice Srbije TV platforma Planeta kao i veliki broj lokalnih i regionalnih radio i TV stanica Zahvaljujući RTS-u naš festival su videli naši Ijudi širom sveta i sa svih strana smo dobijali pohvale i priznanja za naš rad, podseća Simić, dodajući da su im se za ovogodišnji otkazani festival javljali učesnici ne samo iz Srbij već od Republike Srpske do Australije.
Plakat jednog od prethodnih festivala Foto: Z. S. M.
Po njegovim rečima bila je to „divna promocija svih nas i našeg grada”.
– Na festivalima su nastupali najeminentniji izvodjači tekstopisci i kompozitori Srbije kao i veliki narodni orkestar RTS-a i Veliki narodni orkestar „Kragujevac Koncerta”. Festival je iznedrio veliki broj novih narodnih pesama komponovanih u duhu srpske nacionalne muzike i po ugledu na stvaralaštvo Dragiše Nedovića. Grad je ranije doneo odluku da Festival Dragiša Nedović uđe u program za sufinansiranje kao projekat od značaja za kulturu grada Kragujevca u narednih 10 godina. To se izgleda nekome ne sviđa i naprasno nam se smanjuju sredstva za festival, smatra on.
Grad ima svoje muzičke favorite
Logično, Simić postavlja pitanje zašto su odjednom drastično smanjena sredstva Festivalu koji je postigao zavidan nivo i postao opšte prihvaćen i koji je trebalo da se dalje razvija?
– Kome je to u interesu?, pita on.
On navodi da se forsiraju festivali sa stranom i zabavnom muzikom, opere… na uštrb domaće muzičke baštine.
– Forsira se Arsenal fest sa 20 miliona, pankerijada i Vibe sa po četiri miliona, izvođenje opera sa 1,4 miliona i kamerna muzika sa 1,2 miliona dinara navodi on muzikče manifesatcije potpomognute sredstvima iz gradskog budžeta napominjući „da se zna” da oni kao Udruženje „nisu protiv drugih vrsta muzike” ali „da stvano nema smisla ovako potceniti našu nacionalnu muziku”.
Ponovo su se obratili zameniku gradonačelnika za kulturu Miljanu Bjeletića, predsedniku gradske komisije za dodelu sredstava.
– Nije nam dao odgovor zašto je izvršena ovakva rasodela sredstava za kulturu, i zašto se „guši narodna pesma” i Dragiša Nedović. Samo nam je odgovorio da je „to završeno” i da ne mogu da se opredele dodatna sredstva, kaže Simić.
Budući Trg Boema u Kragujevcu Foto: Z. S. M.
Idejno rešenje za spomenik Dragisi Nedoviću na trgu koji će poneti njegovo ime Foto: Grad Kragujevac
Udruženje se obratilo i Ministarstvu za kulturu gde su ih za dodelu sredstava za festival uputili na gradski konkurs sa finasiranje i sufinsiranje projekata iz kulture koje je ove goduine u maju za te namene izdvojilo 45 miliona dinara. Krug je time zatvoren a festival otkazan.
Pesma nas je održala, njojzi havala
– Drago nam je, ako bude, urađen trg i bista Dragiše Nedovića kod „Zelengore” za koji smo baš mi kao Udruženje podneli pismeni predlog i inicijativu gradu pre pet godina. Ali, muzika je najveća Nedovićeva baština i zaostavština našem gradu i Srbiji i zbog toga festival treba da se održava, zaključuje Milašin Simić.
On u razgovoru za Danas podseća da je zbog svojih aktivnosti od 1989. godine kada je psnovano Udruženje „Kragujevac koncert” više puta nagrađivano priznanjima poput Đurđevdanske nagrade (najveća nagrada grada Kragujevca), Gramate vladiše Šumadijskog Jovana, Povelje za doprinos muzičkoj umetnosti i kulturi Srbije od reprezentativnog Udruženja džez, rok i zabavne muzike Sbije…
– O tome kakvo je stanje u našoj tradicionalnoj muzici najbolje govori činjenica da u srcu Šumadije nema ni jedne emisije posvećene narodnoj muzici, ni na jednoj lokalnoj radio ili televizijskoj stanici, sumorno zaključuje naš sagovornik.
Udruženje vratilo novac Skupštini grada – Kragujevac koncert
Zbog nemogućnosti da održe festival Udruženje je vratilo dobijena sredstva gradu, odnosno Komisiji za izbor projekata, programa i manifestacija u obasti kulture koji se finansiraju i sufinasiraju iz budžeta grada Kragujevca za 2023. godinu.
„Sredstva koja ste nam opredelili za festival narodne muzike Dragiša Nedović za 2023. godinu su daleko ispod minimuma vrednosti festivala njegovog nivoa koji zaslužuje. Dodeljena sredstva vam vraćamo u celosti. Nadamo se da ste se ove godine zadovoljili sa stranom muziom, pank, rok, opera i ostalo, i da ćete se iduće godine setiti svojih korena i nacionalne srpske muzike. Pesma nas je održala, njozi hvala”, poručili su gradskim vlastima iz „Kragujevac koncerta”.
U srcu Šumadije nema mesta za izvornu narodnu pesmu – Milašin Maša Simić
Ali, kako kažu neđe odustati. Pokušaće da održe festival naredne godine a po njihovim rečima takođe đe onovo sa tim projektom konkurisati kod gradskih vlasti. Za dobrobit zaostavštine Dragiše Nedovića nadaju se da će 2024. biti izdašniji nego ove.
Tako mu i treba, kad nije Karleuša
Povodom otkazivanja tradicionalnog Festivala narodne muzike Dragiša Nedović Danas je na svom FB profilu za Kragujevac napravio anketu – Vox populi o tome, na koju je za tri dana „reagovalo” gotovo 2.000 naših sugrađana.
– Jednom rečju, sramota, najčešći je komentar Kragujevčana.
Ima i onih duhovitih odgovora poput – tako mu i treba kad nije Karleuša, ali i rezigniranih konstatacija – to je naš Kragujevac.
Neki smatraju da su se pare „potrošile na Trg i Tržnicu” sarkastično aludirajući na glavnu gradsku pijacu koja se bezuspešno rekonstruiše već četvrtu godinu.
Jedna Kragujevčanka je ironično predložila „da se u sklopu modernizacije Kragujevca, zabrani izvođenje svih njegovih pesama, ili još bolje, prave narodne muzike”.
„Predlog za spomenik odbaciti, jer dati novac za gomilu gvožđa, a uništiti njegovo „živo” nasleđe (pesme) nije logično, zar ne? Svim ljudima koji su potpisali ovaj slavan akt, zabraniti doživotno odlazak na svadbe i slavlja, da slučajmo tamo ne čuju, ili ne daj Bože naruče nezvaničnu himnu našeg grada „Tekla reka Lepenica”, i mnoge druge Dragišine pesme”, navela je ona dodajući da su se po njenom mišljenju članovi gradske vlasti „odrekli svojih korena”, iz puste „snobovske želje da na taj način postanu – elita”.
Autor „najnarodnijih” narodnih pesama
Kompozitor, muzičar, pesnik i tekstopisac Dragiša Nedović (Kragujevac 1916 – 1966 Kragujevac) tokom karijere stvorio je čitav niz pesama koje su kasnije u narodu dobile status „izvornih”, ne samo u njegovom rodnom kraju Šumadiji već i u Bosni, Dalmaciji…
Dragiša Nedović Foto: Monografija „Tako je živeo i stvarao Dragiša Nedović”
Njegova umetnička zaostavština broji više od 400 pesama među kojima su legendarne (za većinu ljudi – „narodne” poput: „Stani, stani, Ibar vodo”, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole”, „Lepe li su nano Gružanke devojke”, „Na Moravi vodenica stara”, „Jesen prođe, ja se ne oženih”, „Ajd’ d’ idemo Rado”, „Siromah sam, druže”, „Harmoniko moja”, „U lijepom starom gradu Višegradu”, „Prođoh Bosnom kroz gradove”, „Ja posadih jednu ružu belu”, „Kosio sam seneno dole kraj Morave”, „Kome šumiš oj Moravo”, „Pluća su mi bolna” (omiljena drugarice Jovanke Broz), „Kad si bila mala Mare”, „Imam jednu želju malu”… I, mnoge druge.
Celokupno stvaralaštvo ovog multitalentovanog Kragujevčanina (ako se ono uopšte danas može obuhvatiti) opisao je u monografiji „Tako je živeo i stvarao Dragiša Nedović” prof. dr Dragan Bataveljić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Iz štampe je upravo izašla monografija „Smak” o radu jedne od najpopularnijih rok grupa nekadašnje, one bivše, velike Jugoslavije. Knjigu je priredila Ksenija Đerković, novinarka i arhivistkinja u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu, ćerka bubnjara Smaka Slobodana Stojanovića Kepe.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Arhiva Grad Kragujevac
