Francis K. A.: Nežnost ne može da se proda

Američki film sa „tejkom“ na francusku kinematografiju, Frances Ha, o devojci koja nema pojma šta radi sa svojim životom poslužio je kao idejno rešenje prilikom odabira imena benda zbog, kako kažu, toga što ni oni nemaju pojma šta rade sa svojim životima.

Život na stranu, u sektoru muzike ekipa je znalac. Bend su osnovali Tamara Jeličić vokal i gitara i Miloš Zizi Mihajlović na sintu, a karakteriše ga eksperimentisanje sa zvukom koji spaja synth pop, dark wave, shoegaze, dreampop, indie rock, čak i grunge… Dvojac je za potrebe lajv nastupa dobio pojačanje, pa sad ekipu čine i Petar Blagojević na gitari, na basu Veljko Petrović i tkz kičma benda Aleksandra Terić Flopi, na bubnjevima.

– Održavanje jednog zvuka i sentimenta kroz celu pesmu nama ne drži pažnju, to je poprilično dosadno, zato maksimalno eksperimentišemo sa zvukom – kaže Tamara.

Njihov prvi EP „Nežnost retka je“, objavila je zagrebačka izdavačka kuća „Više manje zauvijek“, a poigravanje sa nazivima iz art house kinematografije nije stalo na odabiru imena benda, već je i njihov prvi singl „Ljubavnici opstaju“ direktno inspirisan filmom Džima Džarmuša „Only lovers left alive“.

– Prvi album smo izdali za zagrebački lejbl „Više manje zauvijek“, koga drži Svemirko sa svojim drugarima. Prvo smo se njima javili, i oni su bili u fazonu super je, sviđate nam se – kaže Tamara dodajući da joj je „Only lovers left alive“ velika inspiracija.

I Zizi ukazuje da je fan pomenutog ostvarenja još od srednje škole i priseća se kako je film poslužio kao spona prilikom nastanka sastava.

– Kod Tamare na zidu video sam „Only lovers left alive“ poster i skontao – to je to. Tako je sve počelo. Pesmu smo nazvali po filmu jer nosi sličan vajb – pojašnjava on. Tamara dodaje da su se upoznali jedne pijane večeri, u kafiću gde je Zizi radio, dok je ona regrutovala ljude za svoj muzički projekat.

– Vrbovala sam ljude da rade sa mnom, jer se uključio moj PR mode. Miško je rekao da ima neke bitove i da pravi muziku. Dao mi je da poslušam, i tu je bio početni sint za „LJubavnike“, koji se meni baš dopao, pa sam napisala tekst za pesmu. Skontali smo se pre svega oko benda The Cure, on je bio inicijalna kapisla – priseća se Tamara.

Muziku koju pravi Zizi opisuje kao pop melanholiju i tužni disko, a upitan šta mu se odvija u glavi dok stvara, ne stiže da odgovori, jer se Tamara ubaciju komentarom: „white noise“.

– Počinjem od semplova, sviram preko toga, dok ne nastane nešto potpuno drugačije od inicijalnog sempla. Tako generalno funkcioniše umetnost, naslanjaš se na stvari koje su ti bliske, počne od „krađe“ osnovnog vajba, dok se zvuk ne pretvori se u nešto sasvim novo. Kroz nostalgiju pristupam pravljenju muzike, u želji da zadržim u postojanju zvuke iz osamdesetih i devedesetih, u ovom dobu kroz savremenu produkciju i sve što se dešava – pojašnjava Zizi.

„Tako i ja pišem“, dodaje Tam: „gledam zanimljive reči i kalupim ih u drugi kontekst. Čitam knjigu i vidim strava reč, rečenicu koja me podstakne da je izvitoperim kako mi u trenutku dođe. Ne zadajem sebi temu već stvaram na osnovu inspiracije – kaže Tamara. Prema njenim rečima „Ljubavnici opstaju“ se desila totalno spontano, jer ju je Zizijeva muzika ponela.

– Stih „Kad nema talasa, nek gori grad “ se tako rodio. Nema duboke mudrost, to je bio osećaj… Za pesmu „Strah“ sam dosta istraživala, znajući da će pesma biti senzualna. „Viktorija“ isto je isto ispala na svoj način, a za „Lov“ me je bend Virvel inspirisao… Različiti senzibiliteti utiču, zavisi od raspoloženja – kaže Tamara.

„Meni je ta pesma Beograd“, ubacuje se Flopi komentarišući pesmu „Ljubavnici opstaju“, ukazujući da su uništeni svi prostori u kojima se promovisala alternativna muzika.

– Akademija ne postoji odavno, Bigz je bio poslednji slobodni prostor grada, Kvaka je to i dalje, ali je manjeg kapaciteta, intimniji. A u Bigzu je vežbalo 1000 bendova… – podseća Flopi.

Tamara na to dodaje da je upravo noćni život Beograda bio inspiracija Milici Tomić koja je pravila spot za ovu pesmu.

– Drugarica je pesmu doživela kao život Beograda i napravila spot koji kroz hodanje predstavlja noćni život. Milica Tomić je osetila pesmu kao život andergraund Beograda. Šetala se po Bigzu, Jugošpedu, Prokopu, svuda i snimala noge ljudima noću. Kadrovi opisuju život grada i njegovo propadanje… – otkriva Tamara.

Na konstataciju da je to propadanje sentiment koji u mnogome dosta ljudi, onih koji prate noćni život grada, proživljava, Tamara odgovara, – da, to je konstantna melanholija koja se provlači.

– Kroz ceo projekat „Nežnost retka je“, koji je zapravo stih iz pesme „Jutro“, koja će ući na sledeći EP „Latice“, provlači se taj naš unutrašnji osećaj melanholije. Zizijeva muzika i moje reči proistekle su iz nekog patosa vezanog više za naše duševno stanje, ne toliko za grad. Grad je poslužio u spotu, u samoj pesmi su međuljudski odnosi glavni faktor – ukazuje Tamara.

Upitani zašto je nežnost retka, Flopi odgovrara: „To je nešto na čemu niko ne može da zaradi“.

– Živimo u takvom vremenu, a nežnost ne može da se proda i to je jedna velika istina današnjice. Ko još u svom CV-u ostavlja „Moja osobina je nježnost“ – konstatuje Aleksandra.