Gambo čorba sa osećanjem

Kakva je i kolika tradicija sviranja i slušanja bluza u Danskoj?

– Mislim da su ljudi počeli da slušaju bluz šezedesetih godina, te da je prvi danski bluz bend formiran kasnih šezedesetih. Kvalitet danske bluz scene se veoma pri tom poboljšao u toku poslednje decenije. Nije to velika scena – Danska je uvek bila mnogo više orijentisana na džez, ali postoji nekoliko vrlo zanimljivih bluz klubova i pregršt dobrih grupa.

Sa čime ste vi lično zapravo startovali u muzici kao mladi slušalac – je li to od samog početka bio bluz ili ste ipak malo lutali kroz različite stilove?

– Počeo sam slušajući ponajviše rokenrol, kad sam još bio dete. Među ostalima, slušao sam Čaka Berija, Fetsa Domina i Šejkina Stivensa. Kasnije, oko moje petnaeste godine, duboko sam se zaljubio u bluz. Sada, međutim, slušam sve vrste muzike, posebno ako su afro-američkog porekla: soul, džez, fank, i slično…

Svirali ste kao dečak saksofon, da biste se onda prihvatili gitare, a sada ste najpoznatiji kao pevač – šta je presudilo da pređete takav put od jednog instrumenta preko drugog do sopstvenog glasa i koje su vas ličnosti inspirisale za to?

– U stvari, način na koji sam počeo da pevam bio je velika slučajnost. Svirao sam ritam gitaru u gimnazijskom bendu, i – par dana pre našeg prvog nastupa – pevač nas je napustio. Mi, koji smo sačinjavali ostatak sastava, dogovorili smo se da otkažemo koncert, ali smo svega nekoliko dana pre toga, imali mali džem-sešn na kome sam, eto, pomalo i zapevao, i to je zazvučalo dobro. Na kraju smo rešili da ipak nastupimo sa mnom kao pevačem.

Šta je u stvari „Rhythmic Conservatory“ u Kopenhagenu koji ste pohađali – veoma neobično ime za visoku muzičku školu?

– Tačan naziv škole je „Rhythmic Music Conservatory“. Mislim da su skoro svi konzervatorijumi na svetu konzervatorijumi za klasičnu muziku i da samo neki imaju odsek za izučavanje ritma. Najbolja stvar u vezi sa „Rhythmic Music Conservatory“ je činjenica da se na njemu svi bave ritmovima, od dekana do domara.

Sa svojim bendom funkcionišete kao septet, a među vama sedmoricom ima mesta i za trubu i saksofon. Kako biste s obzirom na takav izbor instrumenata i ukupan zvuk zapravo najtačnije žanrovski odredili svoj ansambl?

– Trudimo se da budemo raznovrsni u svojoj muzici. Bluz je osnovni sastojak, ali mi dodajemo i pomalo džeza, pomalo roka, pomalo fanka i vrlo mnogo soula, i tako dolazimo do svoje gambo-čorbe koju pokušavamo da serviramo sa osećanjem.

Kakav šou nas onda sve očekuje u subotu 26. juna u Beogradu i kako podešavate eventualno svoj nastup u desetinama zemalja koje obilazite – postoji li „osluškivanje“ nove publike i biranje repertoara na licu mesta?

– Ono što uvek pokušavamo da uradimo jeste da sviramo muziku koja uvodi našu publiku u dobro raspoloženje. Tako da zaista želimo da pozovemo sve ljude da dođu na žurku, a pošto sve dobre žurke imaju i momente kada se pleše, i mi svakako volimo kad ljudi na našim žurkama plešu. Mislim da je tako od početaka istorije bluza i da je od suštinske važnosti shvatiti sledeće: bluz je namenjen tome da vam odagna mračne misli i tome da se lepo provedete.

Preko Japana do osmine finala

Thorbjorn Risager očekuje da reprezentacija Danske uspešno reši grupnu fazu Svetskog prvenstva u fudbalu.

– Sada sve izgleda dobro. Upravo smo pobedili Kamerun, i imamo dobre šanse da stignemo u osminu finala (ovaj razgovor je vođen početkom sedmice, prim.aut) . Potrebno je samo da pobedimo Japan, nadam se da to neće biti tako teško. Čestitke Srbiji na velikoj pobedi nad Nemačkom. Očekujem da će i Srbija uspeti da se plasira u osminu finala, samo se nadam da sve te utakmice neće biti igrane baš u vreme kada mi imamo koncert – napomenuo je Risager.