Generacija Z ne zna dovoljno o holokaustu i nacistima – Netflix to želi promeniti

Prema pisanju Index Magazina, ove podatke je pokazalo istraživanje koje je 2020. godine sprovela Konferencija o jevrejskim materijalnim zahtevima protiv Nemačke.

Istraživanje je pokazalo i da 48 odsto njih ne zna imenovati nijedan koncentracioni logor, a Netflix se nada da će to promeniti sa novim dokumentarcem.

Hitler and the Nazis: Evil on Trial, ambiciozni novi dokumentarac o Drugom svetskom ratu, namenjen je mlađoj publici, a kroz šest epizoda prati uspon Adolfa Hitlera na vlast i glavne prekretnice Drugog svetskog rata.

Dokumentarac pokriva dosta već utabanog terena, a cilj mu je ispričati priču o Drugom svetskom ratu na nov, zanimljiv način za mlađu publiku.

Tako na primer, uz intervjue sa akademicima i arhivske snimke tipične za dokumentarce o Drugom svetskom ratu, prikazuje glumce koji rekreiraju ključne trenutke u istoriji rata, dajući seriji dojam gledanja nemog filma.

Hitlerova lična istorija otkriva nekoga ko je želeo da bude slavan od vrlo mlade dobi. Rođen u Austriji, sanjao je o tome da postane poznati umetnik. No odbio ga je vrhunski bečki institut za likovnu umetnost jer je mogao slikati samo pejzaže, a nije baš dobro slikao ljude.

„Izopačenost moralnih prioriteta“

Dok je nekoliko godina živeo u skloništu za muškarce, prodavao je slike kopirane sa razglednica. „Njegov svetonazor oblikovan je okrivljivanjem drugih ljudi za njegovu nesreću i besnim antisemitizmom koji je u to vreme postojao u Beču“, rekao je za TIME Joe Berlinger, reditelj Hitler and the Nazis: Evil on Trial.

U drugoj epizodi glumci rekonstruišu opsesiju mladog Hitlera svojom nećakom Geli Raubel početkom 1930-ih. Mladi nacistički vođa želeo je da ona postane velika operna pevačica i plaćao joj je časove pevanja, a čak su i živeli zajedno u Minhenu, što je u lokalnoj štampi pokrenulo glasine da su u vezi. No smatrala ga je previše dominantnim te se 1931. upucala Hitlerovim pištoljem u njegovom stanu. Skandal je bio u svim novinama, ali nije uticao na Hitlerovu popularnost.

Peta epizoda dokumentarnog serijala istražuje ključni trenutak kada su nacistički vođe počeli graditi logore za istrebljenje. Oficiri su ubijali Jevreje, a mnogi su pritom mnogo pili kako bi se nosili sa time. Prema istoričaru bostonskog univerziteta Devinu Pendassu, nacističke vođe su tražili efikasniji način masovnog ubijanja Jevreja kako bi zaštitili dobrobit oficira.

“Ovo pokazuje izopačenost moralnih prioriteta koje imaju nacisti. Priznaju da je ovo emocionalno traumatično – ali samo za ubice“, kaže Pendas u serijalu. Nacistički vođe finalizirali su planove za masovno istrebljenje jevrejskog stanovništva na Wannsee konferenciji 20. januara 1942. u Berlinu, a plan je postao poznat kao „konačno rešenje“.

Epizoda potom pokazuje kako je „konačno rešenje“ ostalo uglavnom nepoznato široj javnosti sve dok snimci zločina nisu prikazani tokom Nirnberškog procesa (1945.-1946.), međunarodnog suđenja sazvanog nakon Drugog svetskog rata kako bi se nacistički vođe priveli pravdi.

Tužitelji su prikazali snimke mrtvih tela koje su snimili vrhunski filmski stvaraoci tog vremena, Roman Karmen, John Ford i Budd Schulberg.

“Neki od optuženika doduše pognu glavu od stida, no dosta njih izgleda kao da im je dosadno što je prilično užasavajuće ako se uzme u obzir da su ti optuženici odgovorni za ono što im se stavlja na teret“, objašnjava Pendas.

Berlinger se nada da će dokumentarna serija pokazati mlađim gledaocima širom sveta da je „demokratija krhka“ i pomoći im da bolje uoče autoritarce u vladama. Kroz istoriju i užase holokausta – propagandu i dehumanizaciju ovo je upozorenje novim generacijama je da „normalni ljudi mogu činiti užasne stvari“.