Grmljavina gitara rokenrol veterana

Akademskih 15 minuta nakon planiranog početka, zagrmele su gitare tri čuvena Jelića uz stihove „Ništa nije novo, sve je kao pre“. I zaista, kao po dogovoru, najbrojniji u publici bili su vršnjaci benda, čija samo proseda kosa govori da su se tu negde, u međuvremenu, nanizale četiri duge decenije. Nakon druge numere, obratio nam se Žika Jelić i predstavio Petra, Gagija i Juru za bubnjevima. Ohrabrena pozivom na podršku ili zbog opšte prepoznatljivosti hita „Dunavom šibaju vetrovi“, tek od pete pesme publika je oživela. Posle prvog rifa „Sunce dok se rađa“, salom se prolomio ogroman aplauz. I taman kada bi neko mogao konstatovati svedenost scenografije kao eventualan propust, na binu je stupio mladi Aleksa Jelić. Svojim energičnim vokalnim i ne manje upečatljivim scenskim nastupom izazvao nas je na đuskanje kao „U tami disko kluba“. Ali da je svet nesavršen bez dama, dokazale su violinistkinje i violončelistkinje iz novosadskog sastava Studio Alektik, koje su svojim nastupom dodale na šarmu čitavom koncertu. Nakon sjajnog aranžmana za numeru „Bože, spasi me“, u „Tango“ se upustio i Niggor sa svojim rep segmentom. Da li zbog probuđenih nacionalnih osećanja ili zbog nepravilnih ritmova sa juga, koje većina oseti na prvu loptu, „Kosovski božuri“ su gotovo celu salu podigli na noge. Dvojica klinaca sa šeširima u Žikinom fazonu, istupili su pred binu sa velikim platnom na kojem je ispisano „Srećan 42. rođendan“. Iako je YU grupa osnovana 1970. na Dan republike SFRJ, nećemo im zameriti jer tada nisu bili ni rođeni.

Kada su vraćeni na prvi bis, Pera je izjavio: „pa, mi smo ovo i očekivali“. Uz „Pustinju“, „Odlazim“ i „Crni leptir“ pevala je cela publika. „Čudna šuma“ u duhu rock and roll-a, ipak nije značila kraj. Nakon drugog bisa i više od dva sata svirke, uz žestoke ovacije oprostili smo se od „Mornara sa Dunava“.