Večiti dečak od 66 godina života, zaljubljen u muziku i brze automobile, prvi put će u profesionalnoj karijeri dugoj 45 godina svoju harizmu i nesvakidašnji stil sviranja predstaviti beogradskoj publici večeras u Sava centru, kao najveće ime ovogodišnjeg Summertime festivala. Mešavina hard roka, džeza, soul, bluz i kantri formi – nešto što se čini nemogućom misijom i koktelom od elemenata koji ne idu zajedno za Džefa Beka su ono što njegov stil sviranja gitare čini jedinstvenim i samosvojnim.

Britanska fascinacija autentičnom američkom muzikom započela je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka. Bluz, džez, gospel, soul i kantri muzika se ne samo slušala putem radija i distribuirala najpre singl, a kasnije i „long play“ pločama, već je inspirisala celu generaciju britanske omladine da počne da je svira, tumači i daje joj svoj pečat. Pa se to onda od 1964. godine preko Bitlsa i Rolingstonsa, Enimalsa i drugih britanskih grupa pretvorilo u „Britansku invaziju“ Amerike, zemlje odakle je sve to počelo. Na taj način je rođen globalni fenomen zvani rok muzika – nova forma zasnovana na fuziji elemenata svih pomenutih američkih stilova, crne i bele muzike. A mladići iz Britanije su sada bili u mogućnosti ne samo da slušaju i sviraju tu američku muziku, već da lično upoznaju uzore i originatore – kao što su bili Madi Voters, Bo Didli, Čak Beri, Hauling Vulf, B.B. King i druge muzičke ikone. A oni su ih prihvatili kao svoju decu i sledbenike, bez trunke sujete i resentimana prema mlađoj generaciji. Time su klinci kao što su bili Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison, Ringo Star, Kit Ričards, Mik Džeger, Erik Klepton, Džimi Pejdž i Džef Bek dobili legitimitet i status originatora i lidera socijalne i kulturološke revolucije koja je promenila ne samo Ameriku i Britaniju, već ceo svet.

Stidljivi dečak iz južnog Londona, Džef Bek, odrastao je u muzički orijentisanoj porodici, gde je majka svirala klavir i pevala, a zvuci radija su donosili radost u ratno i poratno vreme kada je siromaštvo dominiralo životima ljudi u Britaniji. Mali Džef je pohađao umetnički koledž u Vimbldonu, gde je počeo da svira sa drugim mladim ljudima „zaraženim“ američkom muzikom. Prvi profesionalni angažman je došao 1965. godine, kada je u grupi Yardbirds zamenio Erika Kleptona, koji se pridružio Džonu Mejlu i sastavu Bluesbreakers. Za posao ga je preporučio kolega Džimi Pejdž, koji sam nije mogao da ga preuzme, jer je već imao puno obaveza radeći kao studijski muzičar. Nekoliko meseci kasnije, Džimi se ipak pridružio grupi, ali kao basista. Tako je ova grupa u svojim redovima imala tri možda najvažnije engleske rok gitariste svih vremena – Kleptona, Beka i Pejdža.

Posle uspešne karijere u Yardbirds, mladi Džef Bek, sa dobrom reputacijom eksperimentatora i stiliste rešio je 1967. godine da osnuje sopstveni sastav – The Jeff Beck Group – a originalni članovi su bili još pevač Rod Srjuart, gitarista Roni Vud (koji je tada svirao bas gitaru) i bubnjare Ejsli Danbar. Pod producentskom palicom Mikija Mousta, usledili su singlovi i albumi koji spadaju u sve antologije rok muzike: „Beck’s Bolero“, „Hi Ho Silver Lining“, „Truth“, „Beck-Ola“… Ali, doba drugarstva i dečačkih grupa se okončalo i svi članovi grupe su krenuli stazama solo karijera. Imena svih Bekovih saradnika i drugara iz te epohe danas su zlatnim slovima upisana u istoriju roka, što govori o nadarenosti njega samog, ali i cele generacije britanskih muzičara koji su svoje karijere počeli tokom šezdesetih godina.

Od decenije Bekove afirmacije do današnjih dana prošle su skoro četiri decenije. Za to vreme njegovi eksperimenti i stilistika su postali legendarni, uz neprestani rad na usavršavanju i nadogradnji tehnike. Nikada previše komercijalan, ali uvek cenjen pre svega od svojih kolega muzičara (i ne samo gitarista), Džef Bek je i danas poznat po tome što ne voli medije i pritisak života pred javnosti, što uživa u svojoj garaži u radu na kolekciji starih trkačkih automobila i u saradnji sa umetnicima koje uvažava. Kada je pre više decenija uradio obradu numere „Superstition“ Stivija Vondera, dvojica umetnika su se sprijateljili i do današnjih dana uživaju da kada okolnosti dozvole zajedno sviraju. Poslednji put je to bilo septembra 2009. godine u Medison Skver Gardenu na proslavi 25-godišnjice Rock and Roll Hall of Fame – institucije u koju je i sam Džef primljen prošle godine. Stivi je specijalno za Džefa komponovao instrumentalnu baladu „Cause We Ended As Lovers“, snimljenu 1976. godine za album „Blow By Blow“, a koja je i danas na Džefovom koncertnom repertoaru. Sa starim drugom Rodom Stjuartom je 1985. godine uradio obradu pesme „People Get Ready“ Kertisa Mejfilda i na taj način se predstavio MTV generaciji koja muziku poznaje isključivo kroz video klipove. Pre par godina je uspostavio saradnju sa novom pevačkom zvezdom iz Britanije, Džoš Stoun, koja je najpre gostovala na Bekovim koncertima u legendarnom londonskom džez klubu Roni Skot, a ove godine su zajedno snimili obradu hita „I Put a Spell on You“ Džona Fogertija i sastava Creedence Clearwater Revival iz šezdesetih godina. Uz sopstvene kompozicije, Džef je izuzetan tumač tuđih kompozicija, sa posebnim senzibilitetom za instrumentalne obrade Bitlsa.

Sredinom osamdesetih godina britanski gitarista i kompozitor Mark Knopfler, lider sastava Dire Straits, napisao je jednu posebnu pesmu specijalno za Tinu Turner – naslovnu numeru njenog najuspešnijeg albuma svih vremena „Private Dancer“. Tina i njen menadžer Rodžer Dejvis zamolili su Knopflera da sa svojom grupom snimi tu numeru za Tinu. Knopfler je postavio samo jedan uslov: Da u Dire Straits za tu priliku gitaru svira najbolji britanski gitarista – a to je za njega samo Džef Bek i niko drugi. Mark je u fotelji producenta sa osmehom na usnama uživao dok je Džef svirao sa njegovom grupom. Jednu od najlepših Knopflerovih pesama Džef Bek je na taj način obeležio svojim fantastičnim solom i jedinstvenim zvukom – a Tina Turner dobila jednu od najboljih numera karijere.

Izdanje sastava Džefa Beka koji se u sredu prvi put predstavlja Beograđanima je kvartet – čine ga vodeći britanski džez klavijaturista Džejson Rebelo, koji već dugi niz godina sarađuje sa maestro Bekom, zatim fank basistkinja Ronda Smit, koja je prethodnu deceniju provela u sastavu Prinsa, a sada ima uspešnu solo-karijeru, i na kraju američki bubnjar, kompozitor i producent Narada Majkl Volden. On je stari Bekov saradnik iz sedamdesetih godina, a oni koji malo bolje poznaju muziku znaju Voldena kao producenta Vitni Hjuston, Maraje Keri, Arite Frenklin, Dajane Ros, Lize Fišer i Ala Džeroa. Aktuelni album koji Džef Bek predstavlja na ovogodišnjoj svetskoj turneji se zove „Emotion and Commotion“, a objavljen je aprila ove godine. Uz hit-singl „I Put A Spell On You“ na kome peva nova Dženis Džoplin – kako mediji predstavljaju talentovanu Džoš Stoun – na njemu se izdvaja još i instrumentalna obrada numere „Over the Rainbow“. Zar su potrebne još neke preporuke za jedno magično muzičko veče?

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari